Sveti kralj Stefan Dečanski pomaže i Srbima i Albancima

297

U lozi srpske dinastije Nemanjić najtragičnija sudbina zadesila je svetog srpskog kralja i velikomučenika Stefana Dečanskog, navode istoričari. On je, zbog dinastičke borbe za srpski tron, u mladosti po naredbi sopstvenog oca kralja Milutina delimično oslepljen, u starosti zadavljen po direktivi svog sina cara Dušana Silnog, u detinjstvu bio čak i talac na dvoru kana Nogaja.

Stefan Uroš Treći Nemanjić, kako glasi puno ime ovog svetitelja, proslavlja se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na dan njegove smrti 24. novembra. Smatra se da je rođen između 1276.i 1284. godine, jer datum nije poznat. Predanje kaže da mu je vid povratio sveti Nikola kome se Stefan dugo i usrdno molio za ozdravljenje očiju. Dušu je ispustio u Zvečanu 1331. godine .

Gepostet von Манастир Високи Дечани – Visoki Dečani Monastery am Mittwoch, 28. August 2019

U vreme svoje vladavine nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i od Srbije stvorio najmoćniju silu na Balkanu pobedom kod Velbužda 1330.godine. Njegova zadužbina je velelepni manastir Visoki Dečani, nedaleko od Peći, u podnožju Prokletija. U manastiru su svetiteljeve mošti i po pisanim svedočenjima mnogih generacija dečanskih monaha kraj ove relikvije događala su se, a i danas se dešavaju čudesna iscelenja. Svetitelj je, prema legendi, više puta spašavao i sam manastir od pljačke, razaranja i skrnavljenja.

‪Са новим амбасадором Норвешке на Косову и његовим сарадницима који су данас посетили манастир Дечане – With the new…

Gepostet von Sava Janjić am Dienstag, 12. November 2019

Manastir Dečani je već vekovima mesto na kojem ljudi traže i nalazili fizičko i duhovno iscelenje. Mnogo je nevoljnika svih nacionalnosti potražilo pomoć kraj kivota Svetog kralja Stefana Dečanskog. U starim letopisima ostala su zabeležena mnoga svedočenja o iscelenjima, mnogo je i onih koji i danas mogu da posvedoče, jer su i sami isceljeni, ili se to dogodilo nekom od njihovih bliskih rođaka.

Gepostet von Богословија Призрен am Samstag, 23. November 2019

Sveti kralj je pomagao i Srbima i Albancima, kada su sa čvrstom verom i nadom u milost Božju, prilazili njegovom kivotu. Čak i u današnje vreme kad je manastir pod budnim okom Kfora, zbog neprijateljski nastrojenih albanskih ekstremista, u ovoj svetinji povremeno i po potrebi utehu i isceljenje potraže i sami Albanci, bez razlike da li su muslimani ili katolici, jer pravoslavnih Albanaca na Kosovu i Metohiji nema. Na začuđene poglede prisutnih srpskih vernika, obično bi govorili da svetac nije ni srpski ni albanski, već božji, te da su se uverili da je mnogo puta pomogao njihovim sunarodnicima. Neki podsećaju i da su kroz istoriju Visoke Dečane od pohare, ali i stradnja monaha, čuvale porodice albanskih manastirskih vojvoda.

Утисци у Дечанској књизи посљедњих неколико дана, гостију из Италије, Финске, Бразила, Пољске, Белгије, Португала, Америке, Аустралије, Јапана, Грчке, Филипина…

Gepostet von Манастир Високи Дечани – Visoki Dečani Monastery am Montag, 30. September 2019

Sveti Mrata nije srpskog roda

Sve češće se u novije vreme sveti Stefan Dečanski pogrešno poistovećuje sa Svetim Mratom koji se takođe svetkuje 24. novembra. Sveti Mrata je skraćeno ime od Martin. Ovaj hrišćanski svetac, rođen u Ugarskoj, živeo je u četvtom veku. Kasnije se njegova uspomena zadržala pored uspomene na svetog Stefana Dečanskog koji je u našem narodu bio izuzetno poštovan i voljen. Poznato je da je srpski narod i pre rođenja svetog Stefana Dečanskog bio hrišćanski i da je 24/11 novembra praznovao ovog sveca koga je nazivao svetim Mratom.

Po istoj tradiciji se na primer, i dan svetog kneza Lazara naziva Vidovdan, po svetom Vidu koga je naš narod slavio i pre Kosovske bitke, pa se taj naziv zadržao u uspomeni ovoga dana, poučava Srpska crkva.

U narodnoj metereologiji od davnina postoji izreka: “Sveti Mrata, sneg do vrata”, kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine. Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na današnji dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, u suprotnom godina će biti loša. Veruje se takođe da Sveti Mrata u ove dane saziva vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave. A domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu u torovima može očekivati gladnog vuka. Otud i običaj da se iz tora ne izvode ovce na Mratindan.

R. Lončar

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More