Srpski pesnik i episkop, vladar Crne Gore, dan kada je preminuo vladika Petar Petrović Njegoš

prtscreen YT
125

Petar II Petrović Njegoš jedan je od najvećih srpskih i crnogorskih pesnika i filozofa. Bio je duhovni i svetovni vladar Crne Gore. Bio je najmlađi vladar koji je seo na crnogorski presto. Imao je samo 17 godina. Bio je veoma obrazovan, uz srpski govorio je i francuski, ruski i italijanski.

Bio je veseljak, a prvi zapisi su mu bile vesele pesme i opisi smešnih događaja. Jedno vreme bolovao je od tuberkuloze, a lečio se u Napulju. Mnoga italijanska i svetska gospoda posećivala su ga dok se oporavljao. Tako mu je jedan engleski lord rekao da mu je milije što je upoznao vladiku nego Napulj.

Bio je gost italijanskog kralja, a u rukama je držao lance kojima je bio vezan sveti Petar. Na pitanje kaluđera zašto ne celiva lance, Njegoš mu je odgovorio, “Crnogorci ne ljube lance”.

Na povratku sa tog putovanja odbio je da na nogama pozdravi i papu koji je prošao pored njih. Znao je često da sam sedi u svojoj stolici po nekoliko sati i ćuti.

Iako u nekim zapisima piše da je bio visok i 220 cm, zapravo je bio visok oko 193 cm. Na njegovim slikama primetno je da ima ožiljak iznad levog oka. Neki tvrde da je to posledica pada sa konja, a drugi da ga je sa 15 godina udarila mazga.

Petar Drugi Petrović Njegoš, srpski pesnik i episkop, vladar Crne Gore, umro je na današnji dan 1851. u 38. godini.

Rođen je 13. novembra 1813. u selu Njeguši kod Cetinja kao drugi sin Tome Markova Petrovića, najmlađeg brata vladike Petra Prvog i Ivane Proroković, a na krštenju je dobio ime Radivoje pod kojim je u narodu bio poznat kasnije kao vladika Rade.

Nakon što je postao vladika, on se potpisivao samo svojim monaškim imenom – Petar i prezimenom – Petrović. Međutim, u narodu nije bio poznat kao vladika Petar nego upravo kao vladika Rade.

Vladikom Petrom narod je nazivao jedino njegovog strica. Njegoš nikada nije upotrebljavao reč Drugi uz Petar, nego je to dodato kasnije, kao i Prvi uz ime njegovog strica, da bi ih razlikovali.

Posle stričeve smrti, 1831. godine Njegoš se zamonašio veoma mlad i primio vlast nad Crnom Gorom. Petar Prvi je u testamentu odredio Rada za svog naslednika. Međutim, to pravo je osporavao guvernadur Vukolaj Radonjić, koji je smatrao da on treba da bude jedini vladar Crne Gore.

Radonjić je tajno održavao veze sa Austrijom. Kada je to otkriveno, crnogorski glavari su osudili Radonjića na smrt, ali je Petar Drugi preinačio kaznu u progonstvo i ukidanje zvanja guvernadurstva u Crnoj Gori.

Njegoš je bio i verski i svetovni poglavar srpskog naroda u Crnoj Gori, u kojoj je bila jaka nacionalna svest i patrijarhalni moral, ali je vladala plemenska surevnjivost i krvna osveta.

Kad je došao na vlast, on je odmah počeo da uvodi red i modernizuje društvo i državu. Podizao je škole, osnivao sudove, pravio puteve, uzimao postupno svu vlast u svoje ruke i uveo porez.

Pošto je uklonio sve početne unutrašnje protivnike svojoj vladavini, skoncentrisao se na ujedinjavanje crnogorskih plemena i uspostavljanje centralizovane države.

Uveo je redovne poreze i niz novih zakona da zamene one koje su njegovi prethodnici uveli mnogo pre njega. Uvođenje poreza se pokazalo vrlo nepopularnim među crnogorskim plemenima i zbog toga je tokom njegove vladavine izbilo nekoliko buna.

U jednoj kulturno zaostaloj sredini to je išlo teško i moralo je boleti ovog velikoga rodoljuba, koji je svom dušom bio predan narodu. “Ja sam vladar među varvarima, a varvarin među vladarima”, pisao je Njegoš.

Njegoševa vladavina je takođe obeležena stalnim političkim i vojnim sukobom sa Osmanskim carstvom i njegovim pokušajima da proširi teritoriju Crne Gore uz dobijanje bezuslovnog priznanja od Visoke porte. Zalagao se za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba i bio je spreman da se odrekne svojih svetovnih vlasti zarad ujedinjenja sa Srbijom.

Vladika se u proleće 1850. godine razbolio od tuberkuloze kojoj je tražio leka u Italiji. Preminuo je 31. oktobra /19. oktobra po starom kalendaru/ 1851. na Cetinju, dvadeset jednu godinu nakon što je postao vladar Crne Gore.

U svojim poslednjim časovima rekao je: “Evo me na ždrelu večnoga doma… Kopajte me u Lovćen kod nove crkve”.

Sahrana na Lovćenu je odgođena, zbog lošeg vremena i strahovanja da bi skadarski Turci mogli da oskrnave lovćensku kapelu, te je privremeno sahranjen na Cetinju, u manastiru, u grob njegovog strica svetog Petra. Tek 26. avgusta 1855. svečano su Njegoševi posmrtni ostaci preneseni na Lovćen.

Kapelu na Lovćenu porušili su Austrougari, a obnovio je kralj Aleksandar Karađorđević. Njegovi ostaci su premešteni u Cetinjski manastir, a potom u obnovljenu kapelu 1925. godine. Kapela je uz podršku tadašnje jugoslovenske vlade 1974. zamenjena Meštrovićevim mauzolejom.

Njegoš se smatra i jednim od najvećih srpskih pesnika. Njegovo najuticajnije pesničko djelo je “Gorski vijenac”, objavljeno 1847. godine, te “Luča mikrozma” i “Lažni car Šćepan Mali”.

Njegoš je, u vreme neprekidnih bojeva s Turcima, zaneseno voleo narodne pesme, skupljao ih, a kasnije i sam stvarao nove. Štampao je i dva kraća speva u istom duhu: “Kula Đurišića” i “Čardak Aleksića”.

Godine 1854. je objavljena “Slobodijada”, epski spev u deset pevanja, u kome se slave crnogorske pobede nad Turcima i Francuzima.

Vuk Karadžić je smatrao da je i druge pesme o novim crnogorskim bojevima ispevao upravo Njegoš. On je radio i na prikupljanju narodnih pesama i izdao ih u zbirci “Ogledalo srpsko”.

Petar Drugi Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije Crnogorsko-primorske kanonizovan i uveden je u red svetitelja kao Sveti mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske, 19. maj je ustanovljen kao datum praznovanja Svetog Mitropolita Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca kao svetitelja.

Na svojoj prvoj ikoni, koja je 19. maja 2013. unesena u Cetinjski manastir, Njegoš je predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci drži lovćensku crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u levoj svitak sa stihovima iz “Luče mikrokozma”.

Njegovo ime nalazi se među 100 najznamenitijih Srba.

 

Izvor Nezavisne Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More