Poklade, svatovi Kraljevića Marka

Foto: pixabay
265

Poslednjeg dana pred Božićni, ali i uoči potonjeg Uskršnjeg posta, hrišćanski narod je od davnina praznovao Poklade. Za pravoslavne vernike, koji se drže starog julijanskog kalendara, božićne Poklade su 27. novembra. Ali, ako je tog dana sreda ili petak, inače posni dani, Poklade se pomeraju unapred za jedan dan kao što je slučaj ove godine, te se obeležavaju 26. novembra.

Ovaj običaj je rasprostranjen po Evropi i Americi, i kod rimokatolika i kod pravoslavaca. Na Poklade je uobičajeno da ljudi jedni drugima praštaju, mire se i vesele, uz bogatu mrsnu trpezu. Na tu narodnu svetkovinu, pema običajima, valja se zaštititi i od zlih duhova, te povorke maskiranih igrača (maškare) uz buku i svirku obilaze komšijske kuće, izvodeći različite igre magijsko-zabavnog karaktera radi rasterivanja zlih duhovaPovorke na Kosmetu su nazivane svatovima Kraljevića Marka.

U ove dane, srpski narod se u stara vremena u nekim krajevima štitio od demona vencima od belog luka i glogovog trnja stavljajući ih na ulaz u kuću. U istočnoj Srbiji Vlasi su palili obredne vatre, oko njih igrali i preskakali ih, radi zaštite od zlih sila.

Poklade, naročito one pred Uskršnji post, kod zapadnih hrišćana , Italijana, Francuza, Nemaca, Španaca Latinoamerikanaca… smatraju se danom uživanja u hrani, piću i proslavama pod askama, poznatijama kao karnevali.

U Nemačkoj, pak, taj karneval se tradicionalno održava 11. novembra, pošto rimokatolici, protestanti, ali i svi pravoslavci koji se drže gregorijanskog kalendara, u Božićni post uvek ulaze 15.novembra, za razliku od pravoslavnih koji poštuju stari julijanski kalendar i kojima ovaj post počinje 28.novembra. Protestanti Poklade uglavnom ne održavaju, ili su ih prilagodili uz druge običaje kao što je Danski karneval Fastelav.

Inspiracija za pokladni karneval potiče od religijskog običaja poštovanja višednevnog posta kada ne samo da se ne jede mesobeli mrs i jaja, već se i ne veseli, pa je karneval poslednja prilika za ova zadovoljstva.Prvi karnevali maškara pojavili su se u Italiji gde je najpoznatiji onaj u Veneciji i datira od 1268. godine. Potom su se proširili u Španiju, Portugaliju, Francusku, Nemačku, Severnu i Južnu Ameriku.

R.Lončar

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More