“Tamo gde je dobro tamo je domovina”, zašto ljudi “beže” sa Zapadnog Balkana

Foto: PixaBay/Ilustracija
77

Rimljani su rekli “tamo gde je dobro, tamo je domovina”, slikovito navode naši sagovornici ekonomske struke kao odgovor na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto se sve više ljudi iseljava iz zemalja Zapadnog Balkana.

Razlozi za migracije su ukorenjeni u lošim uslovima života, a njih izazivaju razni faktori, od ratnih i političkih zbivanja, pa do klimatskih razloga. Kada je reč o regionu, osnovni uzrok iseljavanja je potraga za boljim životom, kaže predsednik Hrvatskog društva ekonomista, prof. Ljubo Jurčić i na primeru svoje zemlje objašnjava zašto se posebno mladi sve više odlučuju na odlazak iz te članice Evropske unije (EU).

“Prosečna plata zaposlenog u proizvodnji na nivou EU je oko 30 eura po satu, dok je u Hrvatskoj deset eura, a u drugim zemljama bivše Jugoslavije i niže. E sad, kad mladi čovek razmišlja o svojoj budućnosti, vidi da u našim zemljama nema dovoljno radnih mesta, a ako ga i nađe, radi za platu s kojom jedva može pokriti troškove života. Ali ako ode za poslom u EU, od prosečnih 30 eura po satu će 10 eura potrošiti na stanovanje, još 10 na tekuće troškove života, i ostaje mu 10 eura za štednju. Tih 10 eura u Hrvatskoj ne bi dobio ni kao punu platu”, objašnjava Jurčić.

Nedostatak radnih mjesta i posao ‘preko veze’

Osim razlike u prosečnim platama EU i regiona, Jurčić navodi još dva važna uzroka iseljavanja: nedostatak radnih mesta i zapošljavanje “preko veze”.

“I to takođe tera mlade u migracije, jer ovde ne zavise ni o svom znanju, ni iskustvu, nego o tome imaju li neku političku ili uticajnu vezu da se zaposle. I jasno, vide da ovde vlada politika koja troši njihovo vreme uzalud, pa deo njih planira da ode najpre samo na pet-šest godina, ali nakon nekog vremena vide da se situacija kod kuće ne menja, u međuvremenu dobiju decu, i ostanu tamo. To će nas dovesti u situaciju da nećemo imati generacije koje će rađati decu i eksponencijalno će se ubrzati demografsko propadanje naših krajeva, ako se ništa bitno ne promeni”, zaključuje Jurčić.

A da bi se trend odlazaka smanjio, nije neophodno samo ojačati ekonomski, već i izgraditi institucije, smatra Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Šoškić to potkrepljuje istraživanjem Fonda za razvoj ekonomske nauke, u kojem je veliki broj ispitanika u Srbiji kazao da je su slabe institucije i nejednake šanse jedan od najvažnijih razloga njihove želje za iseljenjem.

“Oko 40.000 ljudi godišnje ode iz Srbije, i to više nisu samo visoko obrazovani kadrovi, veći oni sa srednjom stručnom spremom, zdravstveni radnici, majstori raznih profila, što nam već stvara ozbiljne probleme na tržištu rada”.

Šoškić očekuje da će takve brojke, uz negativan trend prirodnog priraštaja u većini država, stvoriti ozbiljne ekonomske i makroekonomske izazove u cijelom regionu.

Jednu od mera ekonomske politike kojom bi se taj problem mogao ublažiti vidi u otvaranju regionalnih granica za imigrante iz inostranstva.

“Ti ljudi bi mogli da nađu svoj ekonomski interes u Srbiji, ali i u zemljama regiona. Kao što smo vidjeli, iz Poljske su ljudi odlazili na Zapad, sada iz Ukrajine dolaze u Poljsku; iz Rumunije takođe odlaze na Zapad, ali iz Moldavije dolaze u Rumuniju. Mislim da se i mi na Jugoistoku Evrope trebamo pripremiti za tu fazu, da otvorimo granice za imigraciju jer to postaje ozbiljno ekonomsko pitanje”, upozorava Šoškić.

Da pojedini poslodavci već razmišljaju na sličan način, pokazuju medijski napisi o tome da pojedini hoteli u Herceg Novom najavljuju da će naredne sezone zaposliti i jedan broj radnika sa Filipina, kako bi rešili problem manjka radne snage u turizmu.

Pozitivne migracijske brojke u Sloveniji

No, da li su slični potezi dugoročno rešenje za ekonomiju jedne zemlje, pokazuje primer Slovenije, koja ima pozitivne migracijske brojke, više ljudi se doseljava u tu zemlju, nego iseljava. Međutim, i iza te statistike se generira problem za slovenačko tržište rada, navodi prof. Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Janez Malačić.

“Naši visoko obrazovani mladi ljudi odlaze u zapadne zemlje, a oko 90 odsto radnika koji dolaze u Sloveniju, najviše iz regiona Zapadnog Balkana, su nižeg obrazovanja. Ako to kombinujemo sa niskom stopom rađanja i ekstremnim starenjem stanovništva, te snižavanjem cene rada dolaskom jeftine radne snage, imamo problem na dugoročne staze”, ocjenjuje Malačić.

Prema podacima iznetim na Konferenciji o ekonomiji koju je organizovala Privredna komora Crne Gore, na tržištu rada regiona je na godišnjem nivou otvoreno 231.000 novih radnih mjesta, a rast zapošljavanja je tri odsto.

No, prema podacima evropskog zavoda za statistiku EUROSTAT, oko 230.000 ljudi iz regiona je emigriralo samo prošle godine, među njima i značajan broj mladih visokog obrazovanja.

Najviše iseljenih je iz Albanije (oko 62.000), Bosne i Hercegovine (53.500), iz Srbije (oko 51.000), Kosova (oko 34.500), Severne Makedonije (oko 24.300) i iz Crne Gore (oko 3.000).

Izvor Radio Slobodna Evropa
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More