Zadužbina Studenica: Od svojih stipendista tražili smo samo dve stvari, one udaraju pravo u srce

Foto: privatna arhiva
98

Zadužbina Studenica iz SAD, osnovana je 1993. godine tokom balkanskih ratova devedesetih, koji su ozbiljno narušili ekonomsku, a samim tim, i obrazovnu stabilnost i mogućnosti u Srbiji. Ovu organizaciju su osnovali uvaženi ljudi američko-srpskog porekla zbog dubokog uverenja da je obrazovanje vodeći princip ka budućem oporavku, napretku, miru i stabilnosti u regionu. Osnivači su bili Vidak Ćelović, Boro Vuković, Miroslav i Dragoslav Đorđević.

Zadužbina obezbeđuje stipendije za univerzitetsko obrazovanje, subvencije za obrazovne, crkvene i druge socijalne i kulturne institucije, kao i pomoć u humanitarne i druge svrhe. Studenica je godinama unazad jedan od najvećih izvora stipendiranja srpskih studenata (oko 2000 stipendija je dodeljeno do danas, uključujući i 300 stipendija za postdiplomske studije na naboljim univerzitetima u SAD tokom devedesetih).

Foto: sr. studenica.org

Studenica dodeljuje stipendije samo studentima završne dve godine osnovnih studija na državnim fakultetima u Srbiji. Postdiplomci takođe mogu da se prijave za stipendiju, ali prednost imaju studenti osnovnih studija. Stipendije pokrivaju širok spektar studija: umetnost, inžinjerstvo, prava, društvene nauke, književnost, medicina, prirodne nauke, teologija.

Prvi čovek ove Zadužbine Miroslav, Majkl, Đorđević, govori za naš portal o počecima rada, koji su bili uzori kao i ciljevi delovanja.

“Osnivači Zadužbine su bili uvereni da se narodi i ljudi uzdižu i padaju zbog svojih ideja. Želeli su i očekivali da stvore zadužbinu u duhu opšte prihvaćenih vrlina ljubavi prema Bogu, duhovnom životu, istini i časti, pravdi i poštenju i slobodi. Verovali su da ce Zadužbina Studenica pomoci povratku i obnovi filantropije i velike tradicije milosrđa koje je Srbija imala kroz svoju istoriju”, ističe naš sagovornik.

Verovali su da ako se, po završetku građansko-verskog rata u Jugoslaviji, duh zadužbinarstva obnovi brzo i pravilno, da bi to neizmerno pomoglo i u kratkom vremenu bili ključevi koji bi otvorili vrata neopohodnim i suštinskim promenama za napredak srpskog naroda i drzave.

Foto: facebook/Zadužbina Studenica

“Protivno našim očekivanjima i nadama, takav vaskrs zaužbinarstva i u pravom tradicionalnom duhu se nije dogodio. Očigledno, posledice i nasleđe poluvekovne vladavine komunizma bile su duboke. Režim je namerno i sa predumišljajem potpuno obezvredio i praktično sasvim uništio izuzetno važnu društvenu, humanitarnu i kulturnu ulogu i tradiciju zadužbinarstva i filnatropije uopste. Smatrali smo, i danas smatramo, da je izuzetno važno uključiti srpsku dijasporu u process oživljavanja i napretka zadužbinarstva, i uopšte filantropije, u Matici. Moram ovde da dodam: srpska dijaspora je bila nepobitno vrlo važan faktor u filantropiji za Srbiju od davnina. Nehat ili namerno odbacivanje učešca dijaspore u svim aspektima života Srbije je neprocenjiv gubitak za nju i njenu budućnost”, kategoričan je Đorđević.

Tomas Šib dodelio DAAD stipendije srpskim studentima: Ovo ne služi odlivu mozgova u Srbiji (FOTO)

Naš sagovornik nas podseća da je 2007. godine u Beogradu organizovan sastanak i rasprava na temu “Institucija Zadužbinarsta u tradiciji srpskog naroda”, kada su predloženo organizovanje udruženja postojećih zadužbina, i zatraženo je povraćaj svih konfiskovanih zgrada i druge imovine zadužbina, kao i da država pomogne njihovo obnavljanje i funcionisanje.

“Mi smo takođe pokrenuli pitanje da se zadužbnine oslobode poreza, isto kao i donacije. Još uvek se sveže sećam zakljucka koji je izneo na pomenutom skupu tada docent Aleksandar Jugovic, a koji smatram važnim, a to je da je oživljavanje zadužbinarstva nemoguće bez sistematskih promena društvenih vrednosti, a da odgovornost za to prevashodno imaju političke elite koje treba da stvore socijalni, institucionalni milje koji ce zadužbinarsto vrati na mesto koje zaslužuje”, priseća se naš sagovornik.

Đorđević podseća da je za vreme građanskog rata u Jugolsviji Zadužbina Studenica bila jedini put da srpski studenti u Americi završe započete studije i objašnjava šta je potrebno kako bi neko postao njihov stipendista.

Sa dodele stipendija Zadužbine Studenica, Foto: privatna arhiva

“Nasa zadužbina je bila, mogu slobodno reci, jedan od najvaznijih izvora visokih godišnjih stipendija potrebnih za studije u Americi, za više od 300 ovih studenata. Od njih smo tražili, i očekivali, da se po završetku rata vrate u Srbiju. Takođe, da ne zaborave dobijenu pomoć od Zadužbine Studenica i da oni daju pirloge za nove generacije srpskih studenata. O tome koliko im je ta pomoć značila potvrđuju brojna pisma zahvalnosti koje dobijamo od naših stipendista, u kojima ističu da im je nasa Zadužbina promenila život i, jos važnije, svetliju budućnost koja je pred njima.

Već decenijama, do danas, Zadužbina Studenica pomaze oko 40 studenata godišnje u Srbiji. Ova pomoć se danas bezuslovno daruje. Međutim, treba istaći da Zadužbina Studenica pomaže i druge aktivnosti i projekte raznovrsnog karaktera i od opšte važnosti.U pitanju su različite kulturne i društvene institucije, kao škole i fakultete, i mogobrojne humanitarne akcije, i pomoć za muzičku umetnost i umetnost uopšte.

Zadužbina je ponela ime srpskog manastira koji je dao blagoslov da se upotrebi ime Studenica kao i simbol čuvenog krsta.

Foto: sr. studenica.org

“Mogu reći sa velikim sa zadovoljstvom da su odnosi ovih dveju Studenica, od početka do današnjeg dana, izuzetno prijateljski i produktivni. Poznato je da prva srpska zaduzbina datira iz 1183 godine kada se Veliki Župan Nemanja zavetovao da sagradi hram. Sedam godina kasnije izgrađen je Manastir Studenica. Docniji srpski vladari, sve do kralja Aleksandra Karađorđevica, ostavili su trag i nasleđe takvih dobročinstava. Poznato je da su srpski dobrotvori iz dijaspore, kao i u Srbiji pre dolaska na vlast komunizma, gradili i pomagali uzdizanje obrazovanja, kulture i poslovnja. Pred drugi svetski rat, Univerzitet u Beogradu, u maloj Srbiji, dobio je na dar i posedovao jedan od najvecih fondova u Evropi.”, otkriva naš sgovornik i podseća na slavnu srpsku azdužbinarsku prošlost.

Na pitanje kako bi opisao lični pogled o Zadužbini, naš sagovornik je odgovorio:

“Najlakse i najbolje, a i najverodostojnije ću učiniti sa dva meni bliska citata. Ne znam autora prvog, a drugi je od svima doboro poznatog autora. Prvi je Nase je samo ono sto drugima dajemo, a drugi je Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta: prvi put kad ih nestane sa zemlje, drugi put kad propadne njihova zaduzbina”, zaključio je Majkl Đorđević.

Ivana Lukić

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More