Srbi u inostranstvu mogu odlično da zarade na ovim poslovima, ali nije sve tako “ružičasto”

Pixabay
175

Nije tajna da Srbi koji u inostranstvo odlaze “trbuhom za kruhom” tamo mogu odično da zarade, ali često su na radnim mestima na kojima su plate visoke uslovi rada daleko od povoljnih, piše Blic.

Tako u “fish industriji” na Aljasci pojedinac može da ima mesečni zaradu i do 5.000 dolara, ali ga očekuje težak, iscrpljujući svakodnevni rad i smene od po 16 sati, sa vrlo malo vremena za odmor i upoznavanje države u koju je došao da radi.

U Nemačkoj se radi i do 15 sati dnevno

Oko 450.000 Srba živi u Nemačkoj, a godišnje ih u proseku u ovu zemlju ode oko 25.000. Profesionalni vozači spadaju u kategoriju koja najviše zarađuje. Njihova mesečna primanja iznose i do 4.000 evra, ali ova profesija ima i potencijalno najduže radno vreme.

Vozači kamiona najčešće imaju smenu od 15 sati, u kojoj devet provode za volanom, dok se ostatak vremena bave utovarom i istovarom robe, pa se dešava da nemaju vremena ni za najosnovnije potrebe.

Kako bi mogli da šalju novac porodicama, oni u Nemačkoj najčešće žive vrlo skromno, novac troše samo na osnovne egzistencijalne potrebe, a za društvo imaju vremena samo u pauzama od dan-dva u kojima ne voze ili ako se u putu slučajno sretnu s kolegama.

Naporan rad na kruzerima

Kruzeri su čest izbor državljana Srbije koji odluče da se, u potrazi za novim izvorom primanja, otisnu “preko grane”. Kako, radeći u restoranima koju su često kapaciteta za više od 1.000 osoba, svi gosti moraju da budu zadovoljni, njihov posao veoma je naporan.

Na ovim velikim brodovima oni svaki dan prepešače velike razdaljine, često u rukama noseći tanjire koji teže i do 20 kilograma. Radno vreme je u proseku od 10 do 12 sati dnevno, a dešava se da u mesec dana imaju i do 330 radnih sati.

Naftne platforme

Oni koji rade na naftnim platformama, najčešće u Saudijskoj Arabiji, imaju šansu da zarade i više od prosečne plate u Srbiji za samo jedan dan, ali su uslovi rada i više nego teški.

Početnik sa srednjom školom na ovom poslu ima dnevnicu od oko 85 evra, dok najviša dnevnica koju možete da imate sa ovom stručnom spremom iznosi 600 do 700 evra. Kapetani na platformama, koji po pravilu moraju da imaju završene fakultete, mogu da zarade i do 10.000 evra nedeljno.

Međutim, nije sve tako ružičasto. Smene na ovim platformama traju po 12 sati, dok su periodi rada od dve do četiri nedelje, nakon čega isto toliko radnici provode kod kuće. Iako na platformama radnici imaju smeštaj i dovoljno hrane, nije redak slučaj da zbog teškog fizičkog rada u mesec dana izgube i do deset kilograma.

Takođe, rad na naftnoj platformi sa sobom donosi životni rizik, naročito ukoliko firma nije dovoljno modernizovana, te se dešava da ljudi rade na platformama starim i po 20 godina.

Građevinski radnici u Libiji

Osim što rade težak fizički posao i po 15 sati dnevno, građevinski radnici koji odlučuju da se zaposle u Libiji su u nezavidnoj poziciji zbog toga što konstantno strepe zbog izbijanja nereda koji nisu retka pojava na ovom području.

Tako se dešavalo da radnicima firme po dolasku oduzmu dokumenta i da oni ne samo da ne mogu da se vrate u domovinu, već ne smeju ni da napuste radni kamp. U gorim situacijama nalazili su se oni koji su postajali taoci libijskih pobunjenika.

Loši životni uslovi u Bangladešu

Dok se u nekim državama radi do granica izdržljivosti ili se isplate uručuju tek nakon kompletno obavljenog posla, u drugima su uslovi života nedostojni ljudskog bića.

U Bangladešu može mnogo da se zaradi u oblasti tekstilne industrije, ali je život pravi rolerkoster. Iskustva onih koji su na rad išli u ovu zemlju jesu da je smeštaj često prljav, a sredina prenaseljena i politički nestabilna. Policija se ne poštuje, te ljudi često strahuju za sopstvenu bezbednost, piše Blic.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More