Srpski tinejdžeri vs holandski, kome bolje ide?

Foto: pixabay
110

Najstarija generacija tinejdžera u Srbiji, rođena je krajem 1999. ili tokom 2000. godine. Niko od njih ne pamti ratove i sankcije koji su obeležili mladost njihovih roditelja, građanske proteste na kojima su učestvovali, a oni rođeni u jesen 2000. obeležiće ulazak u svet odraslih kada i Srbija bude obeležavala 19 godina od pada Miloševića.

Neki od njih su promenili tri državljanstva a da nikada nisu promenili adresu stanovanja: rođeni su u Saveznoj Republici Jugoslaviji, rano detinjstvo su proveli kao građani državne zajednice Srbije i Crne Gore, a od 2006. imaju državljanstvo Republike Srbije, koju je 2008. napustila njena južna pokrajina Kosovo, proglasivši nezavisnost nakon višegodišnjeg međunarodnog protektorata, uvedenog 1999. godine, nakon što je završena NATO intervencija kojom je okončan rat na Kosovu između srpskih snaga i Kosovskih Albanaca.

U istraživanju Demostata i fondacije Fridrih Ebert, Mladi u Srbiji 2018-2019, objavljenoj pre nekoliko dana, mladi u Srbiji, a među njima i tinejdžeri između 14 i 19 godine života, svoje slobodno vreme na prvom mestu provode u druženju i zabavi. Najvažniji izvor podrške mladima u Srbiji predstavlja porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu sigurnost. Sa druge strane, uloga države je minimalna, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže. Kako kažu autori istraživanja: “To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.” Ono što najviše zabrinjava u ovom istraživanju (koje je sprovedeno u 10 zemalja jugoistočne Evrope: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji) je izražena želja mladih da napuste Srbiju, viša nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Motiv za ovo nije kosmpolitizam mladih, ili želja za upoznavanjem novih kultura, već gotovo osetna očajnička potreba da svoju budućnost smeste u društvo uređenije nego što je Srbija. Čak 28% njih želi da ode iz zemlje radi poboljšanja životnog standara, 13% njih želi da ima veću platu u odnosu na one koje im se nude u Srbiji, a 6% njih želi da pobegne od nepovoljne životne situacije.

Kako sa druge strane odrastaju tinejdžeri u Holandiji i koje su razlike u odnosu na njihove vršnjake u Srbiji?

O ovome piše Tanja Matić, u svom trećem autorskom tekstu u serijalu Odrastanja za Remarker.

U čemu je tajna sreće holandskih tinejdžera?

Holandska deca već godinama unazad osvajaju titulu najsrećnije dece po različitim statistikama Unicefa i sličnih organizacija. Postoji formula koju je ovo društvo bar delimično pronašlo, zbog koje su im deca i tinejdžeri okarakterisani kao najsrećniji, a nivo vršnjačkog nasilja je veoma nizak.

U poređenju sa školama u Srbiji, količina domaćih zadataka neuporedivo je manja u Holandiji, ali čini se da dolazi do promena. Prema istraživanju o blagostanju dece i tinejdžera koje Univerzitet u Utrehtu sprovodi svake četiri godine već decenijama unazad, u 2001. godini je samo 16% tinejdžera osećalo pritisak zbog školskih obaveza, dok je sada taj procenat udvostručen. Uprkos tome, istraživanje govori da nema porasta u psihičkim problemima dece, najverovatnije zbog otvorenog odnosa sa roditeljima i podrške koju im pružaju, kao i zbog izuzetno niskog procenta vršnjačkog nasilja.

Procenat dece izložene vršnjačkom nasilju je oduvek bio prilično nizak, ali je u poslednje vreme dodatno smanjen. Istraživači smatraju da uzrok dodatnog smanjenja leži u zakonu o socijalnoj bezbednosti u školama koji je stupio na snagu pre nekoliko godina. Prema ovom zakonu, škole su u obavezi da pomno prate bezbednost i opšte blagostanje učenika, kao i da obezbede osobu koja će isključivo biti zadužena za prevenciju vršnjačkog nasilja.

U celoj državi se ovom fenomenu ozbiljno pristupa još od vrtića, kada se deca uče da onome ko ih maltretira asertivno objasne da im to ne prija, kao i da se udalje ako razgovor sa nasilnikom nema efekta. Osim toga, međusobna podrška u odeljenju čini osnovu školske kulture koja se takođe razvija kod dece u ranom uzrastu.

David je gimnazijalac rođen u Holandiji, a roditelji su mu sa Balkana koji redovno posećuje. On smatra da su tinejdžeri dosta slični, ali da je na Balkanu “sve nekako grublje”, od “druženja, preko načina pričanja, do manjka reda u školama”.

U vrtlogu društvenih mreža

Ono što je sasvim sigurno univerzalni fenomen, pa tako i zajednički za tinejdžere u Srbiji i Holandiji, je da društveni mediji postaju sve značajniji kanal komunikacije. Više od trećine mladih je celodnevno u kontaktu sa prijateljima putem društvenih mreža.

U nekoliko Whatsapp poruka David objašnjava da je u pogledu društvenih mreža situacija identična. “Svi koriste Whatsapp, Snapchat i Instagram, ali je sasvim individualno koliko su kome te mreže važne.”

Citate iz filmova koje su prethodne generacije koristile kao reference u razgovorima, sada su zamenili mimovi, gifovi i emotikoni. Da biste ih razumeli, morate da znate kontekst, baš kao što ste morali da gledate “Ko to tamo peva” da biste pre 20 godina razumeli dobar deo šala.

Ono što je zanimljivo je da su tinejdžerke u znatno većem problemu jer su se skoro dvostruko više puta osećale loše kada ne mogu da koriste društvene mreže i često nisu mogle ni na šta drugo da misle osim na trenutak kada će im društvene mreže ponovo biti na raspolaganju.

Prema istom izveštaju, tinejdžeri provode dosta vremena igrajući igrice, ali je razlika među dečacima i devojčicama tu potpuno obrnuta. Dok 13% dečaka najmanje 24 sata nedeljno provede za igricama, samo 2% devojčica spada u tu grupu. Zanimljivo je da kada je reč o problematičnoj upotrebi igrica, dečaci imaju iste probleme kao devojčice sa društvenim mrežama – koriste ih da skrenu pažnju sa loših misli i teško im je kada ne mogu da ih igraju. Ipak, ovaj problem je prisutan samo kod 7% dečaka. Među gimnazijalcima je najmanje onih koji imaju poteškoća sa prekomernom upotrebom igrica, dok problem raste sa smanjenjem obrazovnog nivoa srednje škole.

David kaže da je i u pogledu slobodnog vremena situacija delimično slična. “Kad si mlađi igraš igrice, a malo stariji se sastaju po kućama ili mestima bez roditelja, a zatim i u klubovima.”.

Ono što primećuje kao razliku je da se na Balkanu sve počinje malo ranije. “Dok u Holandiji ne možeš na mnogo mesta pre 16 godina, a u klub tek sa 18, na Balkanu je to moguće mnogo ranije jer tinejdžere od 14/15 godina već puštaju u klubove za punoletne.”

Što legalnije, to neprivlačnije

Izlasci često uključuju i upotrebu marihuane, alkohola i cigareta. Kako bi se to smanjilo, u Holandiji se vode javne kampanje koje nisu usmerene na to da se objasni šteta po zdravlje i društvene posledice, već na denormiranje upotrebe. Cilj je jednostavno ubediti tinejdžere da uskoro niko iz njihove generacije neće pušiti, te će cela ideja postati manje “kul”.

Rezultati istraživanja govore da je manje od četvrtine srednjoškolaca pilo alkohol tokom prethodnog meseca, dok više od polovine njih nije nikada probalo alkohol. Kada je reč o cigaretama, tu je upotreba još manja, dok je polovina tinejdžera koristila marihuanu više od dva puta godišnje.

Nedavno istraživanje upotrebe duvana među mladima koje je sproveo republički Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazalo je da je svaki sedmi stariji osnovac u Srbiji pušač. Zabrinjava podatak da više od 80 odsto njih niko ne sprečava da kupe cigarete, iako zakon zabranjuje prodaju maloletnicima. Prodavci, međutim, nemaju pravo da legitimišu kupce, pa samim tim ne mogu da odbiju prodaju cigareta. Sa druge strane, u Holandiji je na snazi pravilo da prodavci mogu da traže ličnu kartu na uvid kako bi se uverili da osobe koje kupuju cigarete ili alkohol imaju više od 18 godina.

Kada je reč o odnosu roditelja prema cigaretama, alkoholu i marihuani, Holanđani imaju opuštenija pravila u poređenju sa roditeljima stranog porekla. Čak 90% ovih roditelja strogo zabranjuje deci da puše, a oko 70% njih im brani da piju. Nasuprot tome, manje od polovine Holanđana strogo brani deci da piju. Gabi koja ima troje dece između 17 i 25 godina, kaže da joj je bilo bitno da do šesnaeste godine ne piju. “Do tog uzrasta deca su još uvek u telesnom i mentalnom razvoju, a nakon toga sami moraju da budu odgovorni za svoje ponašanje i na njima je da odluče kada i koliko će piti”, kaže Gabi.

Kada je reč o težim drogama, u Holandiji postoji javni zdravstveni zavod GGD u koji tinejdžeri i stariji mogu da odnesu drogu koju žele da koriste (ekstazi, kokain, lsd) na besplatno testiranje. Droga koja se testira im se vraća i niko ne snosi odgovornost za posedovanje, ali se razvija odgovorniji pristup ka upotrebi. Jasno je da će je oni svakako koristiti, pa je bolje da se na vreme informišu ukoliko je droga lošeg kvaliteta i opasna po život. Na taj način može da se spreči predoziranje. Jedna devojka koja je odrasla u Amsterdamu kaže da je tokom srednje škole redovno nosila drogu na proveru.

Poštovanje kao osnova seksualnih odnosa

U proseku četvrtina šesnaestogodišnjaka ima seksualne odnose, a oko 60% koristi kondom, što je smanjenje u odnosu na gotovo 80% njih koji su upotrebljavali kondome pre nekoliko godina.

Prema podacima Nacionalnog statističkog zavoda, Holandija je zemlja sa najmanje tinejdžerskih trudnoća u Evropi, samo tri od 1000 devojčica imaju dete, a taj broj se dvostruko smanjio od 2000. godine. Sa druge strane, Srbija je neslavni lider u ovom pogledu gde oko 50 od 1000 tinejdžerki ostaje u drugom stanju. U Hrvatskoj je taj odnos 10 od 1000 adolescentkinja.

Jedan od razloga holandskog uspeha je i to što je seksualno obrazovanje obavezni deo kurikuluma i ne završava se na jednoj lekciji o reprodukciji na kraju osnovne škole kao u Srbiji. Yval, koja je trenutno upisala studije, kaže da se seća kako su na časovima seksualnog obrazovanja vežbali kako se stavlja kondom. “To je bilo malo nezgodno u početku, ali vremenom su se svi navikli jer su kondomi bili svuda oko nas i postalo je normalno razgovarati otvoreno o svemu”.

Na časovima seksualnog obrazovanja, osim detaljne obuke o načinu upotrebe kontracepcije i seksualno prenosivim bolestima, veliki akcenat se stavlja na priče o seksualnoj različitosti, međusobnom poštovanju, seksu kao odrazu ljubavi i održavanju zdravih seksualnih odnosa. Stoga ne iznenađuju zaključci grupe naučnika sa univerziteta u Groningenu i Utrehtu koji su četiri godine istraživali odnos tinejdžera prema seksualnosti. Oni navode da tinejdžeri sve kasnije stupaju u seksualne odnose i sve više traže stabilne veze, a ne jednokratne seksualne kontakte.

Istovremeno, iako se dešava da tinejdžeri koriste “homo” kao pogrdnu reč, mnogo se radi na edukaciji o poštovanju seksualnih različitosti. Holandska vlada ulaže u to da tinejdžeri razviju poštovanje i prihvatanje, a ne diskriminaciju vršnjaka bez obzira na seksualnu orijentaciju i etničku pripadnost. Najveći broj tinejdžera prihvata homoseksualce kao svoje prijatelje (90% devojčica i 70% dečaka). Uz toliko koordiniranog napora od strane institucija da se deci omogući da izrastu u zdrave i otvorene individue, pune poštovanja prema sebi i drugima, uopšte ne iznenađuje da holandski tinejdžeri uživaju u odrastanju u Holandiji. Velika je šansa da će ova zemlja još duži niz godina ostati na čelu tabele srećnog odrastanja.

Izvor Remarker
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More