Hilandar svetinja nad svetinjama

NAŠ SERIJAL: Srpsko blago na Svetoj Gori (2)

Foto: Naši u svetu
608

Sveta srpska carska  lavra Hilandar se nalazi na Svetoj Gori Atos, autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj i četvrti je u hijerarhiji svetogorskih manastira, jedan je od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. I upisan je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Podigli su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine  Sveti Simeon Mirotočivi, odnosno osnivač srpske srednjovekovne države veliki župan Stefan Nemanja (1166 – 1196) i njegov najmlađi sin Sveti Sava (Rastko Nemanjić), tvorac samostalne Srpske crkve.

Вечерас слави славу манастир ХиландарСвештена царска патријарашка ставропигијална лавра манастир Хиландар вечерас прославља своју престону славу Ваведење Пресвете Богородице.

Gepostet von Пријатељи манастира Хиландара am Dienstag, 3. Dezember 2019

Monasi Hilandara su kroz torbulentnu istoriju imali značajnu  društvenu-političku, crkveno-zakonodavnu, prosvetnu,  umetničku i medicinsku ulogu. Ova svetinja je i sada važno mesto hodočašća, u njoj je najbogatija riznica i arhiv srednjovekovnog nasleđa srpskog naroda. Manastir je  nastanjen od 12. veka.

Uoči manastirske slave Vavedenja Presvete  Bogorodice uvek bude služeno je svenoćno bdenje uz učešće monaha iz drugih svetogorskih manastira i  gostiju. U manastiru  se takođe postavlja  praznična svečana trpeza i posluži koljivo sa oslikanom ikonom Vavedenja i  žito za parastos svim ktitorima i priložnicima monaške obitelji. Takođe, svake godine na dan slave igumansko mesto na jedan dan preuzima iguman manastira Vatopeda, u spomen na Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Savu.

Славска трпеза у манастиру Хиландару – Ваведење Пресвете Богородице 2017. годинеСветлописао монах Милутин Хиландарац

Gepostet von Пријатељи манастира Хиландара am Mittwoch, 4. Dezember 2019

Pravila Svetog Save i danas na snazi

 Život monaha u Hilandaru  odvija se po tipiku koji je sastavio Sveti Sava i obeduje se dva puta dnevno. Molitva i bogosluženje počinju popodne, sledi  zajednička večera i povečerje kad se iznose na poklonjenje i celivanje časni krst i svete mošti.  Kad otkuca ponoć, počinje polunoćnica i u nastavku liturgija. Potom je zajednički ručak.  U ostatku dana, osim  kraćeg odmora, monasi se bave različitim poslovima od kojih se manastir izdržava.

Slikaju se ikone, pletu  brojanice i  slikaju ikone, a na 8500 hektara zemlje, kojih je doduše najviše pod šumom,  obrađuju se bašte i  njive, gaje pčele,  vinogradi i voćnjaci, kao i  masline među kojima je i ona koju je zasadio srpski car Dušan u 14.veku.

Gepostet von Пријатељи манастира Хиландара am Freitag, 18. Oktober 2019

Hilandar je goreo više puta. Godine 1722. izgoreli su severni i zapadni kompleks manastirskih zgrada, a čak četvrtina manastira izgorela je  1776. godine. Hilandar je goreo i 1891, 1950 i 1981 godine. Najveći požar  zbio se  u martu 2004. kada je izgorelo oko pola Hilandara. Bratstvo manastira je sa radnicima i pet vatrogasnih ekipa, ipak uspelo da ugasi požar, da sačuva crkvu, riznicu, biblioteku i druge dragocenosti manastira.  Obnova svetinje još traje.

Loza Svetog Simeona

Iza manastirske crkve i ispod monaške kelije gde je preminuo  Sveti Simeon,  nalazi se  bunar Svetog Save. Vodu je na tom mestu pronašao  Sava, prilikom gradnje manastira. Pored bunara je i loza koja je, kaže predanje, sama  nikla na mestu gde je prvobitno sahranjen Sveti Simeon (Stefan Nemanja).

Loza Svetog Simeona dolazi iz kamena metar i po odstojanja od zemlje iz groba Svetog Simeona

Gepostet von ПК Торничка Бобија am Mittwoch, 5. Juni 2019

Sveti Sava je 1207.godine preneo očeve mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Iz Simeonovog praznog groba u Hilandaru iznikla je loza koja do danas donosi bogat rod  bez ikakvog održavanja  i  pripisuju joj se čudotvorna dejstva. Grožđe sa te loze muževi donose svojim ženama da bi lakše zatrudnele i po mnogim svedočenjima, bilo je blagotvorno. Prvi sačuvani pisani dokumenti vezani za ovu lozu  je iz 1585. godine. Tada je turski aga, koji nije imao poroda, pomoću loze Svetog Simeona dobio decu. Posle deset godina došao je sa najstarijim sinom u Hilandar, da ga ostavi na dar, govoreći:“Ovo sam dete od vas dobio, pa ga vama i vraćam“. Ali,  monasi mu rekoše: “To ti je dete Bog podario, na molitve našeg oca Simeona, pa neka kod tebe i ostane, a svoju zahvalnost prema manastiru možeš da izraziš na  drugi način“. Tad aga pokloni Hilandaru imanje nedaleko od Svete Gore, na kome je nastao hilandarski metoh Kakovo.

Gepostet von Хиландар/Света Гора/Атос am Donnerstag, 28. September 2017

R. Lončar

Sutra: Umetnost i blago svete srpske carske lavre

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More