“Nisam ja jedini. Tako se u svetu živi, sve te bogate zemlje nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca”

Foto/Tanjug/Zoran Žestić
155

BEOGRAD – Jedan od najcitiranijih matematičara sveta, beogradski profesor Stojan Radenović, poručio je danas mlađim generacijama da je važna dobrota koju čovek poseduje i pozvao ih da se svakog dana naoružavaju dobrotom. “A šta je dobrota po definiciji? Da nemam ništa protiv nekog ko je protiv mene”, poručio je Radenović, koji je danas s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o poboljšanju rejtinga Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i finansiranju nauke.

“Ne znam da li se nekom matematičaru dogodilo da ga predsednik pozove, i to direktno iz Njujorka”, započeo je Radenović razgovor s novinarima, kojima je preneo da je zbog toga bio zaprepašćen, ali i uzbuđen, jer je pomislio da “mora da je uradio nešto dobro”.

“Morao sam da kažem predsedniku da ja nisam tu jedini, da je tu vojska i starijih i mlađih. Neki su napisali, kad je Univerzitet pao na ”Šangajskoj listi”, da sam i ja kao kriv zato što sam se ”priklonio drugom jatu”. To nije tačno, tako se u svetu živi, sve te bogate zemlje nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca”, objašnjava Radenović.

Vučić sa čuvenim profesorom Radenovićem: Država će pokazati da brine o nauci, pokušaćemo da vratimo naše ljude iz sveta (FOTO)

Na pitanje novinara da li će sada radove potpisivati za Beogradski univerzitet, Radenović je kazao da će početi i da ima otprilike mesec i po dana za “promenu adrese”.

“Moj cilj je da razbijem ”centre moći” finansiranja nauke u Srbiji, da plaćanje bude ”jedan na jedan”. Kada neko objavi rad i potpiše za univerzitet”, rekao je Radenović. U svetu se oko 120.000 do 130.000 ljudi bavi publikovanjem matematičkih radova, a profesor Radenovih je četiri godine uzastopno među prvih sto.

“To je stvarno uspeh”, rekao je i dodao da, međutim, pozicija BU na Šangajskoj listi ne treba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca. Važno je, kaže, da se podrže i motivišu mladi naučnici s kojima i on sarađuje. Država je uvek za nauku davala više nego što treba. Kukaju oni koji ne rade. Besmisleno je pitanje kako zapadne zemlje izdvajaju više novca od Srbije za nauku. Meni su nudili kabinet. Pitanje je da li bih ja u kabinetu mogao da dokažem običnu teoremu. Za nauku treba da ste rođeni, kao za umetnost, slikarstvo… da ste ostrašćeni”, ispričao je novinarima Radenović.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More