Čotrić za “Naši u svetu”: O problemu odlaska stalno razgovaramo 

Naša je želja, interes i potreba da se sastaje i odlučuje Skupština dijaspore i Srba u regionu.

Privatna arhiva
632

Svesni smo problema i posledica koji nastupaju zbog toga što godišnje u Srbiji izgubimo jedan veliki grad, a posebno jer je reč o iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi, ali kretanje stanovništva u potrazi za boljim životom, poslom i višim standardom postoji u celom svetu, kaže u razgovoru za “Naši u svetu” Aleksandar Čotrić, član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

x Deo ste Odbora za dijasporu i Srbe u regionu duže vreme, ali i vreme u kome veliki broj naših državljana napušta Srbiju. Da li Odbor ima podatke o tome koliko ljudi ode svake godine? Da li na ovaj problem upozoravate kolege u Skupštini Srbije? Koliko oni imaju razumevanja za situaciju koju mnogi nazivaju alarmantnom? 

– Podatke o broju građana Srbije koji se iseljavaju poseduje Republički zavod za statistiku. Mi u Odboru nemamo svoju evidenciju. Podaci o broju naših ljudi koji godišnje napuste Srbiju variraju, pa je prema nekim izvorima reč o 32.000, prema nekim drugim oko 40.000, a ima i procena da se iseli 60.000 ljudi na godišnjem nivou. Postoje podaci da se od 2000. godine iz Srbije iselilo skoro 700.000 građana, odnosno oko deset odsto našeg ukupnog stanovništva. Reč je o velikom i ozbiljnom problemu i svima nam predstoji rad na preduzimanju konkretnih mera kako da se proces ublaži, uspori i zaustavi. Svesni smo problema i posledica koji nastupaju zbog toga što godišnje izgubimo jedan veliki grad, a posebno što je reč, uglavnom, o mladim i obrazovanim ljudima, koji bi trebalo da budu naša budućnost. Međutim, reč  je o globalnom fenomenu i kretanje stanovništva u potrazi za boljim životom, poslom i višim standardom postoji u celom svetu. Konkretno, u našem regionu iz Hrvatske se za poslednjih 18 godina iselilo 20 odsto stanovništa, iz Rumunije 14, a iz Bugarske 11 procenata. Nije to nikakva uteha, ali želim da ukažem da je problem veoma kompleksan i zahteva mnogo posla, brzih i pravih odluka, kao što su ulaganje u IT sektor, privlačenje velikih multinacionalnih kompanija koje će zaposliti desetine hiljada ljudi, razvoj malog biznisa, podrška selu i poljoprivredi, decentralizacija sredstava i vlasti, demetropolizacija kulture… O tome stalno razgovaramo i na sednicama Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, i na sednicama Skupštine i na susretima sa ministrima i njihovim saradnicima u Vladi Srbije.

x Pre dve godine Odbor za dijasporu i Srbe u regionu usvojio je 36 tačaka mera i nabrojani su mnogi nerešeni problemi dijaspore: od lakšeg glasanja i kandidature na izborima u Srbiji, nastave na srpskom jeziku u dijaspori, po redom. Koliko je od ovih 36 tačaka rešeno? 

– Mora se znati da Odbor nema svoj budžet, izvršna ovlašćenja, niti mogućnost da donosi propise, odluke i zakone. Zato smo u stalnoj komunikaciji sa nadležnima upućivali predloge, inicijative i zahteve. Izborili smo se da se za 40 miliona dinara poveća budžet namenjen dijaspori koji dobija preko konkursa za sufinansiranje aktivnosti na planu prosvete, kulture, informisanja, sporta… Odbor se, što je i prirodno, najviše fokusirao na položaj, prava i probleme oko dva miliona Srba u osam država regiona. Njima je najpotrebnija pomoć matice, posebno kada je reč o diskriminisanim sunarodnicima u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Albaniji, Crnoj Gori, pa i Sloveniji. Oni u ovim državama često nemaju elementarna ljudska i nacionalna prava, a negde su pred nestankom. Nekima je ugrožena i fizička bezbednosti, a neki su pravno, ekonomski i politički u podređenom položaju. Pre nekoliko dana smo u Skupštini Srbije održali još jedan u nizu sastanaka sa njima. Zadovoljan sam što su bili prisutni predstavnici svih krovnih organizacija Srba iz regiona, i razgovarali smo otvoreno o svim problemima i kako ih rešavati. Zaključci će biti prosleđeni predsedniku Srbije, predsednici Vlade i resornim ministrima. Vlada Srbije je, na predlog predsednika Republike, ali i na sugestije našeg Odbora, prošle godine izdvojila pet i po miliona miliona evra pomoći nerazvijenim delovima Republike Srpske i srpskom stanovništvu u Federaciji BiH, po milion evra je uplaćeno za obnovu Srpskog doma u Vukovaru i Srpsku kuću u Kninu, tri i po miliona evra je donirano za izgradnju Srpske kuće u Podgorici, a nedavno je izdvojila i 65,5 miliona dinara za rad institucija koje neguju srpsku kulturu i tradiciju u Crnoj Gori. Pomoć će dobiti Srpski nacionalni savet, Matica srpska, Srpska književna zadruga, a deo sredstava biće iskorićen i za opremanje Srpske kuće u Podgorici.

x Jedan od prioriteta odbora je, kako ste naveli i primena Zakona o dijaspori, odnosno sazivanje Skupštine dijaspore koja se nije sastala pet godina. 

– Naša je želja, interes i potreba da se sastaje i odlučuje Skupština dijaspore i Srba u regionu. Skupština Srbije bila je domaćin tri zasedanja od kojih je poslednje bilo u julu 2013. godine. Mi smo, s naše strane, spremni da pružimo svaku vrstu pomoći – stručnu, logističku, moralnu, organizacionu, tehničku… A zašto se Skupština nije sastajala, Odbor za dijasporu nije adresa za to pitanje, jer sazivanje nije u našoj nadležnosti. Ako želimo da se Skupština sastane iduće godine u junu ili julu, trebalo bi već sada da počnemo sa pripremama, a naša vrata su otvorena i ruka je pružena sadašnjem rukovodstvu Skupštine. Naravno, u čitav proces mora da bude uključeno Ministarstvo spoljnih poslova, odnosno Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kao nosilac organizacionog dela priprema.

x Isticali ste da je zakonska obaveza da se jednom u tri meseca sastane Savet za Srbe u regionu kojim predsedava predsednik Srbije. Koliko je takvih sastanaka bilo u poslednje dve godine? 

– Predsednik Republike Aleksandar Vučić veoma često se sastaje sa predstavnicima Srba iz regiona, kako sa predsednicima krovnih organizacija, tako i sa predstavnicima srpskih političkih stranaka, poslanicima, funkcionerima izvršne vlasti, gradonačelnicima, članovima prosvetnih i kulturnih organizacija i udruženja. Susreti su u poslednje vreme bili u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, Temišvaru, Budimpešti, Podgorici… Svi ti sastanci, posebno sa Miloradom Dodikom, Miloradom Pupovcem, Andrijom Mandićem i drugim istaknutim liderima Srba rezultuju direktnom pomoći matice koja nikada nije bila veća. To mogu da posvedoče svi predstavnici srpskih saveza, udruženja i asocijacija iz regiona. Generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković, bio je prisutan na sastancima Srba u regionu u više zemalja, a postoji i redovna komunikacija između kabineta predsednika sa Upravom za saradnju sa dijasporom, Odborom Skupštine Srbije i svim drugim nadležnim telima koja se bave pitanjima naših sunarodnika na Balkanu.

x Svih 17 članova Odbora za dijasporu, bez obzira na stranačku pripadnost, smatrali su da bi trebalo omogućiti jednostavnije glasanje našim državljanima u inostranstvu, pre svega, putem pisama. Međutim, to se nije dogodilo. Kada će? 

– Da bi se omogućilo glasanje putem pisma potrebna je promena odgovarajućih izbornih zakona, a dobra praksa nalaže da se zakoni ne menjanju u izbornoj godini. Kako smo mi imali dva puta prevremene parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine, kao i redovne predsedničke izbore 2017. i lokalne izbore 2018. godine, ove izmene, nažalost, još nisu stigle na dnevni red parlamenta.

x Kada je reč o investicijama, rekli ste da želite da u Srbiju dođu Branko Tupanjac, jedan od najbogatijih ljudi u Americi, Robert Milićević jedan od najbogatijih ljudi u Australiji ili Milan Mandarić jedan od najbogatijih ljudi u Sloveniji. Ali, kada neki manje bogati dođu da investiraju, žale se na korupciju. 

– Bilo ko da se žali na korupciju trebalo bi to da prijavi nadležnim državnim organima. Korupcija i kriminal su u poslednjih šest godina značajno smanjeni i suzbijeni, uspostavljena je mnogo bolja klima za investicije. Postoji ekonomska i politička stabilnost, zakonska regulativa je osavremenjena, brže se izdaju sve potrebne dozvole, država daje subvencije… Žao mi je što gospoda Tupanjac, Milićević i Mandarić nisu više investirali u Srbiju, ali oni se vode svojom ekonomskom logikom i procenom. Samo znam da nisu bili raspoloženi za ulaganja većeg obima još pre desetak i više godina i da to nema veze sa sadašnjom vlašću u Srbiji.

x Godinama unazad brojke su slične – iz dijaspore stiže oko tri do četiri milijarde evra godišnje, što može da ukaže da se u Srbiji teško živi, ali i da država nije osmislila neku platformu, pa da se umesto što neko rođaku šalje 200 evra, pomogne da pokrene biznis. Zašto je to tako? 

– Prošle, 2017. godine po osnovu doznaka u Srbiju je stiglo oko 2,7 milijardi evra, a to je za osam posto više nego 2016. godine. Ta vrsta pomoći slanjem novca rodbini je potrebna i značajna i tako postupa dijaspora u celom svetu. Mi smo zahvalni našoj dijaspori, jer tako se podiže životni standard svih stanovnika Srbije, a ne samo onih 800.000 koji su direktni korisnici pomoći iz inostranstva. Naravno, da bi bilo bolje da se deo novca, umesto u direktnu potrošnju (namirnice, lekovi, plaćanje računa, školovanje, lečenje…), preusmeri u stvaranje nove dobiti, ali za to je potrebna volja i obučenost primalaca pomoći, veći novčani iznosi iz inostranstva i postojanje odgovarajućih biznis planova.

J. L. PETKOVIĆ

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More