Danas je Sveti Trifun, krsna slava srpskih porodica, i zaštitnik vina i vinogradara

Youtube printscreen
138

Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. februara proslavljaju Svetog Trifuna, u narodu poznatog kao zaštitnika ugostitelja, boema, vina i vinogradara, dok u zapadnom hrišćanstvu istog dana slave Svetog Valentina – dan zaljubljenih.

Nema razloga za polemiku da li pravoslavci treba istovremeno sa Svetim Trifunom da slave i Svetog Valentina, koji se među Srbima smatra katoličkim svecem. Jer, obojica su živeli i stradali u doba jedinstvenog hrišćanstva, u vreme progona u Rimskoj imperiji, kada su hrišćani bili tretirani kao sekta kod zvanične judejske religije.

Za razliku od zapadnih hrišćana koji su Svetom Valentinu posvetili 14. februar, pravoslavci ovog sveca molitveno praznuju 13.avgusta.

Wikipedia

Sveti Valentin je mučenik,koji je živeo u 3. veku. Pripisuju mu se isceliteljske sposobnosti. Bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, misionarenjem je uspeo da učene i istaknute ličnosti tog doba ubedi da se odreknu neznaboštva i prihvate hrišćanstvo.

Zato je, po predanju, pogubljen 269.godine, u vreme kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije Drugi. Kasnije je car Julije Prvi, u 4. veku, posle legalizacije hrišćanstva, nad njegovim grobom podigao baziliku i od tada se taj svetac počeo slaviti među hrišćanima.

U 15. veku je povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas, a već od 16. veka postalo je običaj da se 14. februara razmenjuju ljubavna pisma. Romantične poruke bile su pažljivo izrađene, obrubljene čipkom ili ukrasnom tračicom i pretpostavlja se da su to prve moderne čestitke i razglednice.

Sveti Trifun je i krsna slava srpskih porodica, smatra se i zaštitnikom ratarskih useva od grada, poplava i poljskih štetočina. Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se, rodiće šljiva i biće rodna godina. Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna. Jedno od verovanja je da sa ovim danom stiže proleće, budi priroda i kod ljudi, ljubav. U selima Šumadije slavi se kao zavetni dan.U crkvi tumače da je ovaj svetac patron bračne ljubavi, razumevanja i poštovanja među supružnicima.

Predanje kaže da je Sveti Trifun u detinjstvu i mladosti čuvao guske, ali da mu je od Boga data isceliteljska moć, posebno da leči mentalno obolele, te je postao i patron duhovnih i duševnih lekara.

Stradao je 250. godine u Nikeji od mača rimskog cara Dakija, u vreme progona hrišćana. Sahranjen je u rodnom selu Kampsadi u Frigiji. Na grob su bolesni dolazili i molili se za ozdravljenje. Tako je bilo sve dok rimsko carstvo 313. godine nije ozakonilo hrišćanstvo. Trifunove mošti su potom prenete u Кonstantinopolj i položene u crkvi, podignutoj njemu u slavu.

Početkom 9. veka, kaže predanje, mletački trgovci ponesoše svečeve mošti u Veneciju, ali ih zadesi morska oluja i oni uploviše u Bokokotorski zaliv, 13.januara 809. To je protumačeno da je svetac sam izabrao Kotor za večno počivalište. Docnije je plemić Andrija Saracenis sagradio katedralu Svetog Trifuna u Кotoru, koja je osvećean 1166. godine. U njoj i danas počivaju mošti sveca, a glava Svetog Trifuna je okovana u zlato i srebro. Narod je naziva Silna glava.

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More