Srpska dirigentkinja koja dve decenije živi i radi u inostranstvu: Svet treba upoznati sa našom kulturom i naukom, a ne ratovima! (VIDEO)

Umetnica tvrdi da je nakon ‘našeg’ rata postala alergična na politiku. U Holandiji se potpuno izolovala muzikom i trudila se da ne zna ni ko je trenutno predsednik Srbije

Foto: Printscreen/Youtube
156

Julija Đurđica Šćepanović, dirigentkinja iz Srbije koja već dve decenije živi i radi u Holandiji, nastupiće 15. septembra u Beogradu sa svojim horom „Devana“, a beogradska publika uživaće u Mokranjčevoj, ali i holandskoj duhovnoj i svetovnoj muzici.

Ova umetnica visoko muzičko obrazovanje stekla je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Šajnovića, a već za vreme studija bila je pozvana da radi kao asistentkinja horskog dirigenta u Narodnom pozorištu.

Paralelno je završavala studije i imala nastupe sa orkestrom JNA, Beogradskom filharmonijom, Vojnim duvačkim orkestrom. Radila je i kao profesorka hora i orkestra u muzičkoj školi Davorin Jenko i bila glavna dirigentkinja u horu Branko Cetković u Beogradu.

 

U Firenci je, potom, završila specijalizaciiju za orkestarsko dirigovanje, a paralelno je radila i u Holandiji sa manjim i većim horovima, muzičkim pozorištima, univerzitetima, muzičkim konzervatorijumima i muzičko-obrazovnim centrima.

„Holandiju sam izabrala slučajno, na preporuku prijatelja. Potom sam tamo opet slučajno dobila jedan muzički projekat, i odlucila da ga prihvatim i ostanem privremeno. Bio je projekat od nekoliko meseci. Taman, mislila sam – dok se ove ‘manje razmirice’ kod nas ne smire… I, kao u filmu – ‘rez’ – i eto mene tamo 20 godina kasnije“, priča naša sagovornica.

Sada radi i samostalne vokalno-instrumentalne projekte i, kako kaže, proširila je svoje znanje u balkanskoj muzici, raznolikoj balkanskoj pevačkoj tehnici i ritmovima, te je sad često pozvana kao globalni supervizor za balkansku muziku kod mnogih muzičkih i pozorišnih predstava.

Holandski hor “Devana” stiže u Srbiju: Izvođenjem “Mokranjčevih rukoveti” oduševljavaju publiku gde god da se pojave (FOTO, VIDEO)

 

Najbolji način, smatra ona, da ljudima iz svog okruženja približi Srbiju jeste kroz upoznavanje sa našom muzičkom kulturom, a ne sa našim ratovima i agresijama.

„To bi trebalo i biti naš cilj: osvetljavati put ka nama i našoj kulturi. Cilj nam je da svet sazna više o našim umetnicima, sportistima, naučnicima i dobročiniteljima“, smatra Julija.

I umetnici iz Srbije, čini joj se, počeli su više da se otvaraju ka svetu, najviše zahvaljujući internetu, a kulturna scena, kako kaže, počela je da „rascvetava“.

„To je ta neinhibiranost i jednostavnost koja se oseća kao novi dah koji, čini mi se, donose umetnici koji su otišli ‘vani’, pa sad spajaju onaj i ovaj svoj svet – on postaje jedan veliki kulturni „fusion“ i mi ćemo, srećom, neminovno biti uvuceni u to ‘talasanje’. To su dobre strane migracije mladih ljudi u inostranstvo. Veliki deo ostaje vezan sa svojom domovinom ili pravi kulturne ‘mostove’ ka svojoj zemlji porekla“, kaže ova dirigentkinja.

Njene uspomene na rodnu zemlju, kao i većini, mešovite su. Privatno je za nju vezuju divne uspomene na odrastanje sa roditeljima, prijatelje koje je stekla za ceo život, prvo zaljubljivanje, kao i učenje i sticanje muzičkog obrazovanja, ali nije zaboravila ni onu drugu stranu – lošu ekonomiju, nered u sistemu, krizu, ratove.

„Svaka priča ima dve strane, kao što znamo“, dodaje.

Ipak, situacija se, kako joj izgleda, od njenog odlaska jeste promenila.

„Imam utisak da u Srbiji ima promena, i to nabolje, iako to možda ljudima koji su u njoj ostali da žive ne izgleda tako“, ocenjuje Julija.

Srbija joj je, kaže, pružila bogato muzicko nasleđe, odlično muzičko i opšte obrazovanje i snagu da dobro radi u svim uslovima, a Holandija „otvorenost, neinhibiranost, slobodu“.

„Zašto samo klasična muzika i jedan pravac u muzici kad ih ima na desetine, i svaki još interesantniji od prethodnog? Holanđani su veoma otvoreni ka drugim kulturama i zemljama. Radoznali su i nisu komplikovani“, priča Julija.

Po odlasku u ovu zemlju, priseća se, u njenom životu usledio je period „čišćenja“ od dugogodišnjeg praćenja srpske politike i „mizerije događaja u našoj zemlji“.

„Nakon ‘našeg’ rata sam postala alergična na politiku. U Holandiji sam se potpuno izolovala muzikom i trudila se da ne znam ni ko je trenutno predsednik Srbije“, ističe Julija.

Holanđani, kako kaže, uglavnom nisu u stanju da razumeju sve komplikovane veze Srba, Hrvata i Bosanaca, ali su veoma saosećajni i pokušavaju da razumeju i pomognu.

„Svako od nas je diplomata svoje zemlje i nadam se da ćemo udruženim snagama jos više povećati ugled Srbije u svetu“, poručuje naša sagovornica.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More