Nobelovac Handke Jugosloven? Austrijska policija istražuje slučaj

AP Photo/Francois Mori
148

Dobitnik nobelove nagrade za književnost, austrijanac Peter Handke, ima jugoslovenski pasoš, piše austrijski portal “Intersept”, koji navodi da je Handke prihvatio pasoš Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pre 20 godina. Takođe, navodi se da je državljanstvo primio u ambasadi Srbije u Beču, 15. juna 1999. godine, i da u rubrici ovog dokumenta gde se upisuje nacionalnost osobe, u Hankeovoj piše da je “Jugosloven”.

Da li je ova informacija tačna ili nije, još uvek nema potvrde, ali ono što se za sada zna jeste da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije, prema pisanju bečkog dnevnika “Esterajh”, i nakon što su se pojavile informacije da Handke poseduje jugoslovenski pasoš, pokrenulo proveru ovog slučaja.

Ukoliko se utvrdi da je ovo istina, Handke bi mogao da se suoči sa optužbama da je prekršio austrijski zakon o državljanstvu.

“Ko dobrovoljno stiče strano državljanstvo gubi time, u osnovi, austrijsko državljanstvo. Da se ne bi izgubilo austrijsko državljanstvo potrebno je, pre uzimanja drugog pasoša, pisanim putem zatražiti dozvola i dobiti odobrenje”, pojašnjeno je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije.

Portal “Intersept”, odakle je i potekla ova informacija, navodi da se pasoš “krio na otvorenom”, odnosno da je do nedavno bio u Nacionalnoj biblioteci Austrije u Beču, koja je 2015. godine završila onlajn arhivu tekstova i fotografija koji se tiču Handkea.

Fotografije pasoša muzeju ustupio je Hans Vidrih, a kako piše taj austrijski portal, kada je juče ponovo potražio te slike, nije ih našao u onlajn arhivi biblioteke. Kako Intersept tvrdi, one su obrisane.

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost još sedamdesetih godina se svojim delom svrstao se među vodeće evropske pisce, a kod nas je najviše poznat po tome što je često dolazio u Srbiju, bio žestoki protivnik bombardovanja, ali i blizak sa nekadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem.

Kako navode austrijski mediji, a prenosi Tanjug, jedan neimenovani visoki zvaničnik je povodom priče o pasošu i Handkeu dodao da cela situacija podseća na slučaj bivšeg austrijskog sportiste Andreasa Goldbegera.

“Skijaš je tada uzeo srpsko državljanstvo, ali je brzo promenio odluku”, ukazao je neimenovani izvor u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Handke, koji je pre četiri godine dobio svečanu Povelju počasnog Beograđanina zamerio se devedesetih godina zapadnom svetu, kada je bio na prostorima nekadašnje Jugoslavije dok je još trajao rat napisao esej “Pravda za Srbiju” i naišao na osudu u nekim zapadnim krugovima.

Upravo je to bio razlog da njegova predstava svojevremeno bude “skinuta” iz pa­ri­skog te­a­tra “Ko­me­di fran­sez”.

Međutim, više od toga, javnost, i stranu i domaću, šokiralo je njegovo mišljenje o Miloševiću za koga je rekao da “uop­šte ni­je bio na­ci­o­na­li­sta, že­leo je da sa­ču­va Ju­go­sla­vi­ju”. “Poštovanje” je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osećao. Govorio je i da Milošević nije bio “balkanski diktator i kasapin”.

Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga poseti, po­što su nje­go­vi advo­ka­ti za­tra­ži­li da, even­tu­al­no, bu­de sve­dok od­bra­ne.

U Srbiju je došao čak i na sahranu Slobodana Miloševića, i izjavio da je njegovo prisustvo na sahrani “potpuno privatna stvar”.

Kasnije se sastajao i sa Tomislavom Nikolićem, koji mu se tada zahvalio na zalaganju “da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu”.

Na konstataciju da ga zbog njegovih stavova u Srbiji doživljavaju kao prijatelja, a da je u nekim društvima postao “persona non grata” on kaže da je tako rođen – “kao persona non grata”.

“Možda je to dobro, mada mi se baš i ne sviđa… Ipak, mislim da u stvari nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi u stvari čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju”, izjavio je nedavno u intervjuu za RTS.

Peter Handke je pre dve godine gostovao u Novom Sadu na otvaranju 11. Prosefesta.

“Ne kajem se ni danas zbog stavova o Srbiji devedesetih. Ja sam hteo da napišem ono što sam video i osećao tada. Nemam ni kajanje, niti korist od svega toga. I danas mislim da sam to gramatički i ritmički dobro uradio. Mene je zapravo tada užasno nerviralo to što su svi o problemu Balkana pisali unisonim žurnalističkim jezikom. Niko nije govorio o ljudima koji su stajali duž ulica i prodavali benzin u plastičnim flašama da bi kupili osnovne životne namirnice, nije govorio o životima ljudi koji su se svakodnevno borili sa hiljadu i jednim nereševim problemom pukog opstanka. Mislim da je problem bio u tome što sam ja o svemu tome progovorio na svom poetskom jeziku i to je smetalo zapadu jer je on govorio svojim žurnalističkim jezikom. Napravio sam sebi problem, ali to meni nije bio problem, u stvari, bio je, ali plodonosan za mene jer – nema umetnosti bez problema. Ne volim taj žurnalistički jezik, a mnogi pisci danas pišu kao novinari. To je katastrofa”, ispričao je tada.

Tada mu je uručena i nagrada “Milovan Vidaković”.

“Dobio sam, čini mi se, sve srpske književne nagrade Disovu i nagradu „Momo Kapor“ za roman „Moravska noć“, Račansku povelju, izabrali ste me za inostranog člana SANU,a večeras sam dobio i književno priznanje koje nosi ime prvog srpskog romanopisca”, nabrojao je tada Handke i dodao da se ne brinemo i ubuduće će dolaziti da se sretne sa prijateljima u Srbiji i Republici Srpskoj.

On je inače dobitnik skoro svih književnih nagrada, dve je čak i odbio – Bihnerovu i Hajnriha Hajnea, a od nedavno mu je pripala i Nobelova nagrada.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More