Sveti velikomučenik Dimitrije: zaštitnik od Soluna do Sibira

273

Sveti velikomučenik Dimitrije, kojeg Srbi i Rusi praznuju 8.novembra, a Grci ga proslavili 26.oktobra, ne samo što je, prema predanju, tokom svog života štitio pripadnike hrišćanstva već je i postradao za hrišćansku veru. Postoji verovanje da on i danas čuva hrišćanske varoši, bdije nad nemoćnima i isceljuje bolesne ako se poklone njegovim svetim moštima, koje su pohranjene u istoimenoj crkvi u Solunu. Ovaj svetac je patron (zaštitnik) Soluna, a u Srbiji je zaštitnik Kosovske i Sremske Mitrovice, u Rusiji dalekog Sibira.

Grci veruju da je kroz istoriju Sveti Dimitrije Solun spasio više puta od zavojevača, gladi i pomora. Zanimljivo je, kaže istorija, da su u svoje pagansko doba Srbi nastojali da pokore Solun, ali su bili poraženi zahvaljujući molitvama Svetog Dimitrija i uz Božju pomoć, te su zavojevači prihvatili hrišćanstvo uzevši za svog patrona Svetog Dimitrija.

U Sremskoj Mitrovici istoričari i arheolozi tvrde da je Sveti Dimitrije pogubljen u tom gradu i da mu je telo preneto u Solun. Njegov lik je na grbu Sremske Mitrovice od 1388.godine. U Srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju. Kult Svetog Dimitrija postoji u Rusiji od 12.veka i 1581.g. postao je zaštitnik Sibira.

Foto: wikipedia, hram Svetog Diitrija u Solunu

Sveti Dimitrije je, kaže predanje, rođen oko 280. godine u Solunu, u imućnoj vojvodskoj porodici, u doba progona hrišćana. Nakon što mu je preminuo otac, car Maksimilijan, koji je vladao do 310.godine, postavlja Dimitrija za solunskog vojvodu sa zadatkom da goni hrišćane u Rimskom carstvu. Novoizabrani vojvoda, pak, poče javno da propoveda hrišćanstvo i bi utamničen. Ubijen je kopljima 306.godine u Solunu, tvrde Grci, dok se molio u tamnici. Hrišćani su ga tajno sahranili, a na grobu su se, po predanju, počela događati čudesna iscelenja, te je na tom mestu velikodostojnik Leontije 413.godine podigao crkvu, prethodno se izlečivši nad svetiteljevim moštima. Sveti Dimitrije se, kaže legenda, javio u snu caru Justinijanu (483-565) tražeći da njegove mošti ne premešta u Carigrad. U krstaškim ratovima bilo je odneto u Južnu Italiju, odakle je 1979.godine vraćeno u Solun.

Čudesna dela grčkog vojvode

Kad je Solunom, kaže legenda, zavladala velika glad, Sveti Dimitrije se čudesno ukazao kapetanu trgovačkog broda, dao mu tri dukata kao kaparu i zatražio da tovar žita umesto ka severu Evrope usmeri u Solun gde će mu narod isplatiti ostatak novca. Iznenađeni Solunjani otkupiše pšenicu i molitvama zahvališe svom patronu na spasenju. Takođe za vreme zavojevačkih ataka na Solun ovaj svetac se, prema legendi, pojavljivao kao svetli konjanik da stražari na zidinama grada, bori se i odgoni neprijatelje.

Kada su Solun napali Sloveni, Avari i Bugari, 617.godine, predanje kaže da je neki Grk uzeo mali kamen, na njemu napisao: “U ime Hrista, Boga našega, sveti Dimitrije pomozi”, pa kamen zavitlao ka neprijateljima. Kamen je pogodio u veliku stenu i ona je raskomadala neprijateljski katapult. Grci videvši to osokoliše se i nakon 33 dana borbe neprijateč bi poražen.

Grci takođe smatraju da im je njihov sveti vojvoda pomogao da se na dan kad ga svetkuju, oslobode petovekovnog turskog ropstva, 1912.godine, ali i nemačke okupacije na dan Svetog Dimitrija 1944. Crkvene knjige takođe beleže svedočanstva da je ovaj svetac uspeo da izleči slepilo i gubu kod ljudi, koji su se molili nad njegovom ikonom ili svetim moštima.

Grad Solun, drugi po veličini u Grčkoj, svake godine 26. oktobra organizuje brojne svečanosti pod nazivom “Dimitra” u čast svog zaštitnika.

Običaji, verovanja

Mnoge srpske porodice slave Svetog Dimitrija , a taj dan se pominje i kao “ Mitrovdanak hajdučki rastanak” , kad su se hajduci sklanjali kod jataka da prezime da bi se o Đurđevdanu (“Đurđevdanak hajdučki sastanak”) ponovo okupljali u šumama. Običaj je kod pravoslavnih Srba i Crnogorca da Dimitrije ima nadimak Mitar, te otuda i naziv za praznik-Mitrovdan.

Na Mitrovdan, po narodnom verovanju, svako treba da je kod svoje kuće, jer ako nije do idućeg Mitrovdana konačiće po tuđim kućama. Zanimljiv je i običaj da na ovaj praznik nikako ne treba grditi decu, u suprotnom biće nestašna do idućeg Mitovdana.

Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni veliki poslovi, naročito svi poljoprivredni radovi, jer narodna metereologija kaže da je vreme posle Mitrovdana varljivo i oštra zima na pragu. Takođe, ako je na Mitrovdan vedro i sunačano, veruje se da će zima biti blaga, a ukoliko padne sneg hladno će biti do aprila.

R. Lončar

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More