“Nismo pogrešili”, iz rodnog Los Anđelesa došli u Topolu i preneli tajnu borovnice

Foto: PixaBay
140

Ako se šestarom na karti Srbije traži njen centar, igla “bode” približno u atar Božurnje, sela koje kraljevsku varoš Topolu “ušuškava” sa jugozapada. Kada bi se gledao avionski snimak krajolika od Topole ka Kragujevcu u mesecu maju ili junu, videlo bi se da se polja sa vinskim čokotima i sa plavim plodovima bukvalno naslanjaju jedna na druga.

Do 2015. borovnica kraj Topole nije bilo. Godinu ranije, Časlav Maksimović, nekada bankar i broker u Los Anđelesu, zasadio je u Božurnji prvi hektar. Kako veli, više da animira sinove, blizance Luku i Marka. Dvojica sedamnaestogodišnjaka tada su još “vagala” čime bi da se bave. Upisali su naredne godine Poljoprivredni fakultet.

“Iz Kalifornije smo došli neku godinu ranije. Tamo sam 33 godine radio u bankarstvu i na berzi, a tri godine potom u Hongkongu. Nisam mislio da krećem u nešto novo u našoj Srbiji, ali desilo se”, priča Časlav. “Poznavao sam neke ljude iz Oregona, iz firme “Fol Krik”, najvećeg proizvođača sadnica borovnica na svetu, i to mi se učinilo kao zgodan početak. Danas malo radim. Igram tenis, plivam, jer sam i bazen i teniski teren napravio na plantaži. Šta da kažem, zavoleo sam preko Atlantika američku “dekadenciju”.

Porodica Maksimović danas ima pet hektara pod borovnicom. Njihove plantaže “grle se” sa kraljevim vinogradima i Vinarijom Karađorđevića. Pečat nestvarnoj lepoti šumadijskih brežuljaka daje Crkva kralja Petra, koja stražari iznad, na Oplencu, a još oko 45 hektara bobičastog voća niklo je u okolini.

Udruženje proizvođača “Šumadijska borovnica” čije su organizovanje inicirali “Amerikanci iz L. A.”, danas ima nekoliko desetina proizvođača sa oko 200.000 sadnica. Imaju hladnjače, Centar za kontrolu kvaliteta i pakovanje i svi, skoro sve sa plantaža – izvoze u Holandiju.

A minulog vikenda u Božurnji smo sreli i “glavne borovničare” Marka i Luku (23). Došli su na vikend iz Holandije. Od septembra su tamo na obuci u firmi “ABB Grovers”. Holanđani na proleće treba da presele jedan veliki pogon za preradu kod Božurnje, a “neko bi trebalo da vodi posao”.

“Lepo je u Holandiji”, kažu momci, i dodaju:

“Uželeli smo se civilizacije”!

Objašnjavaju kako im protiče radni dan Holandiji, od 9 do 17, a često i mnogo duže.

“Program “ABB Groversa” koji prolazimo podrazumeva obuku za rad sa mašinama, zatim, poslovi na kontrolama borovnice i sortiranje” kaže Luka. “Grovers” je najveći proizvođač i distributer borovnice u Evropi, a pogoni su im na granici sa Nemačkom.

Marko “daje” i borovnica-biznis računicu:

“Za hektar pod zasadom prosečna ulaganja su 50.000 evra, ili za manje parcele – 8,5 evra po zasadu. Plod rađa od druge godine, prosečno 20 tona na hektaru, što je ukupni prihod od 100.000 evra, pošto se kilogram borovnice plaća pet evra. Troškovi obrađivanja, prihrane i branja su 15 odsto od prihoda. Ar zemlje na padinama oko Topole ide od 5.000 evra…”

“Nismo pogrešili što smo iz rodnog Los Anđelesa došli u Topolu”, uglas odgovaraju braća.

“Srbija za Kaliforniju može da bude Holivud”, tvrdi Luka.

Zatim veselo opisuje radni dan svog oca:

“Kada ustane, ode u teretanu i vraća se sa novinama. Posle čitanja, uglavnom telefonira, a zatim se “zanima” kobilom Leposavom. Po podne sedne na “harli” ili u terenac, da obiđe “parohiju”, a predveče svira klavir. Kada sedne za dirke, Leposava prilazi, gura glavu kroz prozor i sluša koncert. Tata voli da svira “Bluberi hil”…”

Časlav Maksimović u Kaliforniju je otišao po završetku fakulteta 1974. i, kako kaže, imao je sreće da se zaposli u jednoj od najvećih banaka u L. A. Dogurao je do “vajsprezidenta”. Iz klasičnog bankarstva otišao je na berzu, gde je i završio karijeru kao broker. Novac je tri godine zarađivao i na hongkongškom tržištu deonica. Klavir mu je hobi. Još u Beogradu sedamdesetih svirao je po klubovima, a nastavio je u Kaliforniji.

“Spakovao sam se iz Amerike kada sam video da je došlo vreme u kome “sistem” može da me pobedi. Odnosno, da nije daleko čas kada ću početi više da trošim nego zarađujem. Uz to, i deca je trebalo da krenu u srednju školu i na fakultet. Ovde je obrazovanje sjajno. Kada imate kapital – nije problem zarada. Ja polako izlazim i iz posla sa borovnicom. Na deci je”, završava Časlav.

Izvor Večernje novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More