Danas je Ilindan: Pravoslavcima gromovnik Ilija, muslimanima Alija (FOTO)

Foto: PrintScreen/YouTube
421

Ilindan, Ilnden ili Aluđin. Svejedno, jer je 2. avgust u suštini svetkovina nazvana po  starozavetnom judeohrišćanskom proroku Svetom Iliji, kojeg poštuju i muslimani, ali pod imenom Alija.  Za hrišćane  pravoslavce koji se drže starog julijanskog kalendara, među njima i Srbi,  danas je veliki verski praznik. U Makedoniji praznuje i država i crkva, dok je za pripadnike islamske veroispovesti reč o narodoj  proslavi, posebno u Novopazarskom sandžaku- na Pešteru, te u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, među balkanskim muslimanima znanoj kao Aluđin teferič, ponegde i kao Aljin ( Alijin) dan.

Foto: PrintScreen/YouTube

Sveti Ilija, u narodu poznat i kao Gromovnik, po Svetom pismu  starog zaveta, nije preminuo, već je  živ uznet na nebo vatrenim kočijama koje su vukli ognjeni konji. U Judeji  (Izraelu) su ga smatrali najmoćnijim starozavetnim prorokom. U to vreme, jedna prestonica jevrejskog carstva je bila u Jerusalimu a druga u Samariji, gde se, prema predanju, Sveti Ilija sukobio sa izraelskim carem Ahavom koji je odvraćao narod od vere. Da bi dokazao  božansku silu i vlast  prizvao je trogodišnju sušu. Potom je doneo kišu, čudotvorno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti i oživeo joj sina. Kako nije postradao na zemlji, nego živ otišao na nebo, u narodu postoji veliko strahopoštovanje prema njemu i verovanje da je Sv. Ilija Gromovnik živi svetac. I to nepokolebljiv,  jer svojim gromovima prži i pali  grešnike bez mogućnosti iskupljenja greha.

Foto: PrintScreen/YouTube

Sveti Ilija je rođen u Tesvitu u Izraelu, u 9. veku pre Hrista (816. godine pre nove, hrišćanske ere.) Nazivali  su ga i Ilija Tesvićanin. Prema predanju, kad se Ilija rodio, njegov otac Savah video je anđele oko deteta, kako ognjem dete povijaju, a plamen mu daju da jede. To je bilo predskazanje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom date ognjene sile.

Mladost je proveo u molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, “pada” u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Ono što je za Slovene bio Perun, to je za  pravoslavce Sveti Ilija, a pošto su Srbi iz mnogobožačke slovenske religije prešli u hrišćanstvo, mnoge osobine nekadašnjeg boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao i Perun, upravlja munjama i gromovima U srpskoj narodnoj poeziji, Sveti Ilija se često pominje i kao onaj koji rešava sporove i kažnjava krivce. On je domaćin groma, munja i kiše,  smatra se da je dobro ako se na Ilindan nekim od svojih obeležja oglasi.

Foto: PrintScreen/YouTube

U ruskim selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima. Po bugarskom narodnom predanju, Ilija navodi duše umrlih  da prave grad i njime potuku njive i useve grešnika na zemlji.

Ukazom iz 1924. godine,  Ilindan je postao slava vazduhoplovaca Kraljevine Jugoslavije. Slava je nakon pada komunizma obnovljena 1992. Narodna izreka „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“ opisuje vremenske uslove koji slute kraj leta. Tri dana pre i tri dana nakon Svetog Ilije u narodu se zovu kresovi. Tih dana se nekada nisu prale košulje da se ne bi pokidale. Uopšte, iskazivalo se veliko poštovanje prema vodi, verovalo se da je tih dana ni orlovi ne piju.

Tradicionalni teferič ili vašar- Aliđun, još od davnina održava se na Pešterskom polju, mestu poznatom kao Jezera. Na Aliđun dolaze gotovo svi, za udavače je to prilika da upoznaju momke, za one koji žive u inostranstvu  da na jednom mestu vide prijatelje, steknu nova poznanstva.
Da mlade neveste (snajke) u svečanom ruhu i svilenim šalvarama, neke među njima do struka ili kolena  okićene niskama dukata, pokažu bogatstvo porodice u koju su se udale. Gastarbajteri, kojih iz Sandžaka ima puno po Evropi i svetu,  godišnje odmore planiraju tako da u zavičaju budu za Aluđin vašar,  te  je njihov broj na teferiču veliki.

Ilinden, odnosno 2. avgust od posebnog je značaja za Makedonce. Tog datuma je 1903. podignut Ilindenski ustanak u Kruševu protiv Turaka,  a 1944. godine održano Prvo zasedanje ASNOM-a, u srpskom manastiru Sveti Prohor Pčinjski, nedaleko od granice  Srbije sa Makedonijom.

R. Lončar

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More