Umetnost i blago Svete carske lavre

NAŠ SERIJAL: Srpsko blago na Svetoj Gori (3)

Foto: printscreen/ youtube
484

Posmatran spolja, Hilandar izgleda kao srednjovekovno utvrđenje. Današnju glavnu manastirsku crkvu “Vavedenja Bogorodice” sagradio je početkom 14. veka srpski kralj Milutin, na temeljima prvobitne crkve koju su podigli Nemanja i Sava.  U kompleksu manastira se nalazi još 12 manjih crkava i kapela sa živopisima iz raznih vremena. Najranije freske su odavale utisak raskoši, a time svedočile o bogatstvu ktitora, jer je na njima upotrebljeno zlato. U tankim listićima nalepljeno je na oreole svetitelja,

Foto: Naši u svetu

mestimično i na njihova odela, kao i na ornamentima.  Najveća celina zidnog slikarstva sačuvana je u glavnoj crkvi, ali je bila preslikana 1803. godine. Prilikom preslikavanja, majstori su ponovili stare scene i figure ne oštetivši ih, tako da savremeni konzervatori, uklanjajući boju iz  19.veka, zatiču dobro očuvano slikarstvo iz 13.stoleća.

Freskopisna tematika izložena je u nizu ciklusa. U naosu, pored Pantokratora, i jevanđelista u kubetu, i pored stojećih figura u donjem pojasu – episkopa, ratnika, mučenika, monaha – naslikani su ciklusi: Praznika, Stradanja Hristovog, Čuda i parabola Hristovih, Događaja posle Vaskrsenja i Bogorodičinog života….

Bogorodica Trojeručica najpoznatija

Ikona Bogorodice Trojeručice, jedna je od najpoznatijih svetinja i smatra se  igumanijom Hilandara. Po predanju je nastala u osmom veku. Ova ikona je najpoštovanija u Hilandaru. Po predanju, pripada redu nerukotvorenih ikona, onih koje je ikonopisao apostol i jevanđelista Luka, prvi slikar hrišćanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola. Legenda kaže  da  je Bogorodica iscelila ruku Svetom  Jovanu Damaskinu, kome su protivnici ikona u hrišćanstvu umalo odsekli desnicu da ne bi mogao ikonopisati, jer joj se on pred ikonom usrdno molio za iscelenje ruke. Čudo se desilo, a  svetac je potom u znak zahvalnosti ikonu je dao kujundžijama da iskuju ruku od srebra i postave na ikonu.

View this post on Instagram

Повест о чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице – II део …После овог чудесног исцелења, свети Јован одлучује да напусти свет и да се замонаши. Видевши га исцељеног, калиф је разумео дејство Божије силе и затражио опроштај за неправедну казну. Веома ожалошћен због одвајања од светог Јована, он му најзад даје дозволу да се удаљи из света. Свети Јован напушта Сирију и одлази да монашки живот проходи у чувеној Лаври светог Саве Освећеног у Палестини. Поред њега је стално Добротворка његова, Пресвета „Тројеручица”. Поставши монах, он од других отаца у Лаври сазнаје да је свети Сава Освећени, пре свог блаженог упокојења (6. век), дао заповест да поред његовог гроба причврсте његову „патерицу”, тј. игумански штап. Он је прорекао да ће у будућности као поклоник у манастир доћи један царски син његовог имена, тј. Сава, и да ће, при његовом поклоњењу гробу, причвршћени штап пасти на земљу. Њему је свети Сава Освећени заповедио да се као благослов да игумански штап заједно са иконом Богородице која је чувана у Лаври и која се звала „Млекопитатељница”. Знајући за наведена пророштва светог Саве, свети Јован Дамаскин је пре своје смрти оставио завештење да онај царски син као благослов узме и његову Богородицу „Тројеручицу”, заједно са игуманским штапом и иконом Богородице „Млекопитатељнице”. После пет векова, 1217. године, у Лавру као прост монах, поклоник, долази царски син, свети Сава, из Манастира Хиландара. Док се он поклањао гробу истоименог светог Саве Освећеног, игумански штап је пао са свог места. Изненађени, манастирски оци затражише да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. Тако сазнаше да се зове Сава и да је царски син. Сумњајући, међутим, још увек и двоумећи се да ли да испуне завештење свог ктитора, светог Саве Освећеног, они вратише игумански штап на његово место и причврстише га. Следећег дана свети Сава се поклони и други пут пред гробом и игумански штап опет паде. Тако се разрешила свака сумња и монаси одмах светом Сави дадоше игумански штап, икону „Млекопитатељницу” и „Тројеручицу”. Наставиће се…

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on

Pet vekova ikona je u manastiru Svetog Save Jerusalimskog,  darivana Svetom Savi srpskom zajedno sa ikonom Bogorodice Mlekopitateljnice i patericom – igumanskim štapom Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju, ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena , Sava, i dao zaveštanje da se novom Savi kao blagoslov daju ove relikvije.

Do kraja 14. veka je prešla sa dvora srpskog cara Dušana Silnog u manastir Studenicu. Početkom 15. veka  pred turskom najezdom krišom je izneta, učvršćen na samar magareta koje je uginulo došavši na Atos čim su mu sa samara skinuli ikonu Trojeručice. Godine 1905. ikona je bila dana ruskoj vojsci i pomogla im u ratu sa Japanom, a kad je sklopljen mir ikona je vraćena u Hilandar.

Darovi zlatom vezeni

 Umetnost manastira je pre svega oličena u živopisu, kako u glavnoj crkvi tako i u ostalim zdanjima, dok je u manastirskim riznicama  više od 3.500 ikona, od kojih je oko 1.500 srednjovekovnih, a među njima i osam čudotvornih. Sve se ubrajaju  u najvrednije primerke vizantijske umetnosti. Hilandarska riznica je jedna od retkih u svetu sa mnogobrojnim  unikatnim blagom koje se slivalo u  manastir iz celog sveta.

Foto: Naši u svetu

Dragocen je takođe, iz 15.veka,  duborezni diptih monahinje Jefimije, koji je posvećen njenom rano preminulom sinu Uglješi Despotoviću,  kao i  zlatom vezena zavesa za ikonostas despotice Jelene, te zavesa ruskog cara Ivana  Četvrtog Groznog, sa izvezenim likovima Hrista, ruskih svetaca, ali i Svetih Simeona i  Save. Hilandarska riznica sadrži veliki broj dela primenjene umetnosti – sitnu kamenu plastiku, zlatarske predmete, duborez, nameštaj, tkanine, kao i bogatu etno zbirku. Vredno zidno slikarstvo obuhvata površinu  oko 5.000 kvm.

Hilandarska baština se nalazi na oko 10.000 hektara površine koliko manastirski posedi zauzimaju samo na Svetoj Gori .

Foto: Naši u svetu

Među hilandarskim ikonama posebno mesto ima zbirka ruskih ikona., koje su poklon ruskih vladara i priložnika.  Najstartije među njima su one iz 16. i 17.veka.

View this post on Instagram

Патерица Светог Прота Патерица, равдос, баштуња, палица или једноставно штап је симбол власти онога који га носи. Прот Свете Горе има јединствени штап од дрвета за сребрним врхом, рукохватом. Сами врх је заобљен, и на њему гледано одозго, изгравиран је приказ Свете Горе са натписом Агион Орос и годином 1856. Одмах испод првог прстена, на сребрној дршци штапа, изгравирана су пет медаљона. У сваком од медаљона исписана су по четири имена манастира. Будући да је управа Свете Горе подељена на пет четворница тако су имена и уписана у ове медаљоне, по том редоследу. Тако је прво име у сваком медаљону име манастира које даје Прота, а испод имена манастира који чине Епистасију (Владу) те године. Тако су у четвртом медаљону изгравирана имена манастира: Хиландар, Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат. Испод ових медаљона следе спирално распоређени украси рококоа који симболишу заједницу свих уметника (сликара, златара, гравера, дуборезаца) Свете Горе. Испод сребрне дршке на дрвеном телу штапа налази се рупа, оивичена србрним украсима. Кроз рупу пролази србрна спирала налик на алку. Када се Прот налази у згради светогорске Управе, он качи штап на посебно место на зиду управо уз помоћ ове алке. Празницима кроз ову алку се провлачи као украс велика бројаница. Прот никада не напушта зграду Општине Свете Горе без штапа. Исто тако штап никада не може бити изнесен ван зграде без пратње посебне "гарде" зване сердари или сејмени. Сердари исто тако носе у рукама палице као симбол спремности да бране Прота. Празницима и током званичних пријема, по изричитој наредби Прота, сердари облаче униформе Евзонија. #светагора #svetagora #mountathos #agionoros #hilandar #хиландар #прот

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on

Osim ikona čuvaju se i čestice moštiju više od 100 svetitelja,  te delovi Svetih darova, skupocenih predmeta, dva krsta nanapravljena injena od ostataka Prvobitnog krsta raspeća (poklona cara Jovana Vataca), zatim krst ukrašen dijamantima, delovi  Isusovog Trnovog venca  i Hristovog ogrtača….U riznici je pohranjena i čaša od slonovače iz koje je pio car Dušan .

 

Rariteti u hilandarskoj biblioteci 

Na Svetoj gori je u 13.veku jačalo duhovno i književno interesovanje. U Hilandaru je tako nastala najstarija srpska biblioteka, dvojezična — slovenska i grčka. U manastiru, iz tog vremena nalazili su se najbolji spisi vizantijske crkvene književnosti i ono najvrednije što se do tada napisalo u slovenskoj književnosti. U biblioteci su, uz brojne rukopise na staroslovenskom i grčkom jeziku, pohranjeni i oni pisani na pergamentu i hartiji — ukupno 367 povelja, od kojih 172 povelje vizantijskih careva, 154 povelje srpskih vladara, nekoliko povelja ruskih careva i moldavskih kneževa, oko 150 primeraka prvoštampane srpske knjige, turska dokumenta i isprave, veliki broj dragocenih arhivskih dokumenata, te bakrorezne i drvorezne ploče sa kojih su otiskivane grafike u bakrorezu i drvorezu u XVIII i XIX veku.

Tu se čuva i Karejski tipik, koji je Sveti Sava napisao 1199. godine, i koji sa njegovim potpisom i pečatom predstavlja najstariji dokument u manstiru. Pohranjena je takođe  1.041 rukopisna knjiga sa ukupno 312.000 strana, svici, 80 starih knjiga štampanih od 15.do 17. veka,  te 40.000 knjiga iz razdoblja od 17. stoleća do danas te poseduje i oko 30.000 novijih štampanih knjiga na srpskom i drugim jezicima.

Najznačajniji rukopisi su Jevanđelje patrijarha Save iz 14.veka,  Romanovo jevanđelje iz 1337. godine, Izborno Jevanđelje vojvode Nikole Stanjevića, Beseda Jovana Zlatoustog ispisana u Smederevu sredinom 15.stoleća… Među retkim  knjigama je i nekoliko primeraka iz cetinjske štamparije iz doba Đurađa Crnojevića. Bugarski monah Pajsije je 1762. godine u Hilandaru napisao  Istoriju slavjano-bolgarsku. U hilandarskoj zbirci nalazilo se i  Miroslavljevo jevanđelje, sada u Beogradu, koje su Hilandarci poklonili kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete manastiru 1896. godine.

View this post on Instagram

На светлопису је приказана прва страница Јеванђеља по Марку из Зографског четворојеванђеља. Ова рукописна књига, писана на глагољици, сматра се значајним спомеником старословенског језика. Претпоставља се да је дело настало крајем Х или почетком ХI века. Откривен је 1843. године у библиотеци светогорског манастира Зограф. Манастирско братство је 1860. године поклонило четворојеванђеље императору Сверусије, цару Пољске и великом кнезу Финске Александру II Романову. Руски владар је књигу предао ондашњој Императорској јавној библиотеци, односно, данашњој Народној библиотеци Русије која се налази у Санкт Петербургу.

A post shared by Пријатељи манастира Хиландарa (@prijatelji_manastira_hilandara) on

 

Povelje na pergamentu overene zlatnim pečatima

 

Arhiv Hilandara čuva srpske i grčke povelje-osnivačke i darovne iz 1198. i 1199.godine.  Pisane su na pergamentu i overavane zlatnim pečatom, tzv hrisovulje kraljeva i careva. Tu su i turski dokumenti, jer je Sveta gora od 1423. godine priznavala vlast turskog sultana. Ima i povelja vlaških vojvoda i ruskih velikih kneževa koji su davali novčanu i drugu pomoć Hilandaru. Po broju do danas sačuvanih dokumenata u arhivima svetogorskih manastira, Hilandar deli prvo mesto sa najvećim grčkim manastirima Vatopedom i Velikom lavrom. Među mnogima tu su i Milutinova povelja Hilandaru i pirgu Hrusiji iz oko 1303, povelja kneza Lazara hilandarskoj bolnici iz 1379/1380, hrisovulja vizantijskog cara Andronika Trećeg izdata Hilandaru 1317, hrisovulja ruskog cara Teodora Ivanoviča iz 1585.g., itd. Neke od njih su očuvale i zlatne pečate na kojima su minijaturne predstave vladara ili likovi svetitelja.

Rečju, arhiv Hilandara čuva razna istorijska dokumenta, koja se odnose ne samo na istoriju ovog manastira, već i cele Svete gore atonske, kao i Srbije i drugih balkanskih zemalja.

R. Lončar

Sutra: Ženskom rodu nedostupna Sveta Gora

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More