VAVEDENJE: Dan kada je Deva Marija Bogu posvećena

NAŠ SERIJAL: Srpsko blago na Svetoj Gori (1)

Foto: SPC
506

Vavedenje Presvete Bogorodice – Deve Marije  ubraja se među 12 velikih hrišćanskih praznika, u crkvenom kalendaru označen je “crvenim slovom” kao zapovedni praznik. Svetkovina je ustanovljena u spomen Marijinog ulaska u hram i praznuje se 4. decembra u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.  Vavedenje je slava srpskog manastira Hilandar u Svetoj gori atoskoj na severu Grčke a u Srbiji manastira: Bradače, Svete Bogorodice – Sićevo, Kalenića, kao i Vavedenja u Beogradu.

Marija je, kaže predanje, još kao trogodšinja devojčica u svečanom ruhu, u  povorci rodbine,  odvedena iz Nazareta u starozavetni hram u Jerusalimu i doživotno je zaveštana Bogu, jer su se njeni vremešni roditelji  Joakim i Ana zavetovali ako dobiju potomstvo da će svoje novorođenče predati Bogu. Na ulasku u hram, prvosveštenik Zaharije uveo je devojčicu u tu svetinju i odveo  u oltar. Od tada do danas  nikad ni  jedna  ženska noga, po hrićanskim pravoslavnim zapovestima,  nije kročila u taj deo crkve.

Kad su ostavili ćerku Marijini roditelji i rođaci se posle molitve  vratiše kućama. Posle smrti roditelja, kad je napunila 12 godina, prvosveštenici su je predali  na čuvanje njenom srodniku  iz Nazareta, starcu Josifu  drvodelji, koji je bio udovac i već imao svoju decu
U srpskom narodu ovaj praznik se naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica.  Molitveno ga svetkuju porodilje, ali i nerotkinje da bi dobile porod. Ovog dana se  ne rade važniji, a proslavljaju ga i stočari, da bi im Deva Marija štitila stoku od zveri, dok narodna metereologija kaže da vedro nebo na taj dan obećava dobru letinu iduće godine.  Ranije je  u selima postojao običaj da se na Vavedenje mlade koje su se udale te jeseni zadrže malo duže kod crkve.

 

Manastir Vavedenje u Beogradu

Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice nalazi se na Senjaku, u mirnom delu Beograda. Ktitorka je Persida Milenković, koja je podigla i crkvu SveteTrojice u Kumodražu, zgradu sadašnje Matematičke gimnazije,a koja je i Crvenom krstu ostavila kuću i veliko imanje na Dedinju.

Prilikom kopanja temelja za manastirsku crkvu otkriveni su  ostaci starog hrama, sveti presto od kamena i netruležna sveštenička odežda. Manastir je osveštan 1936.godine. Toko Drugog svetskog rata monahinje su brinule o 50 ratnih siročadi.

Velika svetinja  je u manastiru čuvena ikona Lesninska Bogorodica,  koja je zaštitnica monaške obitelji.  Zatim ikona Presvete Bogorodice „Zografska-akatisna“ koja je dar monaha sa Svete gore monahinjama Vavedenja. Relikvija je i ikona “Pokrova Presvete Bogorodice“  koja nije izgorela, vatra se pred njom  sama ugasila kad su ustaše u Drugom svetskom ratu zapalile sremski manastir Kuveždin. Riznica manastira Vavedenja čuva nekoliko izuzetnih ikona iz 18 i 19 veka,  brojne rukopisne i štampane crkvene knjige.
U porti manastira nalaze se grobovi mitropolita skopskog Josifa Cvijovića, mitropolita budimskog i crnogorskog Arsenija Bradvarevića, mitropolita zagrebačkog Damaskina Grdaničkog i episkopa
U manastiru postoji radionica za šivenje i vez, monahinje prave tamjan,  izrađuju pletene i vezene brojanice,  kao i brojanice od biljke čija se zrna nazivaju Suze Bogorodičine….

R. Lončar

Sutra: Hilandar svetinja nad svetinjama

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More