U tuđini neznani grob Đorđa Marinkovića

Naš srijal: Ko su autori pesme "Tamo daleko" i kovanice "Samo sloga Srbina spasava" (2)

Foto: Savez Srba Francuske
527

Kultnu srpsku nostalgičnu elegiju “Tamo daleko”, koja se već dugo smatra i neformalnom himnom srpske dijaspore, Đorđe Marinković (Georges Marinkovitch) napisao je i komponovao 1916. godine na Krfu. Preminuo je 1977. u Parizu, a ni danas ne zna na kom pariskom groblju mu je večna kuća.

On potiče iz srpsko-vlaške porodice, iz sela Korbovo kod Kladova, u istočnoj Srbiji. Živeo je u Francuskoj od 1920. do smrti 1977. godine, kao francuski državljanin. Tamo je bio poznatiji kao  francuski kompozitor Žorž Mariel (Georges Mariel) . To mu je bilo umetničko ime.

Đorđe Marinković  je “Tamo daleko” komponovao i stihove napisao  dok je tokom Prvog svetskog rata bio na Krfu sa srpskom vojskom, koja se u Grčkoj oporavljala za  proboj Solunskog fronta. Pesma je odmah stekla popularnost među srpskim vojnicima i oni su dodavali  nove reči vezujući “Tamo daleko” i za svoj zavičaj. Sadašnja pesma, osim Marinkovićeve autentične kompozicije, delimično podseća na originalnu verziju njegovih stihova.

O emotivnom značaju pesme “Tamo daleko” za srpski narod, govori i podatak da je u Njujorku, januara 1943godine, Nikola Tesla na večni počinak ispraćen instrumentalnim izvođenjem ove kompozicije.

Dela Đorđa Marinkovića i Jovana Dragaševića opštenarodno dobro

Đorđe je, kako je svojevremeno ispričano potpisniku ovih redova u njegovoj familiji Marinković iz Korbova, tokom svog trećeg i poslednjeg dolaska u Srbiju 1971. godine, pevušio “Tamo daleko”, te da je počinjao rečima: “Tamo daleko, daleko kraj Dunava tamo je selo moje, tamo je ljubav moja. Tamo daleko, daleko od mora tamo je Korbovo moje, tamo je Srbija”.

Đorđe Marinković je u Korbovu imao dva brata, Milana i Dragutina. Dragutinova unuka Ruža Popović u davnašnjem razgovoru s potpisnikom ovih redova, prisećala se da je njen deda-stric Đorđe, kad bi dolazio u Korbovo, voleo da jede paradajz čorbu i starinsku domaću hranu.

Kralj Petar ga poslao u Pariz

Đorđe  Marinković je, pričalo se u familiji, od detinjstva bio veoma talentovan za muziku,  obožavao je citru. Jednom prilikom  dok je samouk svirao na obali Dunava, njegovim muziciranjem oduševili su se  neki bogataši iz Beograda, koji su bili na krstarenju Dunavom. Oni su Đorđu omogućili da nastavi školovanje u Beogradu i postane član Orkestra  garde kralja Petra Prvog Karađorđevića. U orkestru je   pored citre svirao i druge žičane instrumente,  kao i bubanj i flautu.

U Prvom svetskom ratu Đorđe Marinković  je sa srpskom vojskom u povlačenju ka Grčkoj preživeo golgotu kroz Albaniju. U albanskim gudurama zahvaljujući muziciranju, citra mu je spasila život. Ali, i  i kralju Petru. Đorđe je načuo da neki Arnauti spremaju likvidaciju srpskog kralja i o tome obavestio pretpostavljene oficire. Ubrzo se ispostavilo da je dobro razumeo pretnje iako nije znao albanski jezik. Posle rata kralj ga je poslao u Francusku na studije muzike, u znak zahvalnosti što mu je spasio život.  Đorđe Marinković je u Pariz stigao 1920.godine. U francuskoj prestonici proveo je ceo život.

Autorska prava za pesmu “Tamo daleko” zaštitio je 1922. u Francuskoj, i u sertifikatu koji je tad dobio navedeno je da je autorstvo, pod imenom Đorđa Marinkovića, zaštićeno za sve zemlje sveta.

“Tamo daleko”, se smatra i starom himnom srpskog vojnika. Istorija beleži da svi učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju. Englezi su je nazivali ‘Far anjadž over there’, Francuzi ‘Au loin, au loin sur Corfu’, Česi i Slovaci ‘Tam v dali’… Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu. Pišući roman o stradanjima srpskih ratnika, ona primećuje da Srbi pevaju “Tamo daleko” – “pesmu o selu, devojci, o svojoj zemlji”.

Marinković je u Parizu kao kompozitor i muzičar, instrumentalista na citri, objavio  mnogo svojih popularnih kompozicija, od kojih je veći deo komponovao na osnovu  impresija iz rodnog kraja i boravka na Krfu. Marinkovićeva citra postala je takođe zaštitni znak antologijskog filma “Treći čovek” Kerola Rida, ekranizovanog prema romanu Grahama Grina.

U pismu upućenom Radio-Beogradu 1966.godine, nakon što je saznao da je u tadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji izdata pesma “Tamo daleko”,  a da on nije naveden kao autor, Đorđe Marinković piše: “Čast mi je poslati vam sedam komada od mojih kompozicija, s nadom da će pevački hor snimiti koju pesmu. Zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu ‘Tamo daleko’… Moju pesmu ‘Tamo daleko’ napisao sam i komponovao na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko planina Albanije.  Autorska prava sam zaštitio 1922. u Francuskoj i o tome posedujem dokument. Zato vas lepo molim da uvek citirate moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju…”.

Đorđe je rođen 19. septembra 1891. u Korbovu,  kao drugo dete u vlaško-srpskoj porodici Marinković. Kršten je u korbovskom pravoslavnom srpskom  hramu 29. septembra 1891. Kada je 1977.  preminuo, treća supruga Tereza ga je sahranila u Parizu, uprkos muževljevoj poslednjoj želji, izrečenoj pred njom i njegovom  familijom u Korobovu 1971.godine,  da mu večno počivalište bude na seoskom korbovskom groblju, kraj roditelja i braće. O smrti Đorđa Marinkovića obavestila je pokojnikovu familiju i prekinula svaki kontakt sa njegovom rodbinom. Muževljevoj rodbini Tereza nije želela ni da precizira na kom groblju u Parizu je pokopan ĐođeMarinković (Georges Marinkovitch), koji je među svojim francuskim savremenicima bio poznat pod umetničkim pseudonimom Žorž Mariel ( Georges Mariel).

Do danas, ni familija Đorđa Marinkovića,  ni srpsko rasejanje u Parizu, niti Ambasada Srbije u Francuskoj nisu otkrili gde je grob autora kultne srpske pesme “Tamo daleko”.

R. Lončar

Sutra: Jovan Dragašević oficir, profesor, pesnik, osnivač srpskih vojnih ustanova…

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More