Balkanac zaludeo Čikago sa domaćim hlebom: Ostavio sam odličan posao da bih bio pekar i oživeo tradiciju naših predaka! (VIDEO)

Foto/Printscreen/You Tube
145

“Hleb naš nasušni daj nam…“, kaže molitva. Nasušni na staroslovenskom jeziku znači neophodni, onaj bez koga se ne može. Ipak, mnogi od nas kada uđu u prodavnicu ili pekaru dohvate prvi na koji naiđu, Ili, vodeći računa o kućnom budžetu, sa police uzmu onaj jeftiniji.

Jer, to je ipak hleb, jedemo ga svaki dan…

Foto/Printscreen/You Tube/Serbian Times

-Upravo zbog toga što ga jedemo svaki dan – pogotovo mi Balkanci, kod kojih je tradicija da nijedan obrok ne može da prođe bez hleba čak i ako sadrži krompir, rižu, pastu – ako je loš, hleb može da bude štetan za organizam. U onom koji za male pare, za 1,99$ kupujemo u prodavnici, nema ništa hranljivo, ni minerala ni vitamina ni vlakana, samo prazni ugljeni hidrati, i ne može nas zasititi kao domaći hljeb, počinje svoju priču za Serbian Times Dženan Žiško, iz Čikaga, koji je pre izvesnog vremena odlučio da svoj život posveti upravo oživljavanju tradicije pravljenja domaćeg hleba.

Naše bake su znale tajnu

-Volim hljeb, svi smo odrasli na hljebu, na njega mazali džem, kajmak. Bakin, majkin hljeb…A onda sam došao u Ameriku, gde nema takvog hljeba na koji smo navikli, kvalitet je nula. U jednom trenutku kažeš sebi, pa čekaj, a što ja sam sebi ne napravim ono što volim. I tako je počelo, naravno, uz veliku pomoć moje žene. Ja do tada nikada nisam stavio ruke u tijesto. I kad sam napravio moj prvi hljeb, više je brašna bilo po meni i na podu nego u rerni. Ali to me nije obeshrabrilo. Počeo sam da čitam o tome kako se pravi hleb i shvatio da zapravo ništa ne znam. Noćima sam izučavao, zapisivao…, priseća se sagovornik portala Serbian Times početnog zanosa.

Dženan Žiško je zaludeo Čikago sa domaćim hlebom/Foto/Printscreen/You Tube/Serbian Times

Na posletku je otkrio ono što su naše babe znale oduvek – da je suština u prirodnom kvasu koji sadrži mikroskopske gljivice koje su zadužene za fermentaciju, a nalaze se svuda oko nas i u nama. Pored njih tu su i korisne bakterije koje razgrađuju ugljene hidrate i čine testo blago kiselim. To je, kako ističe Dženan, ono što razlikuje prirodni domaći hleb od onog industrijskog koji kupujemo.
-Svaki hleb, pored kvasa, u sebi treba da sadrži samo tri sastojka, Sveto trojstvo: Vodu, Brašno i So. Postupak pravljenja je skroz drugačiji, zapravo obrnut od onoga kako se pravi kupovni hljeb. Procedura traje dva do tri dana. Prvo se pravi kvas. Drugi dan se mijesi hljeb, nakon čega ide u frižider, na temperaturu do 2 Celzijusa, gde se razvija fermentacija. To su naši stari radili tako što su testo stavljali u drvene posude, naćve i škrinje, ostavljali u špaize, podrume i magaze, gde bi on nadošao, posle čega bi se pekao na visokoj temperaturi…otkriva Dženan male tajne svog zanata i dodaje:
-To se sve zna i radilo se 6.000 godina ali se zaboravilo. Jer, lakše je kupiti kiflu u pekari. A ta kifla ti ne daje život nego smrt, dobiješ šećer, pritisak, 10 kila. Danas se hljeb pravi takoda te navuče da ga jedeš što više. Dženan ističe da se, za razliku od njegovog Svetog Trojstva, u kupovni hleb dodaje preko 40 hemikalija da bi dobio boju, ukus, duže trajao…

Foto/You Tube/Printscreen

-Sa druge strane, domaći hljeb je ukusniji, brže te zasiti, a i duže traje, 7 do 10 dana. Posle njega nećeš biti umoran i pospan, nego pun energije. To je ona razlika između sira koji je proveo 3 dana u fermentaciji i onoga koji je sazrevao godinama, i samim tim je skuplji. Fermentacija je ključ. Što duže vremena traje taj proces, više se razgrađuju štetne stvari, šećer i ugljeni hidrati. Kvas je živa materija, probiotik, samim tim ti jedeš već polusvarenu hranu, koja je puno manje opterećenje za želudac i probavu…Imam mušterije koje pate od alergija, artritisa, koji ne smiju da koriste pšenicu, gluten, imaju stomačne probleme… U njihovom slučaju se ovaj hljeb pokazao kao blagotvoran. Zato ga i nazivam „Hljeb života“, kaže Dženan za Serbian Times.

Kako je više ulazio u tajne proizvodnje hleba, tako je on bio sve bolji i ukusniji. A onda su ga probali prijatelji koji su im dolazili u posete. Dopao im se Dženanov hljeb, pa su tražili da i njima napravi po veknu, dve. Neki su počeli da ostavljaju novac za njegov trud, a on je počeo da prima narudžbe, prvo prijatelja, a onda se priča raširila po Čikagu…

Ceo tekst pročitajte OVDE

 

Izvor Serbiantimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More