SPC i vernici danas slave veliki praznik – Sretenje Gospodnje

Wikipedia
223

Sretenje, kao hrišćanska svetkovina ustanovljeno je u spomen na prvi susret Božjeg sina Isusa Hrista i pravednog starca Svetog Simeona Bogoprimca pod svodovima jerusalimskog hrama. Tad je, kaže predanje, Bogorodica prvi put uvela u hram svoje novorođenče da ga posveti Bogu. Sretenje se praznuje 15. februara u Srbiji. Ne samo kao crkveni, već i kao državni praznik.

Sretenje se kao verska svetkovina slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji, kaže legenda.

U srpskom narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Jedan od običaja je da se na Sretenje Gospodnje pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća. Postoji i verovanje, da devojke treba da paze koga će na Stretenje prvog ujutru sresti, jer će im mladoženja takav biti po izgledu i karakteru.

Sutradan po Sretenju, 16. februar u crkvenom kalendaru posvećen je Svetom Simeonu Bogoprimcu, koji se smatra zaštitnikom dece, kao i Svetoj Ani koja je, prema predanju, prisustvovala unošenju novorođenog Isusa u starozavetni hram i prva obznanila Jerusalimu da ima novog Mesiju.

Dan Sretenja 15. februar 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznatiji kao Sretenjski ustav. Bio je to jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije. Tvorac Ustava bio je Dimitrije Davidović.

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. Rađen je po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Ukinut je pod pritiscima Rusije, Turske i Austrije 17. marta 1835. Bio je na snazi samo mesec dana u tadašnjoj Kneževini Srbiji, u doba vladavine Miloša Obrenovića.

Srbija danas na Sretenje proslavlja i Dan državnosti. praznik ustanovljen u spomen na pomenute istorijske događaje, vezane za 15.februar. Ovo je i Dan ustavnosti Srbije.

Dan državnosti Srbije u dijaspori (FOTO+VIDEO)

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se obeležava od 2002.

FOTO TANJUG / MILICA NIKOLIC

Ustanovljen je 2009. godine i Sretenjski orden, odlikovanje Republike Srbije. Autor idejnog rešenja Sretenjskog ordena je akademski vajar Nikola Vukosavljević. Orden se dodeljuje ukazom predsednika Republike Srbije za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblastima javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti. Može biti dodeljen fizičkim licima i institucijama. Sretenjski orden ima tri stepena.

Dobitnici priznanja povodom Sretenja: Predsednik Češke, Handke, Vujić, srpska profesorka iz Njujorka…

Postoji i tradicija takmičenja studenata pravnih nauka u besedništvu, pod nazivom “Sretenjske besede”, održava se u Kragujevcu. Sretenje se takođe svečano praznuje kao državni praznik u diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije u inostranstvu, a kao verska i narodna svetkovina pri srpskim crkvama i etničkim organizacijama širom evropskog i prekomorskog rasejanja.

Srbija i Srbi u dijaspori danas slave Sretenje- Dan državnosti

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More