O preletu srpskog pilota preko otadžbine iz stranog aviona posle decenije objave i dalje se priča

Foto: printscreen/ youtube
112

Nostalgija koja nastupi unutar čoveka kada posle duže vremena po prvi put vidi svoju domovinu ili oseti njen vazduh, gotovo nikada nije lako objašnjiva. Upravo jedna takva priča koju je dobio naš pilot, poznati novinar i didžej Zoran Modli od pilota srpskog porekla koji je posle dužeg vremena leteo nad Srbijom, mnogima je naterala suze na oči.

Gepostet von Zoran Modli am Donnerstag, 3. Januar 2019

Aleksandar Jovanović iz Mladenovca, tada pilot kompanije “Kargoluks” iz Luksemburga, poslao je 2000. godine pismo Zoranu Modliju, u kojem je opisao svoje uzbuđenje, te i razgovor sa kontrolom letenja u Beogradu, kada se tokom leta na relaciji Luksemburg – Abudabi, našao nad teritorijom Srbije. Modli je ovo pismo prvobitno pročitao tokom emitovanja emisije ZAIR iste godine, da bi se prošle ono našlo i na njegovom blogu, Modli.

-Zdravo gospodine Modli,

Noćas sam preleteo preko moje Srbije. Dvanaestog marta ujutro u 01:03 bio sam tačno iznad Mladenovca. Na visini od 33.000 stopa. Ti znaš i možeš da zamisliš kako je lepa moja Šumadija sa 10.000 metara visine. Preko Beograda, Mladenovca, Kragujevca i Niša, prema Sofiji. Letim po svim kontinentima sveta, ali samo moji srpski gradovi sjaje u noći toplinom koja može moje srce da ugreje. Osećao sam se veličanstveno. Frekvencija 123.775. Rekao sam:

“Dobro veče vam želim, Beograde i puno pozdrava, Cargolux 794, visina 33.000 stopa, kurs ka Beogradu.”

Kontrolor je bio zbunjen i nije znao šta da mi kaže. Očekivao je strani avion koji se obraća na engleskom jeziku. Na njegovo iznenađenje, to je bio Srbin u “boingu” 747-400 koji prvi put u svome životu vidi svoju otadžbinu sa samo moga, srpskog neba. Moje nebo miriše lepše nego bilo šta na ovome svetu. Moje nebo, moja prošlost, prokleta srpska dušo, prokleti živote. Luxemburg–Abudabi, prvi put u mom tridesetdrugom letu prelećem moju malu otadžbinu za 20 minuta, moje korenove, moje nasleđe i kulturu, moju ogromnu Srbiju, moju nadu. Kontrolor mi odgovara:

“Dobro veče, Cargolux 794, ko ste vi gospodine?”

Ja mu se predstavljam punim imenom i poreklom, a on kaže, “Želim ti, zemljače, da još 30 godina letiš uspešno iznad srpskog neba, živ bio.”

Moje srce želi napolje iz grudi. Nisam bio spreman na ovu eksploziju osećanja i emocija. Prokleta slovenska duša me muči i ne da mi mira u ovoj noći. Podseća me koliko ljubavi je u stanju da akumulira i reprodukuje u onim momentima kada smo ranjivi i slabi. Ipak sam zbog toga srećan, jer to me razlikuje od ostalih Evropljana. Još uvek sam u stanju da patim i plačem kada mi je do toga. To je naša snaga. Mi nismo zbog toga slabi, mi smo žive duše sa svim vrlinama i manama. Mi znamo da nosimo naše bolove i radosti na našem bedru. To nas čini jačim u poređenju sa ostalim svetom.

Džambo u zvezdanoj noći.Možda se ne bih ni setio džambo-džeta koji je jedne davne noći protutnjao iznad Srbije na…

Gepostet von Zoran Modli am Sonntag, 28. Oktober 2018

Abu Dabi, 12. marta 2000. u dva sata i 15 minuta posle ponoći. Aleksandar Jovanović -stajalo je u pismu.

Iako je prošlo mnogo godina od tada, ova priča je ponovo aktuelna na društvenim mrežama. Jer, iako se izgledi gradova i sela menjaju, jedna stvar uvek ostaje ista. A to je ljubav i osećaj nostalgije prema domovini i kući, kada smo negde, tamo daleko, što se u narodu kaže “u tuđini”.

Zoran Modli je ove godine posetio beogradski Sajam knjiga, na čijem štandu se prodavala njegov prvenac Pilotska knjiga”.

Kao što prekjuče obećah, juče bejah bio na Sajmu knjige Još preciznije, na štandu Mikro knjige. Pa da ne bih dalje…

Gepostet von Zoran Modli am Donnerstag, 24. Oktober 2019

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More