Dan kada su Aleksinac i cela Srbija zenemeli od bola zbog smrti 90 rudara

Foto: wikipedia
87

Danas se navršava 30 godina od velike tragedije, jedne od najvećih kolektivnih nesreća u Srbiji, kada se u jami “Morava” ugušila cela smena rudara. 90 rudara je ležalo mrtvo u zemljinoj utrobi od 700 metara.

Tog 17. novembra 1989. godine, došao sam iz treće smene i spavao. Šef me je probudio oko 12 časova jer se dogodila nesreća, pa smo otišli do rudnika. Od prizora koji sam zatekao, ni dan-danas ne mogu da se oporavim. Stradala je cela smena koja je toga jutra posle nas došla na posao. Ležali su mrtvi u zemljinoj utrobi na dubini od 700 metara. Bila je to jedna od najvećih kolektivnih nesreća u Srbiji, pišu Novosti.

Gepostet von Aleksandra Kostic photography am Dienstag, 16. Juni 2015

Ovako se kobnog novembarskog dana, od kog su zanemeli Aleksinac, Srbija i Jugoslavija, seća Ljubiša Stanojević. Bio je nadzornik smene u Aleksinačkom rudniku, kada je u jami “Morava” 90 rudara izgubilo život. Tragedija se dogodila usled trovanja ugljen-monoksidom, a on se u jamama nagomilao posle požara koji je izbio pošto su četvorica njihovih kamarata aparatom za autogeno zavarivanje sekla deo gvozdene ograde.

– Bili su to rudari svih vera i raznih nacija, iz Bosne, Hrvatske, sa Kosova i Metohije, a svi profesionalci i odlični radnici – priseća se Stanojević.

Nesreća se dogodila tačno u 11.59, na koti 445 u severnom reviru jame “Morava”. Pogibija radnika značila je i kraj Aleksinačkog rudnika, koji je decenijama “hranio” mnoge porodice.

Gepostet von Aleksandra Kostic photography am Dienstag, 16. Juni 2015

Kuće u kojima su živele porodice nastradalih rudara, mahom su napuštene, a od nekadašnjeg živahnog rudarskog mesta u kome su bili škola, biblioteka, Dom kulture, bioskop, ambulanta, pošta, ostalo je samo zapušteno naselje sa oronulim, starim i napuštenim zgradama bez perspektive.

Rudnik u Aleksincu sa šest jama, decenijama je bio okosnica privrednog i ekonomskog razvoja aleksinačke opštine. Od jedne plate koja je tada bila kao dve profesorske, lepo je živelo više od 1.200 radnika, koliko je rudnik tada brojao.

Gepostet von Aleksandra Kostic photography am Dienstag, 16. Juni 2015

Prve tone mrkog uglja iz rudnika u Aleksincu počele su da se kopaju krajem 19. veka. Između dva svetska rata smatran je najunosnijim ugljenokopom u Srbiji.

Iako se u aleksinačkim jamama ugalj nije vadio tri decenije postoji nada da će se mrki, ponovo proizvoditi u ovom kraju. To tvrdi naš sagovornik, koji je danas upravnik gradilišta za probnu proizvodnju uglja.

Gepostet von Aleksandra Kostic photography am Dienstag, 16. Juni 2015

– Pre mesec dana počeo je probni iskop uglja sa površine – kaže Ljubiša Stanojević. – Obavljena je tehnološka proba otkopavanja površinskog kopa. Sada se taj ugalj seje, pretvara se u sitan, jer krupan ne može u termoelektrane i cementare. Oni će reći da li su zadovoljni ili nisu. Ali, prema mom iskustvu, termoelektrane će sigurno biti zainteresovane, pa će ga uzeti. Ukoliko proizvodnja krene, zasad će to biti samo površinski kop – priča Stanojević.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More