Za nju ne postoje prepreke! Naša doktorka jedan od najvećih stručnjaka u Nemačkoj i u Evropi (FOTO)

Foto: Ilustracija
173

Kada se pomene ime profesorke dr Nadežde Basare zna se da je reč o jednom od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i u Evropi. Više od 20 godina svet priča o njenim uspesima u lečenju teško obolelih pacijenata.

Dr Basara je trenutno direktor interne klinike “Maltezer St. Franciskus”, koja se nalazi u nemačkom gradu Flenzburg u Nemačkoj. Ona je pre 22 godine iz Beograda otišla u Nemačku, a da pri tom nije znala ni reč nemačkog; ipak joj to nije bila prepreka da nauči jezik i da napreduje, da postane docent, ali i prva žena iz Jugoistočne Evrope koja nije rođena niti se školovala u Nemačkoj, a postala je profesor medicine.

Foto: PrintScreen/YouTube

Ona je pet godina bila na čelu transplantacijskog centra na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu. Zahvaljujući dr Basari ovaj centar je po rezultatima lečenja leukemije i po broju realizovanih transplantacija na prvom mestu u Evropi.

Njen stav je da dijagnoza rak ne znači ujedno i smrtnu presudu.

Među pacijentima koje je lečila dr Basara ima i veliki broj građana iz regiona, Srbije, Makedonije, Crne Gore, a javnost je zna i po uspešnom lečenju poznatog srpskog voditelja Dejana Dekija Pantelića, kojeg je isto tako izlečila od tumora na krajnicima.

Pantelić je u jednom svom intervju istakao da, u trenucima kada se lečio u Nemačkoj i kada mu je bilo jako teško, dr Basara ga je ohrabrila rečima: “Dejane, kod mene ljudi ne umiru”.

Zahvaljujući dr Basari realizovano je 2.200 transplantacija matičnih ćelija, sa 87 odsto do 90 odsto izlečivosti pacijenata.

“Prvu transplantaciju sam uradila 1997. godine dok sam radila na transplantacionoj klinici u Idar-Oberštajnu. Samostalno sam dijagnostifikovala bolest kod pacijenta, odredila mu terapiju i uradila transplantaciju matičnih ćelija od nesrodnog donatora, tzv. alogena transplantacija. Od tada do sada sam uradila 2.200 transplatacija matičnih ćelija. U poslednjih osam godina od kada sam direktor i šef lekara u Flenzburgu, statistika kaže da je procenat preživelih pacijenata dve godini nakon transplantacije 87 odsto. Te dve godine pacijenti redovno dolaze na kontrolu i na osnovu toga se može voditi evidencija. Ovaj rezultat je na vrhu svetske statistike”, kaže ona.

Ona je za “Ohrid press” ispričala kako se razvijala njena karijera.

“Već 22 godine živim i radim u Nemačkoj. Počela sam prvo da radim u pokrajinskoj Rajnskoj oblasti – Pfalc gde su ljudi po mentalitetu veoma slični našim. Na klinici u Idar-Oberstejnu sam postala načelnik, a ubrzo na univerzitetu Mainz, zahvaljujući poslu, ali i studijama koje sam objavila u međunarodnim časopisima. Postala sam docent interne medicine i držala sam predavanja studentima iz interne medicine. Zatim sam na poziv predsednika Evropskog udruželja za transplantaciju počela da radim u Lajpcigu, pokrajna Saksonija, gde sam, na 600 godini starom Univerzitu, postala profesor, zahvaljujući međunarodnim naporima. Interesantno za tu pokrajnu je to što tamo žive Lužički Srbi, koji su potpuno integrisani u nemačko društvo, ali svoju tradiciju i jezik su zadržali i priznati su kao manjina. Od pre 9 godina sam na čelu interne medicine u Flensburgu, koja se nalazi u severnoj Nemačkoj, na granica sa Danskom. Tada sam bila pozvana od strane direktora klinike da vodim onkološko odeljenje Nord, koje se sastoji od šest klinika dve pokrajne, kao i transplantacionog centra koji sam otvorila nakon jedne godine, a nakon dve godine ga aktivirala”, priča ona.

Dotorka Basara prisetila se i svojih prvih pacijenata, a jedan od njih joj je nedavno priredio i prijatno iznenađenje.

“Prvi moj pacijent je Nemac i zove se Berlin Lutz, a drugi Mihael Edgers. Od tada su prošle 22 godine i obojica se odlično osećaju. Pozvala sam ih pre dve godine kada sam proslavljala jubilej klinike na kojoj radim. I obojica su došla, što me je jako obradovalo, i tom prilikom su mi podarili nešto što nisam očekivala, a to je jedan od najlepših poklona koji sam dobila u svom životu: zlatnu medalju internacionalnog takmičenju u spašavanju ljudi iz vode. Medalju je osvojio moj prvi pacijent Lutz i sa tim su želeli da mi pokažu da su u dobroj kondiciji, ali i da žive sa elanom i pozitivnom energijom”.

Ona je istakla da je za uspeh pri izlečenju najvažnija brza dijagnostika.

“Dobra i brza dijagnostika određuje sudbinu bolesti, da li pacijent ima šansu da bude izlečen ili ne i zbog toga je naročito važna. Trenutno, kod svih malignih bolesti je neophodna molekularna dijagnostika, koja je u Nemačkoj gotova za 48 sati. Takvu efikasnost nema niti jedna zemlja u Evropi, čak ni Švedska, koja se smatra za jednu od zemalja sa najboljom zdravstvenom zaštitom u Evropi”.

Kad deca doniraju matične ćelije

Tokom dugogodišnjeg iskustva, srela se sa velikim brojem pacijenata, ali su na nju najveći utisak ostavili veoma mladi pacijenti.

“Do sada sam lečila oko 40 pacijenata sa malignim bolestima i to su uglavnom bili mlađi ljudi. Uradila sam transplantaciju jednoj petnaestogodišnjoj devojčici iz Ohrida matičnih ćelija od njenog dvanaestogodišnjeg brata. On je najmlađi donor, zbog čega je u znak zahvalnost dobio zlatnu medalju”.

Doktorka je objasnila da je u pitanju malo poznata tema, te da su za donaciju matičnih ćelija maloletne dece odgovorni roditelji. Oni zvanično potpisuju da se slažu, ali svakako ako prihvati i samo maloletno lice. Poštuje se i njegova želja, a ne samo želja roditelja.

“Ja uvek poštujem želju donora, da ona bude na dobrovoljnoj osnovi, a ne pod pritiskom roditelja. Zbog toga zahtevam da se potpiše i maloletni donor”, zaključila je dr Nadežda Basara.

Lekar je u zaostatku ako samo jedne sedmice ne prati novine

Ako lekar ume da leči, onda nema nikakvih prepreka ako pritom koristi nove metode i lekove, smatra dr Basara, i dodaje da se onkologija i hematologija u poslednjih deset godina se razvijaju vrlo brzo.

“Ako samo jednu nedelju ne pratite literaturu i ne čitate naučne studije u medicinskim časopisima, već ste nedovoljno informisani. Istom brzinom se menjaju i naše preporuke za lečenje hematoloških i onkoloških bolesti. Pre početka lečenja, prvo proveravam dijagnozu pa potom osmišljam koncept lečenja. Nažalost, moram da kažem da veći broj pacijenata iz Makedonije i Srbije dolaze na lečenje sa pogrešnom dijagnozom. Ja dijagnozu uvek proveravam u referentnoj laboratoriji i molekularnoj biologiji. Nemačka je zemlja koja se u svetskim okvirima kotira kao veoma dobra za postavljanje dijagnoze, što je i preduslov za izbor protokola za lečenje. Isto tako mogu da uključim pacijente u naučnu studiju u slučaju da ne postoji registrovan lek za njihovu bolest”.

Ona dodaje da za nju ne postoji prepreka u medicini, koju ne može da savlada, kada je u pitanju ljudski život.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More