Ceo život mu je inspiracija, Bajaga slavi 60. rođendan i otkriva šta mu je danas “kost u grlu”

Foto: printscreen/youtube
127

Kaže da mu je pisanje pesama jednostavno ušlo u – metabolizam. Na ulasku u sedmu deceniju života, Momčilo Bajagić Bajaga, tvrdi da godine ne utiču na njegovu kreativnost. Iskreno dodaje i da mu ne bi bilo čudno ako uskoro postane deda. „Sva su deca radost, a unuci su još veća radost“, rekao je za internet portal RTS-a.

Momčilo je povodom ovog jubileja odgovorio na 6 pitanja.

Kakva će biti proslava jubilarnog rođendana, šta očekujete da vidite među poklonima?

– Do jedno, dvadesete godine se po meni ljudi „lože” na rođendane. Posle toga, lepo je kada se prijatelji jave i čestitaju. Ja odem sa porodicom i prijateljima na ručak ili večeru i to je to. Za poklon, ništa ne očekujem specijalno. Ako se neko nešto seti interesantno – super. U suštini, najlepši poklon je iskrena čestitka od prijatelja i od porodice i to je ono što je najbitnije.

Šta je izvor inspiracije za jednog umetnika i posle karijere koja je duža od četiri decenije?

– Čitav život oko vas je inspiracija. Ja iz života crpim ono što mi je interesantno, naravno, tu je prvo porodica, pa prijatelji, pa prijatelji od prijatelja… Ono što vidim i čujem, ono što me pogađa. Počeo sam da pišem amaterski neke pesme kada sam bio osmi razred osnovne škole, to se sa godinama nastavilo, i sad mi je to neka potreba. Prosto mi je pisanje pesama ušlo u metabolizam i to je nešto što radim jer – moram.

Kakva je razlika u stvaralačkom procesu na početku karijere, i sada sa 60 godina?

– Imao sam sreću da sviram jako rano, profesionalno, sa nepunih 18 godina sa „Ribljom čorbom“. Kad ste mladi, imate puno energije a malo iskustva. Kad ste stariji, imate manje energije ali imate više iskustva. Sve to tako lepo ide do godina, ne znam kojih, ja evo slavim 60 rođendan. Za sad, hvala Bogu, još ide, a videćemo koliko će.

Mnogi vaši hitovi, naročito noviji, nose miris Beograda. Ima li posebnog razloga za to?

– Ja nisam rođen u Beogradu ali sam u njemu odrastao. Od svoje prve godine živim u Beogradu. Sticajem okolnosti sam rođen u Bjelovaru, majka mi je iz tih krajeva. Sve moje pesme su nastale u Beogradu i logično je da imaju miris Beograda. Možda ne mirišu na Beograd baš sve, ali imam oko 15 pesama u kojima se pominje Beograd, ili neke lokacije u Beogradu. Verovatno, da sam živeo u Londonu, da bi se pominjao London. Beograd je kao divan grad morao da ostavi neki pečat u mojim pesmama.

Stupate u sedmu deceniju života. Koliko na vaš život i rad utiču godine, ima li sete i žala za mladošću?

– Kada su u pitanju i rad i život, ne obazirem se na vreme. Svestan sam kao i svi ostali da vreme ide i naravno, osećate posledice toga što vreme ide, ali, u smislu kreativnom – ne. Možda sam samo malo iskusniji i imam više strpljenja nego kada sam bio mlad, dok radim na pesmi.

Kost u grlu je bio vaš prvi album snimljen sa „Ribljom čorbom“. Šta bi za umetnika vašeg kalibra bila „kost u grlu“ danas?

– Teško je pitanje, kako bih rekao… Jel mogu da ga zamenim? Zezam se, nije! Nema ništa posebno. Meni je bitno da radim, da su mi u porodici zdravi i živi i da posao ide. Mi smo radili u svim uslovima, i kad je bilo najgore i kad je bilo super. Ti neki spoljni faktori hvala Bogu, ne utiču mnogo na moju kreativnost.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More