Znamenite Srpkinje, žene koje su zaslužile da ulice srpskih gradova nose njihova imena (FOTO)

Foto: PixaBay
42

Da u prestonici Srbije dominiraju ulice sa muškim imenima, nije tajna. Tek 261 od 4.953, što je 4,48 odsto ukupnog broja ulica nosi imena žena.

Nakon što je “Blic” pisao o “ženskim ulicama” u Beogradu, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je Skupštini grada Beograda inicijativu za određivanje naziva i obeležavanje ulica, trgova i zgrada na teritoriji Grada Beograda, kojom se predlaže davanje naziva ulicama po znamenitim ženama našeg društva.

“Ravnopravnost žena i muškaraca jedno je od osnovnih ljudskih prava i osnovnih vrednosti svakog demokratskog društva koje garantuje Ustav Republike Srbije”, ističe Janković u saopštenju.

“Imajući u vidu ulogu i značaj koje su imale za izgradnju našeg društva, kroz vidljivost koju bi dobile davanjem naziva ulica po njihovim imenima, svi ćemo biti u prilici da vrednujemo njihov doprinos, i da se na ovakav način odužimo svim onim ženama koje su svojim radom ostavile trag i zaostavštinu u različitim oblastima života i zadužile buduće generacije”, navedeno je u saopštenju poverenice.

Među znamenitim Srpkinjama koje je Janković navela kao zaslužne za dobijanje ulica nalaze se novinarske, fotografkinje, advokatice…

Pilotkinja nestala bez traga

Danica Tomić odvažila se da polaže ispit za pilota i tako 1928. godine postala prva žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji, završivši ispite kao najbolja u klasi. Avionom je upravljala sigurno i hladnokrvno, a bila je i prva žena koja je u vazuhu izvodila lupinge. U avgustu 1933. godine položila je ispit za turističkog pilota. U vreme dobijanja dozvole, kako je pojam pilotkinje kod nas bio nešto sasvim novo, o Danici su pisale novine, ali je nakon toga pala u zaborav. Njen muž, Major Tomić, zarobljen je tokom Drugog svetskog rata, a nakon njega se preselio u Ameriku. Pretpostavlja se da je supruga pošla sa njim, ali joj se od 1933. godine gubi svaki trag. Čak ni u avijatičarskim spisima nisu zabaleženi podaci o njenom privatnom životu.

Advokatica koja je zastupala siromašne

Marija Milutinović Punktatorka bila je devojka rođena u Budimu i tamo završila Pravni fakultet sveučilišta, postavši tako prva Srpkinja koja se bavila advokaturom. Njen krug prijatelja bio je karakterističan. Bila je bliska sa Vukom Karadžićem, kojem je poštovanje iskazivala tako što mu je pomagala u radu, skupljajući narodne umotvorine i pesme. Godine 1836. upoznala je Simu Milutinovića Sarajliju, srpskog pesnika i Njegoševog učitelja. Njih dvoje su se venčali 4. maja 1838. godine, a nakon dve godine dobili su sina Dragutina, koji je bio inženjer, arhitekta, istoričar umetnosti i nastavnik. U svom domu u Beogradu pružila je utočište velikom broju studenata iz Vojvodine, među kojima je bila i slikarka Katarina Ivanović, i pomagala im u školovanju. Radila je kao učiteljica, ali se bavila i advokatskim poslom, od kojeg nije zarađivala jer je zastupala samo siromašne, kojima nije naplaćivala advokatske usluge. Nastavila je to da čini čak i kada je živela u izuzetno teškim finansijskim uslovima.

Prva žena romanopisac

Draginja Draga Gavrilović odrasla je u imućnoj porodici, te joj je otac obezbedio da se školuje za učiteljicu. Bila je pripadnica jedne od prvih generacija devojaka koje su stekle pravo da se redovno školuju i nakon osnovne škole.U periodu od 1878. do 1900 godine objavljuje prevode pesme, pripovetke, humorističke i polemičke članke. Prevodila je sa nemačkog jezika, a govorila je i mađarski. Svojim delom “Devojački roman” postala je prva žena romanopisac u srpskoj književnosti. Njene junakinje su uglavnom mlade žene, a zapleti su najčešće bili u vezi sa pitanjima udaje i braka, dok se sama nikada nije udavala. Nekoliko svojih radova je potpisivala pseudonimima ili objavljivala nepotpisane, a pseudonimi kojima se služila bili su Jedna učiteljica, Tvoja iskrena drugarica, Tvoja – znaš već ko i Jedna narodna učiteljica. Kao razlog za prestanak objavljivanja radova navela je nedovoljno poštovanje i uvređenost.

Foto: Wikipedia

Posvećena radu i u ratnom periodu

Jelka Bojkić Makavejev žena je za koju je slabo ko čuo, iako za njenog sina Dušana Makavejeva, reditelja i scenaristu svi znaju. Bila je prva žena koja je u Kraljevini Jugoslaviji koja je dobila indeks i diplomirala na veterinarskom fakultetu. Kako je navodila, jedino joj je bilo žao što nije završila medicinu. Želela je da pomaže ljudima i ta namera je bila toliko očigledna, da su je svi profesori zvali “doktorka”. Međutim, nije imala mogućnosti da ostvari tu želju, jer su studije bile skupe i dugo su trajale. Ipak, bez njenog zalaganja mnoge vakcine i serumi na Torlaku možda nikada ne bi bili proizvedeni. Tokom studija Jelka se borila za prava kolega, učestvovala u osnivanju studentskog doma na Ilici, bila predsednica Ženske studentske organizacije Univerziteta u Zagrebu. Tokom Drugog svetskog rata, dok su bombe padale, ova veterinarka hrabro je radila na svojim istraživanjima i bila rešena da da ne dozvoli širenje stočnih zaraza širom zemlje, čime je pokazala ljubav prema svojoj zemlji.

Žena sa mnogo talenata

Kosara Cvetković svoj talenat nije ograničila samo na jednu oblast umetnosti. Bila je književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotografkinja, književna i pozorišna kritičarka. nakon što je napustila posao učiteljice, vreme je provodila trudeći se da proširi svoja znanja stranih jezika, pratila je stranu literaturu i pretplaćivala se na brojna glasila. Crtala je portrete i pejzaže, političke ilustracije i karikature, koje je objavljivala pod pseudonimima. U tom periodu je izradila album sa preko 120 crteža, akvarela i grafika na kojima je zabeležila Čačak i okolinu, a koji, osim likovne, ima i dokumentarnu vrednost. Rame uz rame sa Isidorom Sekulić, pripadala je grupi srpskih književnica iz doba realizma, koje su, nezadovoljne ženskim književnim likovima, kritikovale društvo, kulturu i politiku, posebno u oblasti obrazovanja, porodice i crkve, borile se protiv ustaljenih stereotipa i neznanja, nastojeći da ih promene.

Foto: Wikipedia

Prva je književna i pozorišna kritičarka. Mada je veliki broj njenih radova u ondašnjoj periodici nepopisan ili nerazrešen, najviše zbog korišćenja brojnih pseudonima, a njen život i rad su do sada ostali malo ili nedovoljno proučeni, današnje preštampavanje njenih prevoda pojedinih remek-dela ruske književnosti, starih gotovo čitav vek, govore o tome da na srpskom jeziku do sada nisu urađeni bolji prevodi od njenih.

Izvor Blic

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More