Srpski hirurg u njujorškoj bolnici: Lekari “Velike jabuke” su se obučavali za rad na respiratorima

Foto: Tanjug/ AP Photo/Kathy Willens
772

“Pre nego što je koronavirus okrenuo naopačke život Amerikanaca, a posebno Njujorčana, sklonio ih sa užurbanih ulica i zatvorio u mirne domove, čak mesec dana pre epidemije, lekari u bolnicama “Velike jabuke”, obučavali su se za rad na respiratrima i pripremali za ono što stiže”, u razgovoru za Nova.rs ovo priča jedan od najčuvenijih hirurga u svetu, prof. dr Miroslav Lj. Đorđević, koji kada nije u Beogradu, uglavnom operiše u njujorškoj bolnici „Mount Sinai“.

Iz Sjedinjenih Američkih Država vratio se polovinom februara.

„Dok sam bio u Americi, situacija nije nimalo ličila na alarmantnu, ali je bilo dosta informacija i epidemija virusa korona se mogla očekivati. Proveo sam tri nedelje u bolnici „Mount Sinai“ u Njujorku, koja je jedna od vodećih medicinskih institucija u Americi. U to vreme objavljivani su sporadični slučajevi pozitivnih na virus, po većim gradovima, i u skladu sa tim smo planirali dalje aktivnosti vezane za sastanke, kongrese i nove planove za operacije. Novonastala situacija je sve promenila i unela neizvesnost“ priča prof. dr Đorđević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i najveći svetski specijalista za hirurgiju promene pola.

U stalnom kontaktu sa kolegama iz Njujorka

Iako se vratio iz SAD-a, u svakodnevnom je kontaktu sa kolegama.

“U kontaktu sam sa kolegama ne samo iz Amerike, već iz čitavog sveta, od Indonezije i Australije do Brazila i Argentine. U Njujorku je sada najteže, s obzirom da je to metropola koja je funkcionisala normalno do pre tri nedelje, sa dosta turista, društvenih aktivnosti, konferencija. Onog trenutka kada su zatvorili škole i koledže postalo je jasno da se spremaju za navalu sve većeg broja obolelih. Zatim je usledilo zatvaranje svih javnih mesta, sa nadom da će se proces držati pod kontrolom. Na žalost, dešavanja su potvrdila isti scenario kao i u drugim delovima sveta koji su najteže pogođeni. Broj raste iz sata u sat, sada ima već mnogo pozitivnih i to je veoma zabrinjavajuće” kaže naš sagovornik, čiji je tim pomerio granice medicine, kada su izveli prvu transplantaciju materice u svetu. Nedugo zatim prof. dr Đorđević, bio je prvi hirurg u svetu, koji je pacijentu transplantirao testise.

Njegov svetski priznat i nesagledivo značajan rad na polju hirurgije, poljuljan je pandemijom, koja je poremetila zakazane operacije.

“Očigledno je da je ova pandemija pogodila ceo svet sa jednom potpuno novom i nepoznatom formom. Možemo da se čudimo kako se to dešava u razvijenom svetu, ali situacija je takva da je priroda širenja do sada potpuno nepoznata i nova u odnosu na prethodne epidemije. Velika kontagioznost (zaraznost) i lako prenošenje donose lekarima ogroman broj novih slučajeva. Nema sistema koji ne bi bio zagušen. Ne zaboravimo, lekar se ne bavi samo zaraženima, već i onima koji su pod sumnjom, koji trebaju biti pregledani i onda nezaraženi poslati kućama. To iziskuje veliki broj medicinskog osoblja i potrošeno vreme. Normalno je, u takvim okolnostima, da se bolnice opredeljuju samo za borbu sa koronavirusom i da se organizuju čak i poljske bolnice i u gradovima poput Njujorka. Velike bolnice u Americi organizuju šatorske prostore sa opremom gde se radi trijaža, kako bi se bolnički kapaciteti poštedeli gužvi” objašnjava naš cenjeni lekar, inače specijalista dečije hirurgije i urologije, koji je proslavio srpsku medicinu u svetu.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Kathy Willens

Svi lekari naučili su da rukuju respiratorom

Lekari u Njujorku nose teret virusa korona na svojim plećima, kao uostalom i sve njihove kolege širom sveta.

“U kontaktu sa kolegama iz moje bolnice “Mount Sinaia” i nekoliko drugih univerziteta u Njujorku sa kojima sarađujem (Columbia, NWU), situacija je skoro pa identična. Radi se u smenama, svi se trude da ostanu dobro zaštićeni i da se izbegne ono što nam je poznato iz italijanskih i španskih bolnica, gde je broj lekara koji su zaraženi i ugroženi virusom, sve veći. Od polovine februara, krenula je dodatna edukacija medicinskog osoblja u mojoj bolnici, kako da se pripremimo i sačekamo eventualnu epidemiju. Od tog trenutka, ja dobijam prosečno po desetak mejlova svakog dana u skladu sa novim zahtevima i situacijama. Medicinsko osoblje je najugroženije zbog direktnog kontakta sa virusom i zbog međusobnog kontakta u bolnicama, na odeljenjima i u bolesničkim sobama. Ne mogu se uvek ispoštovati sva pravila, poput distance od dva metra. U našoj profesiji pacijent je na prvom mestu i ponekad cele ekipe, a pogotovo u operacionim salama i jedinicama intenzivne nege, rade zajedno i u manjem prostoru” priča prof. dr Đorđević, član “Ichan” Medicinskog fakulteta u Njujorku.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Mary Altaffer

Naime, ono što je interesantno, jeste da su lekari svih specijalnosti u Njujorku još od pre mesec dana preorjentisani na novu epidemiju i bez obzira na specijalizaciju, dakle, bez razlike upućeni na profesionalne kurseve za rad na respiratorima.

“To je veoma bitna stvar, da pored obezbeđivanja što većeg broja respiratora, postoji dovoljan broj obučenih medicinskih radnika koji mogu da rade na njima. Jedno od ova dva nije dovoljno da bi se ispunili uslovi potpune nege”.

Transplantacija krvne plazme lek za koronu

Ceo svet čeka lek, a američki naučni timovi sa kojima sarađuje doktor Đorđević, su na korak od vakcine. Oni su već obavili prve “transplantacije” krvne plazme između izlečenih i obolelih pacijenata, što može doprineti u lečenju ove surove bolesti.

“Jedan od prvih univerziteta koji je objavio značajan napredak u ispitivanju Covida-19 je “Icahn” Univerzitet pri bolnici “Mount Sinai”. Moje kolege su objavile preliminarne rezultate u ispitivanjima virusa i mogićnostima da se definiše test koji će kod svih osoba moći da proveri da li su bezazeleno preležale virus i stekle imunitet. To bi umonogome doprinelo u lečenju ove teške bolesti, omogućilo najpravilnije planiranje radno sposobnog stanovništva. Pre desetak dana moja bolnica započela je jedan poduhvat kod obolelih, davanjem plazme od dobrovoljaca koji su bili pozitivni, preležali bolest i postali negativni dodatnim testiranjima. Prosto rečeno, neka vrsta transplantacije krvne plazme obogaćene upravo jakim antitelima na Covid-19. Verujem da je to i korak bliže vakcini i pobedi nad pandemijom” naglašava profesor.

Osim obučavanja lekara u bolnicama i traganja za lekom, Njujork je obezebdio i “ploveće” bolnice.

“Imali smo prilike da vidimo u medijima ogroman brod koji uplovljava pored Kipa slobode, opremljen za rad kao pokretna bolnica. To je prednost bogatih i ekonomski najrazvijenijih zemalja, da omoguće da se potpuno izolovane bolnice bave novonastalim problemima. Pokretne bolnice su se pokazale kao sigurna mesta za sve oblike lečenja i sve pacijente”.

Virus se najviše širi van Menhetna

Naglo širenje virusa, veliki broj zaražemnih i umrlih u Njujorku, objašnjava činjenicom da svi ti ljudi žive van Menhetna u gusto naseljenim sredinama, gde se virus brže širi.

“Interesantno je da je najveći broj pozitivnih na koronavirus lociran van Menhetna, tačnije u Bronksu, Kvinsu, Bruklinu i Nju Džersiju. Radi se o ljudima koji žive u tim delovima, a koji su radili do pre nedelju ili dve na Menhetnu, gde je fluktuacija ljudi iz celog sveta bila najveća. Oni su sada kod svojih kuća, sa virusom koji su doneli iz grada, u sredinama koje su veoma gusto naseljene. Tu leži glavni razlog i dodatni problem”.

I da može da se vrati u Ameriku, naglašava, da bi ipak ostao u Srbiji.

“Sigurno je da bih ostao ovde sve dok se naša situacija ne stabilizuje i dok mogu da pomognem našem narodu. I manji potresi vas navode na određene promene u životu. Ovo stanje, koje ja ne mogu da uporedim ni sa jednom situacijom iz prethodnog života, zaista predstavlja strašan pritisak na psihu i fizički osećaj svakog od nas” priznaje doktor.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More