Šta je Tito rekao kada je video scenario “Bitke na Neretvi”: “Pet minuta pre prijema imao sam dve mogućnosti”

Youtube printscreen
160

Legendarni film “Bitka na Neretvi” videlo je, u pedeset godina kako se prikazuje širom sveta, 540 miliona gledaoca, a film privlači pažnju još i danas. Nedavno je prikazan u Japanu, a atmosfera na projekcijama je bila kao da je reč o sasvim novom filmu, pišu Novosti.

Kada je reč o brojkama, “Neretva” je rušila i ruši sve moguće rekorde, od Kine do Rusije, a režiser filma Veljko Bulajić (91) kaže da mu je taj film, koji je nominovan i za nagradu Oskar, ostao u izuzetno lepom sećanju, kao jedan od najvećih projekata koje je uopšte radio.

Trenutno Bulajić, bez obzira na zdravstvene probleme koje je imao, sa istom svojstvenom upornošću gura da dovrši poslednji film “Bijeg od mora” za koji je dobio i poziv da ga prikaže u Kanu.

– Kako sada stoje stvari, mislim da ću veoma brzo dovršiti film i prikazati ga publici – kaže nam slavni režiser.

“Bitka na Neretvi”, priseća se Bulajić, bila je u to vreme najskuplji film koji je snimljen u bivšoj Jugoslaviji.

“Amerikanci su nam rekli da su impresionirani kako smo za šest meseci uspeli da snimimo tako tehnički komplikovani film”, kaže nam Bulajić, uz napomenu da je snimanje samo jednom prekinuto zbog problema sa snegom. – “Neretva” je neponovljiva priča, verujte. Kada je počelo prikazivanje filma po Evropi, samo u Parizu igrao je četiri meseca u tri bioskopa.

Bulajić se seća da je uprkos dobroj ideji da se snimi jedan takav partizanski film bilo i otpora. Iza njega su već bili filmovi poput “Vlaka bez voznog reda”, “Skopja”, “Uzavrelog grada”, ali projekat “Neretve” bio je ipak nešto posebno.

“Smatrao sam da treba Josipu Brozu Titu pokazati scenario i čuti njegovo mišljenje. Ali, imao sam problema sa njegovim savetnicima, koji su me primili pola časa pre Tita. Odmah su rekli: “Veljko, ideja za film je sjajna, ali postoji veliki nedostatak”. Začudio sam se o čemu se radi. “Niste Titu dali glavno mesto u filmu”.

Za Bulajića, koji je čekao na prijem kod jugoslovenskog predsednika, to je bio šok. Šta sada reći Titu?

“Imao sam dve mogućnosti, da doslovno pet minuta pre prijema kod Tita kažem da ću menjati scenario ili da mu objasnim da nije potrebno da lik Tita u filmu bude u prvom planu. Odlučio sam se za ovo drugo i rekao da je sasvim dovoljno da se u filmu objasni njegova namera da spase ranjenike i čuje naredba da se sruši most.”

Bulajić se priseća i Titove reakcije. Jedno je vreme ćutao kada je čuo šta mladi režiser namerava, a onda je rekao:

“Bulajiću, film je vaš i neka bude onako kako ste zamislili. Pustite moje savetnike, ne morate više ništa da im objašnjavate”. Režiser kaže da od tada nije bilo nikakvih pritisaka na njega i mogao je da radi onako kako je i želeo da snimi film:

“Imao sam potpunu slobodu za snimanje “Bitke na Neretvi”, ali i veliku podršku vojske i svih drugih. Bio sam tada mlad, a to donosi i hrabrost, pa sam mogao da snimam bez opterećenja.

Seća se Veljko Bulajić i spektakularne premijere filma 29. novembra 1969. u sarajevskoj Skenderiji. Tada je i Tito prvi puta video film i bio je veoma zadovoljan. Sa mnogo emocija dočekani su i inostrani glumci, poput Orsona Velsa, Jula Brinera, Franka Nera, Hardi Krigera, Silve Košćine, koji su igrali uz najveće jugoslovenske zvezde – Batu Živojinovića, Ljubišu Samardžića, Milenu Dravić, Borisa Dvornika…

“Kada sam Orsonu Velsu ponudio ulogu, prvo je tražio da vidi scenario. “Okej, to je prava uloga”, rekao mi je i na snimanju se pokazao kao vrhunski profesionalac – kaže Bulajić. – Pre snimanja smo se često nalazili u zagrebačkom hotelu “Palas” i razgovarali, a njegov asistent je morao da silazi do restorana i donosi hrenovke.

Bilo je i mnogo anegdota sa Velsom dok se snimao film, pa i ona kada je rekao Bulajiću: “Sada imamo vojsku, ajde da rušimo Tita”. I ubrzo se korigovao: “Ma sve te revolucije ionako završavaju naopako”.

“Vels je bio strašno ozbiljan prema ulozi u filmu i bilo je to jedno lepo iskustvo za obojicu”, kaže Bulajić.

Seća se Bulajić i neverovatnih napora da se snimi film u kojem je učestvovalo 3.000 vojnika, korišćena vojna tehnika, kada je helikopter filmske zvezde dovodio na snimanje, a plakat za film uradio Pablo Pikaso.

“Bilo je to neponovljivo vreme, ali sam srećan da film i danas izaziva emocije i da ga ljudi.”

IZLOŽBA U KCB ZA JUBILEJ

POVODOM 50 godina od premijere filma “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića, u Filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograda, 20. novembra u 18 sati biće otvorena dokumentarna izložba “Put do slobode mora biti čist”, koju je priredila Maja Medić, a zatim će od 19 sati biti prikazan ovaj legendarni film sa 35mm kopije.

U programu će učestvovati direktor Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ilić, direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, priređivač izložbe Maja Medić, filmski kritičar Miroljub Stojanović, dok će Antifašistički hor “Naša pjesma” pevati partizanske i revolucionarne pesme.

Naziv izložbe je preuzeta replika Ivana (Lojze Rozman) iz samog filma, a postavka će biti otvorena do februara 2020.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More