Vladika Maksim – Srbija ne brine dovoljno o rasejanju

Srpske vladike u dijaspori (6)

SPC
623

Mada su Srbi u ogromnom broju raseljeni po celom svetu, država Srbija ne vodi dovoljno računa o održavanju veza sa svojim rasejanjem, svojevremeno je ocenio vladika Maksim Vasiljević episkop zapadnoamerički Srpske pravoslavne crkve. 

– Ne mislim da je na adekvatan način uspostavljen odnos matice i dijaspore i čini mi se da je on jednosmeran. Uglavnom se od dijaspore nešto očekuje, a pogledajte kakav je institucionalni odnos prema njoj. Nekadašnje ministarstvo svelo se na upravu. Ima, naravno, i pozitivnih primera građenja čvrstih veza, ali sve bi to moglo biti mnogo bolje. I dijaspora bi mogla mnogo više da učini za svoju državu kad bi te veze bile jače. Siguran sam da smo mi u dijaspori sposobni za mnogo veće stvari –ovako je novinarima govorio vladika Maksim.

Ovaj episkop je rođen 1968. godine u svešteničkoj porodici. Zamonašio se 1996. u manastiru Tvrdoš kod Trebinja. Duhovni otac mu je vladika Atanasije Jevtić. Završio je Bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Potom je tri godine proveo u Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Bio je stipendista države Grčke (1995-1997) i Fondacije “Aleksandar Onazis” (1998). U Grčkoj je odbranio magistarski rad i doktorsku disertaciju, u oblasti teologije. Završio je  zatim, u Atini,  školu vizanzijskog slikarstva i učio vizantijsku muziku, a postdoktorske studije na Sorboni u Parizu gde je u to vreme bio i profesor-stažista na francuskoj Akademiji lepih umetnosti. Za vikarnog episkopa tadašnjem mitropolitu dabrobosanskom Nikolaju (Mrđa) izabran je 2004. na Svetom arhijerejskom saboru SPC. Dve godine kasnije postao je episkop zapadnoamerički sa sedištem u Alhambri ( Los Anđeles). Vladika Maksim govori grčki, ruski, engleski i francuski jezik. Objavio je više studija, članaka i prevoda.

Eparhija zapadnoamerička je osnovana 1963. godine, prvi episkop bio je  vladika Grigorije Udicki, a potom vladike: Hrizostom Stolić i Jovan Mladenović. Sada je na episkopskoj katedri u Kaliforniji vladika Maksim Vasiljević. I u svom rukovođenju eparhijom, u američkoj multikulturnoj i multikonfesionalnoj sredini, između ostalog, ne zaboravlja davnašnji savet koji mu je dao danas blaženopočivši vladika Danilo Krstić – da “treba bdeti planetarno”.

-Time je hteo da mi kaže da hrišćani ne treba da se bave samo svojim unutrašnjim problemima, bilo psihološkim bilo uskocrkvenim, već da treba da izlazimo iz sebe u susret drugome. Takođe, siguran sam da je taj ugledni srpski episkop bio svestan da između utopijskih globalista na liberalnoj levici i neoimperijalnih globalnih hegemonista na neokonzervativnoj desnici nema suštinske razlike- tumači episkop zapadnoamerički Maksim Vasiljević.

Crkveni ombudsman i transparentne finansije 

Danas je njegova episkopija, koliko je  poznato, jedina u Srpskoj pravoslavnoj crkvi čije je finansijsko poslovanje potpuno transpartentno i u kojoj postoji ombudsman. Stručnjak za kanonsko ( crkveno) i građansko pravo, čiji je zadatak da uvažavajući postojeći crkveni jerarhijski poredak, vodi ka jedinstvu zajednicu pastve i sveštenstva, ali i da brine o tome da eparhija ne dođe u koliziju sa američkim zakonodavstvom. Isto tako, u dijaspori, naročito  u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je reč o finansijama, transparentno materijalno poslovanje je veoma važno jer crkve dobijaju određene beneficije kao neprofitne organizacije, a imaju i izdašne darodavce.

Episkop Maksim svojevremeno je precizirao da eparhija nije u statutarnoj obavezi da ima ombudsmana, ali i naglasio da ne želi da se njegova episkopija nađe u riziku da odgovara pred opštim američkim zakonom.

-Po zakonima opšteg prava, naše parohije i eparhija mogu biti odgovorne ukoliko podbacimo u tome  da zaštitimo pojedince prema kojima smo u obavezi. Imati ombudsmana je i ispunjavanje našeg pravoslavnog hrišćanskog etosa. Potrebno je da pomognemo našim parohijanima, a i naše kanonsko pravo je uvek imalo senzibiliteta za tako nešto, jer dok je Crkva nepogrešiva kao telo Hristovo, mi koji smo u Crkvi grešimo. Treba da budemo budni sve vreme da se predupredi mogućnost da unutar Crkve pojedinci svesno ili nenamerno povređuju druge – objasnio je  vladika Maksim.

Smatra  takođe da je veoma pozitivno što je finansijsko poslovanje u njegovoj eparhiji transparentno.  ‘

-U Americi, naši pravni dokumenti dopuštaju da članovi pravnih organizacija slobodno pregledaju naše finansijske izveštaje. Domaći (američki) zakoni, koji dozvoljavaju našoj Crkvi da deluje bez profita, vrlo su pozitivni u sekularnom svetu. To  znači da naše crkve ne moraju da plaćaju taksu za novac koji dobijaju od dobrotvora i da parohijani koji doniraju takođe dobijaju beneficije – umanjen porez za svotu koju prilože Crkvi. Transparentnost je zato važna za sve, naročito za najveće darodavce iako ih je jedan odsto ili manje -pojasnio je episkop zapadnoamerički.

Kaže takođe da je živeći na severnoameričkom kontinentu, svestan  iskušenja kroz koja prolazi srpski narod, ali i da ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je odlazak u tuđi svet lični izbor. Napominje da je zadatak Crkve u dijaspori, “ne toliko u tome da neguje jezik, folkor i običaje (ipak je to uzak cilj za njenu misiju) koliko da svoje članove u tuđemu svetu, uvodeći ih u zajednicu Liturgije i podviga, podstiče na pravoslavni etos nesebične ljubavi prema svim ljudima i vasceloj tvorevini”.

-Da li mi to činimo u dovoljnoj meri i na pravi način, Bog će prosuditi i vreme pokazati. Na žalost, često naše parohije i manastiri u dijaspori više liče na uske etničke klubove koji sekularnim sadržajima i piknicima pružaju trenutnu razonodu svome članstvu, pri čemu su Hram i Liturgija drugostepeni.  Odgovornost koja leži na episkopima i sveštenicima je ogromna. Nisam siguran koliko se folklorističkim pristupom uopšte može parirati postmodernom “netvorku” stvarnosti koja više nije uslovljena neracionalnim impulsima kao što su osećanja, običaji, vera, ljubav, nada, strah, razlikovanje između dobra i zla, istine i laži, lepog i ružnog. Ipak, uveren sam da snažnom verom u Vaskrsenje hrišćanstvo može da utiče na savremene globalne procese, svedočeći Pravoslavlje kao autentičan način vaskrslog života u Hristu, a ne kao egzotičnu religiju u moru drugih religija –poručuje često vladika Maksim.

Naš serijal o vladikama u dijsapori počeli smo predstavljanjem vladike Kirila, prvog episkopa najmlađe episkopije Srpske pravoslavne crkve, i to na južnoameričkom kontinentu, zatim vladike Save Amerikanca srpskog porekla. Upoznali smo Vas sa vladikom Longinom iz SAD , kao i sa vladikom Mitrofanom, jednim od vodećih teologa pravoslavlja. Juče smo Vam predstavili vladiku Irineja, a pričom o vladici Maksimu završavamo ovaj serijal.

Pratite nas!

R. LONČAR 

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More