“Iz Saudijske Arabije nešto i plate, dok ovi sa BU nikad ništa”! Profesor Radenović otvoreno o “klimi” na fakultetu

Foto/Tanjug/Zoran Žestić
89

Kotiranje Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi naglo je opalo. Da li su citirani profesori ili je za dobru poziciju potrebno i nešto više?

Beogradski univerzitet će u budućnosti još padati na Šangajskoj listi. Osim pada, važnija je realnost, bolje da bude tu gde zaslužuje. Nije on pao nego se samo pomerio gde mu je i mesto. Ne može njegovo rangiranje da zavisi od jednog starca – skromno i kroz osmeh počinje razgovor za “Blic” čuveni matematičar dr Stojan Radenović.

“Važno mi je da doprinesem Srbiji”, vraća se čuveni profesor Radenović

Radovi i visoka citiranost ovog profesora u penziji jedan su od ključnih razloga ovogodišnjeg pada Beogradskog univerziteta od čak 124 mesta na Šangajskoj listi prema kojoj se rangiraju najbolji univerziteti, a koje sprovodi Univerzitet “Đao Tong” od 2003. godine. Tačnije, njegov prelazak u drugi tim – trenutno svoje radove potpisuje za Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji. Afilijaciju je promenio “jer oni nešto i plate”.

“Uspeh bi bio mnogo veći kada bi ovi iz starijih generacija sa mlađima mogli da zasednu da više rade, a to je skoro nemoguće, jer na fakultetima vlada velika sujeta i ljubomora, samim tim i nekolegijalnost. Takođe, čovek kada postane redovni profesor, on se opusti. Broj objavljenih radova ne zavisi samo od finansija, tu glavnu ulogu igra ostrašćenost i ljubav prema poslu. Tako da ulaganja u nauku jesu sramna, ali ne i osnovni razlog pada na Šangajskoj listi”, izričit je profesor Stojan Radenović.

“Nisam ja jedini. Tako se u svetu živi, sve te bogate zemlje nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca”

Razgovor sa profesorom vodimo u njegovom malom kutku u podrumu. Tu se rešavaju složeni zadaci, pišu naučni radovi, ali i daju intervjui za čuvene svetske magazine. Tokom razgovora telefon ne prestaje da zvoni, zovu ga kolege i čestitaju mu što je javno istupio i ukazao na problem pada na Šangajskoj listi.

“Primam penziju, i to dva puta po 36.000 dinara, supruga mi ne radi, ćerka isto. Unuka je sada upisala fakultet. Ovi iz Saudijske Arabije nešto i plate, dok ovi sa Beogradskog univerziteta nikad ništa. Nisam tamo nikada bio, radim i dalje odavde iz podruma. U prošlosti sam svoje radove i potpisivao za Vijetnam, mogao sam i za Harvard, međutim, nisu mi drage te neke zemlje”, objašnjava vrli matematičar Stojan Radenović.

Prema njegovom mišljenju, pozicija Beogradskog univerziteta u budućnosti nije svetla i pad na Šangajskoj listi će se nastaviti.

Nakon razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Radenović je juče rekao da će radove potpisivati za Beogradski univerzitet te da ima otprilike mesec i po dana za „promenu adrese“.

“Ne znam da li se nekom matematičaru dogodilo da ga predsednik pozove, i to direktno iz Njujorka. Morao sam da kažem predsedniku da ja nisam tu jedini, da je tu vojska i starijih i mlađih”, kaže Radenović.

O statusu BU na Šangajskoj listi razgovarali smo i sa redovnim profesorom Matematičkog fakulteta Zoranom Kadelburgom, koji je takođe jedan od naših naučnika sa visokim indeksom citiranosti. Njega nismo zatekli u podrumu, već u “golubarniku” kako on i njegove kolege zovu prostor u kojem rade. Znajući da ćemo ga teško pronaći, profesor nas je sačekao ispred lifta i sproveo kroz mračno stepenište kako bismo došli do kabineta. Vrlo malog, svega za dvoje ljudi u kojem katkad radi i njih petoro, i to bez klima-uređaja, a kako je u pitanju “golubarnik”, onda možete da zamislite koje su temperature. Profesora ovo sve ne muči preterano, on ni pad na Šangajskoj listi ne doživaljava kao nešto strašno.

“Mislim da je situacija oko Šangajske liste preterivanje. Pre nekoliko godina kada je Beogradski univerzitet bio visokopozicioniran vesti su dočekane euforično, a sada kada je u padu na nož. Lista koju prave birokrate taksativno po tačkama, dajući određeni broj poena, ne može nikada biti pravi pokazatelj naučnih dostignuća. Nauka se meri na mnogo ozbiljniji način i to se ne može prikazati nikakvim numeričkim pokazateljima ljudi koji nisu stručni za to. Takođe, pominju se i radovi u objavljenim magazinima, ali tu samo mogu radovi iz određenih oblasti. Pominje se i citiranost koja je uvek promenljiva. Tako da poziciju na Šangajskoj listi treba relativno shvatiti, plasman je važan, ali sigurno nije krucijalno merilo”, objašnjava profesor Zoran Kadelburg.

Prema njegovim rečima, najveći problem u nauci i generalno obrazovanju jeste finansiranje koje je ispod standarnog proseka Evropske unije.

“Normalno je da u takvoj situaciji ljudi ne rade dovoljno, jer nisu motivisani. Profesorima bi veoma značila mogućnost odlazaka na kongrese, posedovanje laptopa, pristupanje bazama i to je kada pričamo o matematici, ali za neke druge nauke treba i više. To bi puno pomoglo, a ne bi ugrozilo budžet”, poručuje matematičar.

Na pitanje zašto je obrazovanje toliko skrajnuto kada je najvažnija karika kako bi država bila zdrava u svakom smislu, profesor Matematičkog fakulteta jednostavno odgovara:

“Obrazovanje je nešto što donosi rezultate na duge staze, svaki političar, znajući kakav mu je mandat, gleda da reši nešto kratkoročno, nešto što će mu doneti poene u javnosti do sledećih izbora. Promene u obrazovanju su na duge staze i rezultati su vidljivi za deset, dvadeset godina. I zato nijedan političar ne grize za obrazovanje jer zna otprilike da neće biti dugo na svojoj poziciji. I to se ne dešava samo sad nego u zadnjih pet decenija”.

Vučić: Reči profesora su nas sve probudile

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je juče sa profesorom Stojanom Radenovićem i poručio da će država učiniti sve da zadrži naučnike koji su doprineli da Beogradski univerzitet bude visokoplasiran na Šangajskoj listi, uključujući značajno povećanje plata u nauci.

“Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu”, najavio je Vučić i dodao da je ministar obrazovanja Mladen Šarčević, koji je prisustvovao sastanku, za sada izdvojio 12 profesora.

Kriterijumi: Bodovi za nobelovce, citiranost…

Kriterijumi za rangiranje na Šangajskoj listi jesu broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj naučnih radova objavljenih u časopisima “Science” i “Nature”, citiranost istraživača i broj radova u časopisima sa SCi i SSCI liste. BU nema nobelovce, koji nose 30 odsto poena, a više nema ni najcitiranije naučnike, koji “zarađuju” 20 odsto poena. Loše je pozicioniran i po radovima u dva najprestižnija časopisa, što je još 20 odsto bodova. S druge strane, odlično je kotiran po broju radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More