Petrovdanske lile, prastara narodna svetkovina

Foto: printscreen/youtube
230

Masovno večernje paljenje baklji, odnosno lila, uoči Petrovdana, hrišćanskog praznika posvećenog apostolima Petru i Pavlu, koji pravoslavci-starokalendarci svetkuju 12.jula, prastari je narodni običaj, od davnina naročito rasprostranjen među življem, bez razlike na veroispovest, u zapadnoj Srbiji, Raškoj oblasti ili Novopazarskom sandžaku (turska reč sandžak na srpskom je oblast), te na severu Crne Gore i u Bosni.

Otuda u pomenutim krajevima i izreka “Plane ko petrovdanska lila”, za osobu koja se lako iznervira.

Petrovdan je inače praznik koji obiluje nizom  starih autentičnih narodnih običaja u kojima  učestvuju i pravoslavci i muslimani, a uoči svetkovine sela u njihovim  sredinama su nekad  “gorela” velikim vatrama i upaljenim lilama, dok je u selima bilo puno mladih.

Foto: printscreen/youtube

Lila je mlada kora, koja se nekoliko nedelja pred praznik skida sa stabala divlje trešnje, višnje ili breze, suši i niže na sirov štap. U sredinama gde nema ovog drveća, lile su se pravile od neupotrebljivih starih  gumenih opanaka ili nekog drugog materijala.

Foto: printscreen/youtube

Uoči Petrovdana, seku se štapovi od leske ili vrbe, zasecaju se na debljem kraju i u tu raseklinu se ubacuje osušena lila, prethodno uvezana žicom uz komad tanke daščice. Ko je imao dodavao je luč, kako bi se lila brže i lakše zapalila i imala veći plamen. U prvi sumrak mladi se okupljaju sa lilama, u centru sela i na većim raskrsncama gde su stariji već naložili  veliku vatru sa čijeg plamena se  zapale i pojedinačne lile. Zatim počinje interesantna vatrena čarolija kružnog vitlanja iznad glava ili ispred lica. Uz prigodne pesme, zvona i klepetuše, svi zajedno ili po grupama, obilaze selo, kuće, torove, njive, povrtnjake, voćnjake… Od roditelja, rođaka ili komšija dobijaju darove: jaja, kajmak, voće, sir, kolače..Pravilo je da se suviše ne približavaju kućama, štalama i torovima, stogovima sena i ostalim lako zapaljivim stvarima.

Pošto se u svakoj igri postoji i pobednik, tako i u ovoj, pobeđuje onaj čija je lila imala najveći plamen ili najduže gorela.

Po završetku lilanja, štapovi se bacaju u povrtnjak, a sutradan se, u skladu sa verovanjem, zabadaju u zemlju, gdje ostaju do kraja leta. Pošto je vatra sinonim plodnosti, vjeruje se da će izgorele lile doneti berićet, da će štititi useve od grada,  suše i insekata, da će sačuvati porod i imovinu, oterati zle duhove,  rđave  misli i  loše emocije,  da će spaliti sve bolesti..

Kada se lile pogase, celo selo nastavlja sa veseljem do duboko u noć.

R. Lončar

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More