Sveti Luka prvi ikonopisac

251

Praznik posvećen Svetom apostolu Luki, poznatiji kao Lučindan, kod pravoslavnih starokalendaraca svetkuje se 31. oktobra po aktuelnom kalendaru. Ovaj svetitelj je autor Dela apostolskih i  jedan je od četvorice javnđelista (pisaca Jevanđelja, a smatra se  i osnivačem ikonopisa. U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku sveti Luka se opisuje kao „pouzdani lekar duše i tela”, koji je lečio besplatno.

Lučindan je česta krsna slava pravoslavnih srpskih porodica, naročito je poštovan u Crnoj Gori. Svetog Luku proslavljaju takođe lekari, zdravstvene ustanove i farmaceuti, kao i neke likovne umetničke obrazovne ustanove.

Rodio se u Antiohiji Sirijskoj od roditelja pagana grčkog porekla, a hrišćanstvo je primio oko 40 godine nove ere. Bio je lekar, prijatelj i pratilac Svetog apostola Pavla, U vreme progonjenog hrišćanstva pratio je apostola Pavla na misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle Pavlove smrti, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji…Kad je imao 84 godine idolopoklonci su ga obesili o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj, na tlu Grčke. Sahranjen je u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde su se, po predanju, na njegovom grobu dešavala mnoga čuda. Tu su se svetiteljeve mošti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenete u Carigrad, u vreme cara Konstancija.

Predanje kaže da se Sveti Luka bavio ikonopisom, prvi je naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Njjegove ikone postale su  uzor potonjim ikonopiscima.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je on naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni”, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.

Sveti Luka Jevanđelje je napisao oko 60 godine nove ere i ono jedno od tri sinoptička Jevanđelja, uz jevanđelja Marku i Mateju. To znači da se mogu čitati uporedo i u njima se pominju isti događaji, liče jedno na drugo. Apostol Luka, na svom ikonopisu i u svojim rukopisima, voli Isusa Hrista da prikaže kao prijatelja siromašnih, solidarnog sa svim socijalno ugroženima, milosrdnog i obzirnog prema grešnicima. Za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću svojih poruka i sjajem svog nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.

Postoje brojna narodna verovanja o Lučindanu. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke, dok se u Bosni na ovaj dan organizuju čobanska veselja. U nekim krajevima Srbije pastiri kanapom opasuju torove da vukovi ne bi napadali stoku preko zime. Otuda i izreka: „Ide Luka, eto vuka“ . Smatra se da nakon ovog praznika nastupa zima, te je poznata i izreka: “Sveti Luka – sneg do kuka.” Na Lučindan, prema narodnom verovanju,  nikako ne bi trebalo da hriščani budu ljuti  i nervozni, da se nikako ne upuštaju u svađe i rasprave, jer je  Sveti Luka bio blage naravi  i miran, uvek je pomagao ljudima.

R. Lončar

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More