Ruska crkva: Ko to tamo diže glas?

Foto: Pixabay
290

Peticiju da se omogući pravedno suđenje uhapšenim učesnicima letošnjih ruskih demonstracija, protiv Putinovog režima,  među prvima  su pokrenuli sveštenici Ruske pravoslavne crkve, da bi  se potom sličnim ali  odvojenim peticijama oglasila i udruženja profesora, lekara, filozofa… Time su ruski pravoslavni sveštenici počeli da formiraju nezavisnu društvenu silu, a u Moskovskoj patrijaršiji je prekršeno  sopstveno nepisano pravilo  da sveštenici mogu kritikovati samo sveštenike, piše publicorthodoxy.org, čiji je osnivač Centar za pravoslavne hrišćanske studije američkog Univerziteta u Fordhamu.

Donedavno je, u novijoj istoriji Ruske pravoslavne crkve bilo nezamislivo da sveštenici javno reaguju na građanska  talasanja u ruskom društvu, te je u međunarodnoj pravoslavnoj javnosti gotovo nezapaženo prošao ovaj potez ruskog sveštenstva. Mada je reč o minornom broju potpisnika, ako se ima u vidu masovnost ruskog pravoslavnog klira, ova neočekivana peticija tamošnjih crnorizaca ipak je uspela da duboko odjekne u ruskom civilnom društvu.

O čemu je pismo?

Grupa pravoslavnih sveštenika, kako se navodi,  17. septembra 2019. izašla je u odbranu mladih koji su pritvoreni nakon protesta u Moskvi. Izabrani format pisma – sveštenički prigovor – bio je neočekivan i nikada nije korišćen u post-sovjetskoj Rusiji. Sveštenici nedvosmisleno navode da je njihova  pastoralna dužnost da zahtevaju “potrebu da se preispitaju sudske odluke koje se tiču zatvora više osoba uključenih u “slučaj Moskva “.Sveštenici takođe upozoravaju da “laž predstavlja osobu saučesnika u suđenju Spasitelju (Isusu Hristu)  koje je takođe utemeljeno na lažnom svedočenju”:

” Ovo je direktan prigovor članovima agencija za sprovođenje zakona koji su tokom suđenja izneli lažne dokaze. Sud mora biti u stanju da zaštiti građanina od proizvoljnosti izvršne vlasti i agencija za sprovođenje zakona, u suprotnom, njegovo samo postojanje postaje tek detalj i formalnost “, prenosi publicorthodoxy.org

U svešteničkom pismu je takođe poruka sudijama i članovima agencija za sprovođenje zakona:

“Pozivamo ljude koji imaju sudsku vlast i služe u organima za sprovođenje zakona naše zemlje. Mnogi od vas su kršteni u pravoslavnoj crkvi i smatraju se vernicima. Sudski postupak ne bi trebao biti represivnog karaktera, sudovi se ne smeju koristiti za gušenje suprotstavljenih glasova, a upotreba sile ne sme se provoditi s neopravdanom okrutnošću. ”

Peticija se završava izrazom zabrinutosti sveštenika zbog činjenice da “presude suda izgledaju kao zastrašivanje ruskih državljana, a ne kao poštena odluka za optužene”. Sveštenici pozivaju ljude da se mole “za zatvorenike i za ljude u čijim rukama leži sudbina zatvorenika”.

Ko je pismo napisao i ko potpisao?

U početku je, prema navodima publicorthodoxy.org, peticija imala 36 potpisa,  ali se broj potpisnika povećao na 182 do 25. septembra. U apsolutnom broju to je  mala grupa s obzirom na to da, prema zvaničnim statistikama, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi ima oko 40.000 sveštenika i đakona. Sveštenstvo koje je potpisalo pismo ne pripada samo jednoj grupi klira: tu su mirski(oženjeni) sveštenici, te monasi i sveštenici iz velikih gradova i malih sela, iskusni starešine i relativno mladi pastiri, disidenti i oni sa zvaničnim statusom u strukturi Ruske crkve.

Ovo je, kako se navodi,  prvi put da su pravoslavni sveštenici pokazali  solidarnost sa privedenim civilnim aktivistima i spremnost da javno diskutuju odbranu nevino osuđenih kao hrišćanski zadatak. “Ne može se reći da je poslednjih godina socijalna pravda u fokusu Ruske pravoslavne crkve. Umesto toga, predstavnici crkve izbegavaju da razgovaraju o socijalnoj pravdi u Rusiji, jer bi u takvom slučaju pre ili kasnije morali direktno da kritikuju socijalnu politiku vlade. Još jedan detalj koji valja napomenuti je da nijedan episkop  nije potpisao pismo.  I štaviše, neki su episkopi bili spremni preventivno da kazne sveštenike koji su potpisali pismo, ne čekajući uputstva Moskovske patrijaršije”, piše publicorthodoxy.org .

Kome je pismo upućeno?

Pre svega, prema navodima pomenutog izvora, peticija sveštenika je upućena sudovima.

“Međutim, naivno je misliti da će sudije slušati glas pravoslavnih sveštenika, čak i ako se identifikuju kao pravoslavci i idu u crkvu. Glavna meta pisma je društvo uopšte, u Rusiji. Pismo je takođe upućeno crkvenim vlastima. Poziva se na razmišljanje o činjenici da je pravo podnošenja molbe državi za pomilovanje nedužno osuđenih opet postalo relevantno i ne treba ga zanemariti – čak i u slučaju političkih zatvorenika. I na kraju, druga adresa  je samo sveštenstvo. Ova peticija poručuje im: dosta sa strahom! Ruska pravoslavna crkva već duže vreme pati od ugnjetavajuće atmosfere prouzrokovane nedostatkom slobode”, navodi ovaj izvor.

Kakva je bila reakcija  Moskovske patrijaršije?

“Početni komentari mogli bi se okarakterisati kao kritični. Kako se situacija dalje odvijala,  mišljenja različitih sinodalnih odeljenja bila su različita, ponekad čak i oprečna. To pokazuje da Ruska pravoslavna crkva još uvek nije artikulisala jedinstven, zvaničan stav. Prvi komentar pojavio se u objavi državnih novinskih agencija : “Ovo je politika. . . potpisati deklaraciju u kojoj se politička retorika na čudan način meša sa jezikom iz svetih tekstova – to je lak, ali beskoristan pristup. ” Uzimajući u obzir da se učešće u političkim protestima žestoko kažnjava u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, mnogi ljudi tumače ove reči kao direktno zastrašivanje sveštenika koji su potpisali pismo. Međutim, pojavila se potom i  mirnija komunikacija Sinodalnog odeljenja za odnose sa javnošću i štampom, u kojoj se indirektno prepoznaje poruka da sveštenici imaju pravo da daju takve izjave, ali i  uz napomenu da “sveštenici jedva. . . imaju dovoljno jasne informacije u vezi sa slučajevima da se zaključi krivica ili nevinost uhapšenih demonstranata”.

Ubrzo se  ispostavilo da  episkopi nekih eparhija razmatraju disciplinske mere protiv sveštenika koji su potpisali peticiju. Stoga je objavljeno još jedno saopštenje u kojem je  Moskovska patrijaršija signalizirala  episkopima  da se odreknu svakog napada na te sveštenike  Pojavilo se, pak, i saopštenje  portparola Moskovske  Patrijaršije iz Odeljenja za odnose sa društvom i medijima, gde se direktno optužuju sveštenici- potpisnici peticije, da pokušavaju da dobiju “političke poene”, navodeći :  “Ovo otvoreno pismo je ozbiljna potvrda učešća u političkoj borbi. ”

Poslednji je komentarisao situaciju šef ruske crkvene diplomatije mitropolit  Ilarion (Alfejev). Njegov komentar u TV emisiji pod nazivom “Crkva i svet” bio je simpatičan potpisnicima pisma, ali zvučao je kao lično mišljenje budući da, prema trenutnom protokolu, komentari predsedavajućeg diplomatskog ureda Moskovske patrijaršije u vezi sa crkvenom unutrašnjom politikom u odnosima sa ruskim društvom, ne predstavljaju službenu izjavu.

Pismo sveštenika izazvalo je snažnu reakciju javnosti. Prvo, to je pokrenulo mnoštvo javnih žalbi sa sličnim zahtevima. Takva pisma stigla su od lekara, IT stručnjaka, izdavača, arhitekata, filozofa itd. Ukupno deset profesionalnih društava. A slabo civilno društvo je neočekivano ojačalo zbog profesionalnih sindikata i grupa. Do sada je poverenje javnosti u sveštenike koji su potpisali pismo prilično veliko.Pismo je takođe imalo  odjek i u samoj Ruskoj crkvi. Laici su izašli kao podrška sveštenicima. Pored toga, mnogi sveštenici koji pismo nisu potpisali, pre svega zbog straha od odmazde od strane episkopa, izrazili su  solidarnost sa  potpisnicima.  Iskustvo građanskog pomirenja (sobornost) – naročito na nivou parohijskog sveštenstva  i laika,  pokazalo se važnim pre svega za one koji su izgubili nadu u samu mogućnost realizacije mirenja kao takvog u savremeno doba”, zaključuje publicorthodoxy.org.

R. Lončar

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More