Da se očuva sve što je srpsko, “Društvo srpskih domaćina” jača veze sa dijasporom i Srbijom (FOTO)

Foto: PrintScreen/YouTube/RTS
146

Proizvodnja ekološki zdrave hrane, poboljšanje plasmana domaćih proizvoda, ekonomski, moralni i kulturni razvoj i osnaživanje srpskog domaćinstva, osnovni su zadaci „Društva srpskih domaćina“.

Prioritet društva, koje je osnovano 2011. i koje okuplja stotinak članova, su i negovanje običaja i tradicije, prevazilaženje demografske krize i stvaranje uslova za povećanje nataliteta.

Tradiciju, kaže predsednik „Društva srpskih domaćina“ profesor Ranko Punoš moramo shvatati kao dinamičan odnos prošlosti, sadašnjosti i budućnosti našeg, evropskog i svetskog nasleđa, ali nikada ne smemo zaboraviti najvažnije, kulturu i duhovnost srpskog naroda.

Gepostet von Друштво српских домаћина am Donnerstag, 3. März 2011

“Moramo očuvati sve što je u srpskom etnosu. Od porodice do nauke. Da razvijamo sve svim aspekte našeg društva, kroz sport, muziku, folklor, naučna dostignuća, istraživanja. Obeležavati važne događaje iz naše istorije. Učiti decu o tome ko smo, ko su nam bili preci, odakle potičemo i na tome graditi budućnost”, ističe Punoš.

Dobri domaćini rade na razvijanju duha koji je održao srpski rod i pravoslavnu veru.

“Borimo se za ekonomski prosperitet ovih prostora, razvoj privrede i poljoprivrede. Imamo prirodne potencijale i resurse na kojima na zavide i mnogo razvijenije zemlje. Živeo sam u Americi. Ovo što mi imamo, nema jedna Kalifornija. Ali ih ne koristimo dovoljno”, kaže Punoš.

Članovi „Društva srpskih domaćina“ sarađuju sa sličnim udruženjima u Srbiji.

“Mi smo jedan narod, delimo istu sudbinu, a ne postoje prirodne ni bilo koje druge granice koje nas mogu razdvojiti. Jačati veze sa Srbijom i dijasporom u kojoj živi srpski narod, moramo”, kažu u ovom društvu. Okupljaju dobre domaćine i privrednike, koji su delom i radom, pokazali da im je važno opšte i nacionalno dobro. Zagovaraju ostanak na selu i razvoj ruralnih sredina.

Milan Mikić sa suprugom, sinom, snajom i unukom živi u Velikoj Obarskoj.

“Uspeo sam da zadržim decu na selu. Sin mi je medicinski tehničar, snaja je završila fakultet, ali svi rade u ovom domaćinstvu. Najvažnije je, kako kažemo mi seljaci, da nam se „odžak nastavi pušiti“. Prihode stičemo proizvodeći oko 700 litara jabukovog sirćeta i od farme japanskih prepelica. Dnevno proizvedu oko 2.500 prepeličijih jaja koje plasiramo na tržište BiH. Obrađujemo zemlju, a opredelili smo se za proizvodnju zdrave hrane. Može lepo da se živi na selu”, kaže Mikić.

On dodaje da naročito semberska sela sa uređenom infrastrukturom, plodnom zemljom i povoljnim klimatskim uslovima imaju odlične predispozicije za razvoj.

“Moj otac, moj deda, pa nekoliko kolena Mikića unazad, živeli su na selu. Bavili su se poljoprivredom. Na tome moramo insistirati. Da se ognjišta ne gase a da domaćinstva i oranice ne zarastaju u korov. I auto-put koji će se graditi je naš „prozor u svet“. Približiće nas Beogradu, Banjaluci, Sarajevu. Nadamo se da će privući i investitore. Privredni razvoj, nova radna mesta, preduslov su za bolji život na ovim prostorima”, kaže domaćin.

Rad i u drugim opštinama

Rad “Društva srpskih domaćina” biće organizovan i u podružnicama i mesnim odborima u susednim opštinama,  Ugljeviku i Loparama. Zajednički im je cilj očuvanje srpskog domaćinstva i njegovih tradicionalnih vrednosti.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More