Srpska naučnica dobitnica prestižne nagrade “Eureka” u Australiji: “Tesla me je inspirisao vizionarskom izjavom”

Australian Museum
77

Srpska naučnica prof. dr Branka Vučetić dobitnica je ovogodišnje prestižne nagrade Eureka u Australiji zbog svog doprinosa u razvoju bežičnih komunikacija i wireless tehnologije koja se danas koristi širom sveta.

Kako se navodi u obrazloženju za dodelu nagrade, prof. dr Vučetić je svojim istraživanjima u razvoju algoritama za mobilnu Wi-Fi i satelitsku komunikaciju omogućila brzu i sigurnu konekciju milionima ljudi, a njen rad će prema rečima stručnjaka omogućiti brži razvoj velike industrijske automatizacije, robotske hirurgije, automobila bez vozača.

Ne samo to, ona je pomogla i u razvoju 5G mreže za mobilnu telefoniju koja tek treba da stigne u Srbiju.

“U svojim istraživanjima nastojim da prepoznam značajne probleme sa kojima se telekomunikaciona industrija suočava kroz saradnju sa operaterima i proizvođačima telekomunikacione opreme. Sledeći ovaj pristup radila sam na razvoju nekoliko generacija bežičnih telekomunikacionih mreža za mobilnu telefoniju, prenos podataka i pristup internetu, od 2G, preko 3G, 4G, do 5G, koja se upravo sada instalira širom sveta, a istraživači već planiraju 6G mreže”, objašnjava za Blic prof. dr Vučetić.

Svetski priznata naučnica rado sarađuje sa kolegama iz Beograda i Novog Sada.

Njena istraživanja su dugo vremena bila usmerena na razvoj zaštitnih kodova, a poslednjih nekoliko godina bavi se razvojem bezičnih mreža za internet stvari, odnosno industrijski internet.

“Internet stvari je umrežavanje i povezivanje na internet predmeta, a ne samo ljudi. To je nova i veoma široka oblast koja može da se podeli na potrošački internet stvari i industrijski internet. Potrošački internet stvari podrazumeva povezivanje na internet ručnih časovnika i narukvica za praćenje fizičke aktivnosti, odeće za nadgledanje značajnih parametara zdravlja, kućnih aparata radi daljinskog upravljanja, ili pametnih kuća, gde vam se automatski otvaraju vrata, pali klima-uređaj pre dolaska kući ili vas čeka skuvana kafa. S druge strane, industrijski internet je povezivanje na internet opreme, mašina, automobila, energetskih sistema, fabrika i bolnica, radi nadgledanja, optimizacije i automatizacije njihovih operacija”, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, postojeća automatizacija u fabrikama i energetskim mrežama je zatvorenog tipa, ograničena i nema pristup internetu, a internet bi omogućio lakše otkrivanje kvarova, njihovo precizno lociranje i transparentnost širom velikih prostorno razuđenih fabrika i infrastrukturnih sistema.

Ova tehnologija kako objašnjava naša sagovornica kontinuirano prikuplja podatke o mašinama i sistemima i omogućava njihov optimalan rad primenom računarskih metoda i veštačke inteligencije u takozvanom oblaku (cloud – skup računarskih resursa koji su dostupni na daljinu).

“Glavna dobit ovog pristupa je u povećanju produktivnosti i sniženju troškova. Industrijski internet se smatra glavnim pokretačem razvoja u svim industrijama, bile one proizvodne ili uslužne, uključujući energetske, zdravstvene, transportne, građevinske i poljoprivredne tehnologije. Najznačajnije primene su u samoupravljajućim automobilima, automatizaciji proizvodnje u fabrikama upotrebom robota, pametnim energetskim mrežama sa integrisanim obnovljivim izvorima energije i telerobotskim sistemima za hirurške operacije na daljinu”, kaže prof. dr Vučetić.

Ona ističe da se predviđa da će ekonomski doprinos industrijskog interneta za deset godina biti reda veličine više od deset procenata od vrednosti ukupne svetske privrede.

Branka Vučetić je završila osnovne studije u Beogradu na Elektrotehničkom fakultetu gde je i magistrirala. U Srbiju dolazi barem jednom godišnje i sarađuje sa kolegama sa Novosadskog univerziteta.

Inspirisana stvaranjem Nikole Tesle i Kloda Šenona

Glavni fokus istraživanja prof. dr Vučetić bio je otkrivanje efikasnih kodova koji omogućavaju pouzdan bežični prenos informacija, što je u stvari bio rad na ostvarivanju vizija dva velika naučnika – Nikole Tesle i Kloda Šenona.

“Nikola Tesla, tvorac bežičnog prenosa, inspirisao me je svojom vizionarskom izjavom iz 1926. da radiokomunikacije, ako se pravilno primene, mogu da pretvore čitavu zemljinu kuglu u ogromni mozak, kome ćemo pristupati instrumentima dovoljno malim da stanu u džep. Ovo je bilo vrlo precizno predskazanje interneta i mobilnih telefona. Klod Šenon je otac digitalnih telekomunikacija, a ja sam se usredsredila na ostvarivanje vizija ova dva velika naučnika”, kaže prof. dr Vučetić.

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More