Ponuda od Gugla i karta u jednom smeru

Foto: printscreen/otvorenikofer.rs
155

Za razliku od mnogih koji su u inostranstvo otišli “trbuhom za kruhom”, Đorđa Petrovića iz Valjeva su u beli svet odvele studije. Diplomirani inženjer organizacionih nauka svoj novi dom pronašao je u Irskoj, zahvaljujući poslu na kome bi mu mnogi danas pozavideli, prenosi otvorenikofer.rs.

“Prvi put sam duže iz Srbije otišao 2010. godine, kada sam pomoću USAID stipendije otišao na jednu akademsku godinu studija u SAD. Drugi put je to bilo 2012. godine, preko Erasmus programa akademske razmene kada sam jednu godinu studija proveo u Holandiji. Konačno, na jesen 2015. godine ukazala mi se fantastična prilika da počnem da radim u Guglu, te sam se zbog toga preselio u Dablin.”

OD STUDENTSKIH ORGANIZACIJA DO GUGLA

Otkud baš Gugl? Kraći odgovor – preko preporuke, uključujući sve intervjue i kompletan proces, a duži:

“Kao rezultat neke moje samorefleksije (ala Steve Jobs Stanford speech 2005, ‘connect the dots looking backwards’), rekao bih da je to domino efekat različitih aktivnosti i članstva u studentskim organizacijama, upoznavanja ljudi i profesionalnog umrežavanja”.

Veliki korak na samom početku karijere značio je i korak dalje od porodice, doma i prijatelja.

“Zaista je čudan osećaj kupiti kartu u jednom smeru. Uzbuđenje oko novog, velikog koraka u životu i karijeri se pomeša sa nesigurnošću zbog udaljavanja od porodice i prijatelja. Život ide dalje, društvo sa faksa, škole, detinjstva sazreva, kreću venčanja, rođenja dece… Na neke od ovih događaja se uspe otići, neki nažalost bivaju propušteni.”

STANODAVCI MICE UBICE

Kao i sve druge koji se odluče na život u inostranstvu, ovog mladog inženjera čekalo je privikavanje tamošnjem načinu života. Jedna od prvih situacija sa kojima se suočio, bila je pronalaženje stana.

“ U Dablinu je zbog porasta multinacionalnih korporacija i stranih radnika, a nedovoljno brzog razvoja gradnje stanova, zaista teško pronaći stan. Meni je celu situaciju olakšala firma time što mi je smeštaj prve dve sedmice bio obezbeđen u hotelu, mada je bilo tesno snaći se za smeštaj dalje.”

“Konkretno, na gledanje jednog projavi se 30-ak ljudi koji su spremni da se cenkaju, ali ne na dole, već da podižu cenu na gore – kao jedna mala aukcija. Tako stanodavci u nekim slučajevima traže CV, preporuku prethodnog stanodavca, dokaz o zaposlenju, finansijskim sredstvima, plati… Konkurencija je uvek velika, čak i za lošije stanove. S obzirom na ovakvu situaciju, rente su izuzetno visoke.”

I PRELAPA PRIRODA I ZABRINJAVAJUĆI PRIZORI

Grad kontrasta i burne prošlosti je pre svega zanimljiv grad, tvrdi Petrović. Deo grada pored kojeg se sada nalaze zgrade Gugla i Fejsbuka bio je u toliko lošem stanju da je bilo nephodno uložiti desetine miliona evra u preuređivanje zemljišta. Sada je to najskuplji i najmoderniji deo grada – tzv “Silicijumski dokovi”. Dablin krije još mnogo zanimljivih priča. Šta je Đorđu još bilo neobično?

“Uh, gde početi… Prvo, ta nerealno lepa, bajkovita, nestvarna, zelena boja trave. Irska ima prelepu prirodu. Dalje, sećam se kako mi je neobično bilo koliko dugo traje obdanica u Irskoj – tokom leta, zalasci sunca su oko 10 uveče. Onda bojleri za vodu su sasvim drugačiji (zauzimaju ogroman prostor), pa onda ona njihova fora sa dve slavine na lavabou jedna isključivo hladna, druga isključivo vruća. Neobično mi je bilo i to da je ovde najpopularniji sport tzv “Irski fudbal” (gaelic footbal) koji je moguće samo amaterski igrati, ne i profesionalno, jer je to stvar ponosa i pripadnosti lokalnoj zajednici.

Ovde se vozi levom stranom, ali se koristi metrički merni sistem umesto imperijalnog. Autobusi gradskog prevoza nisu vrlo efikasno organizovani (npr. gotovo sve linije prolaze kroz jednu istu ulicu u centru), ali su vozači ljubazni i putnici gotovo redovno kažu hvala i doviđenja kada izlaze iz autobusa.”

Kao još jednu od neobičnosti Đorđe navodi to što centar grada nije najuređeniji i što se u njemu koncentriše veliki broj beskućnika.

“Takođe mi je bilo neobičan manjak prisustva policije u gradu, mnogo ređe viđam policajce na ulicama Dablina nego za kratko vreme kada posetim prijatelje u Beogradu. Postoje delovi grada koji su savršeno razvijeni i moderni poput najrazvijenijih svetskih metropola, dok postoje i delovi u koje je bolje ne zalaziti i zaista izgledaju prilično zapušteno”.

PAB KAO INSTITUCIJA

Mnogi veruju da je irski temperament i mentalitet sličan našem. Kakvi su Irci zapravo?

“Ljudi u Irskoj su mahom prilično otvoreni i prijateljski nastrojeni, naravno, kao i u svakom drugom društvu ima i pozitivnih i negativnih primera. Pab je za Irce mnogo više od mesta za izlazak. Pab je ’institucija’, kao kafana kod nas. Izuzev u sitnim satima petkom i subotom, neretko se u (neturističkom) pabu može videti raspon godina od 7 do 77.”

Ipak, Srba u Irskoj nema mnogo. Kako je u pitanju zemlja koja nije u Šengen zoni, nije jednostavno doći i do turističke vize, da ne govorimo o radnoj dozvoli. Osim, kaže Đorđe, ukoliko se ne radi o deficitarnim zanimanjima.

“Iako zajednica nije velika, postoji čak i ogranak Srpske pravoslavne crkve u Dablinu. Trenutno imam jednu malu, odabranu, ekipu ‘naših’ ljudi, mahom ljudi iz IT/marketing sveta. Uglavnom vikendima planiramo različite aktivnosti i izlete van Dablina kada vreme dopušta. Priroda u Irskoj je nerealno lepa, tako da druženje ne izostaje.”

GUGL – MIKRO UNIVERZUM SA BEZBROJ PRILIKA

Da li je zaista san raditi u jednoj takvoj kompaniji kao što je Gugl? Đorđe objašnjava da odgovor zavisi od osobe do osobe.

“Ono što je meni posebno kod Gugla nisu samo sjajni uslovi za rad, već i količina različitih nacionalnosti i ljudi koji tu rade dolazeći iz različitih okolnosti. Fascinantan je i odnos firme prema zaposlenima. Istraživanje sopstvenog potencijala kroz preuzimanje inicijativa u timu se ohrabruje, kao i prelazak u neki od drugih timova u okviru firme. Gugl je jedan ‘mikro univerzum’ u pogledu količine prilika.”

Petrovićeva trenutna pozicija specijaliste za digitalni marketing podrazumeva saradnju sa partnerskim agencijama i Guglovim klijentima na tržištu Velike Britanije. Pored redovnog posla, kaže, moguće je prijaviti se i za dodatne projekte u okviru firme.

“Jedan od takvih projekata je Adopt a Startup u kom sam i sam imao priliku da nedavno učestvujem. U ovoj firmi je sasvim uobičajeno raditi sa ljudima koji govore tri ili više jezika, koji su živeli u nekoliko država i sve to postigli u svojim dvadesetim godinama. U takvom okruženju tempo koji je potrebno ispratiti je zahtevan, ali i kreativan, izazov.”

ODLAZAK NA NEODREĐENO

Čini se da su se ovom inženjeru sve kockice složile, a o povratku u Srbiju trenutno ne razmlišlja.

“Živimo u vremenu kada je tehnologija učinila svet značajno manjim mestom pa je i cirkularna migracija sasvim normalna pojava,  tako da ne mislim da sam zauvek otišao iz Srbije, samo ‘na neodređeno’. Još uvek nisam ozbiljno razmišljao o povratku, ali definitivno ne isključujem tu mogućnost jednog dana.”

Izvor Otvorenikofer.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More