Na Bogojavljenje Bog se javlja, veruju hrišćani

Foto: byzanticon.org
332

Bogojavljenje je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a pravoslavci koji poštuju stari julijanski kalendar obeležavaju ga 19.januara, dok su hrišćani tzv novokalendarci praznovali 6. januara.

Svetkovina je ustanovljena još u ranom hrišćanstvu u spomen na dan kada je Sveti Jovan Preteča i Krstitelj u reci Jordan krstio Isusa Hrista, po hrišćanskom verovanju, sina Božjeg. Isus je tada imao 30 godina. Biblija kaže da je krštenje obavljeno trostrukim porinjanjem u vodu, da su se zatim otvorila nebesa i začuo Božji glas da objavi da je Hristos njegov sin, a u tom trenutku je na Isusovo rame sleteo Sveti Duh u obliku goluba, čime je označen i početak Hristove misije.

Ovog dana Srbi se pozdravljaju sa “Bog se javi!” i otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi!”

U srpskom narodu postoji verovanje da se u noći između 18. i 19. januara nebo otvara na trenutak i ko to vidi treba da pomisli na svoju najveću želju i ona će mu se ostvariti. Veruje se i da će devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče, u bogojavljenskoj noći sanjati muškarca za koga će se udati. Postoji takođe običaj da udavače mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, nema još ništa od udaje.

Narodna metereologija kaže ako je na Bogojavljenje jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna, ukoliko bude vedro, biće suše, a ako pada kiša cele godine će biti dosta padavina i poplava.

Veliko i malo vodoosvećenje

Na Bogojavljenje se u hramovima osveštava i voda za koju se veruje da je blagotvorna. Bogojavljenskom vodicom vernici krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Osveštana voda se takođe koristi prilikom osvećivanja hramova, porodičnih domova, nadgrobnih spomenika….

Bogojavljenje se širom Srbije, Rusije i drugih pravoslavnih zemalja, koje praznuju 19.januara, obeležava i tradicionalnim takmičarskim plivanjem za bogojavljenski krst, u prethodno osveštanim rekama i jezerima. Krst bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, veruje se da donosi sreću tokom cele godine.

Poznata su i dva osvećenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini: na zimski Krstovdan tokom večernjeg bogosluženja i sutradan na Bogojavljenje. To je svečani obred u prisustvo mnoštva vernika, koji osvećenu vodu nose svojim domovima i koriste kao lek. Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, kako u crkvama, tako i u kućama vernika, u ratarskim poljima, voćnjacima…. Tradicija je u verujućem srpskom narodu da sveštenik u toku godine dva puta poseti domove svojih vernika radi svećenja vodice, i to na nekoliko dana pred Krsnu slavu, i uoči Uskrsa, jer se veruje da time ulazi blagodat Božija u porodični dom.

R. Lončar

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More