Kad će Zapad sliku o nama promeniti, ne zavisi samo od njega, nego i od nas

Razgovori sa profesorom Markovićem o znamenitim Srbima u Švajcarskoj (2)

183

U Švajcarsku sam došao kao nastavnik srpskog jezika u jugoslovenskoj dopunskoj školi, a preko Ministarstva prosvete Srbije. Znatno pre isteka četvorogodišnjeg mandata dobio sam otkaz zbog zalaganja da se promeni ime u srpsku školu i uvede veronauka, priča za portal “Naši u svetu” profesor Živko Marković, autor studije o znamenitim Srbima koji su živeli i studirali u Švajcarskoj u periodu od 1863. do 1918. godine. Koliko je kapitalan njegov rad o Srbima koji su ostavili trajni pečat u švajcarskoj kulturi, toliko je bio i težak i trnovit put do njega. 

x Život ste posvetili naučnom radu. Kako je izgledao Vaš put?

– Zavšrio sam Grupu za jugoslovensku književnost i južnoslovenske jezike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pa potom magistarske studije iz srpske književnosti starijeg doba, sa tezom o nastojanjima Srba da osnuju srpsku štampariju u 18. veku, koja je kasnije objavljena u Matici srpskoj. Nakon tri uzastopna pokušaja da mi se odobri boravak u Beču radi izrade doktorske teze s temom “Bečka štamparija Edvarda Kurcbeka”, koja je štampala slovenske, pa i srpske, knjige u 18. veku, odustao sam od daljeg školovanja. Na poziv rukovodioca Hilandarskog projekta Biblioteke državnog Univerziteta u Kolumbusu, boravio sam u SAD, 1985. i 1987. godine, i tamo radio na kataloškoj obradi mikrofilmovanih starih slovenskih štampanih knjiga iz, u svetu poznate, Kijevske kolekcije, 16-18. vek. U Švajcarsku sam došao kao nastavnik srpskog jezika u tzv. jugoslovensku dopunsku školu preko Ministarstva prosvete Srbije. Znatno pre isteka četvorogodišnjeg mandata dobio sam otkaz zbog svoga zalaganja da se promeni ime jugoslovenske u srpsku školu i uvede veronauka, pa sam se uključio u nastavu u Srpskoj školi “Sv. Sava” koja je bila pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkvene opštine “Sveta Trojica” u Cirihu, u kojoj sam neko vreme, zbog nedostatka veroučitelja, predavao i veronauku. Posle dve godine rada u ovoj školi, dobio sam otkaz, pa sam sa manjim brojem zainteresovanih roditelja osnovao prvu privatnu srpsku školu srpskog jezika u Švajcarskoj, koju sam vodio do 2012. godine, kada sam penzionisan.

x Kada ste počeli da se bavite naučnim radom?

 – Od 1972, počeo sam da se bavim nekim temama iz srpske književnosti i istorije – Savi Mrkalju, Vuku Karadžiću, ckvenim kalendarima – Krušedolskim iz 1717, srpskim apokrifnim tekstovima – abagarima iz 16. i 17. veka, podrinjskim književnicima – Stojanom Novakovićem, Prvim srpskim ustankom i Karađorđem, a najviše, gotovo 30 godina – odnosima Srba i Švajcaraca od najranijih vremena do 1918. godine. Sarađivao sam i na izradi nekih leksikona i enciklopedija, recenzirao više knjiga, pojavljivao se u listovima i časopisima sa tekstovima iz srpske književnosti i istorije; objavio 6 samostalnih knjiga, pet u koautorstvu (Katalog stare slovenske štampane knjige na engleskom); predsednik i danas počasni član Srpskog kulturnog saveza i Udruženja srpskih pisaca Švajcarske; osnivač i glavni urednik mesečnika “Nikola Tesla”, i jednog od najpoznatijih zbornika književnih radova u srpskom rasejanju, godišnjaka “Zaveštanja” (na ćirilici), koji neprekidno izlazi od 2003. godine.

x Pre nekoliko godina, zajedno sa Milanom Starčevićem, priredili ste knjigu “Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta” – skup tekstova koje je Arčibald Rajs slao švajcarskim novinama tokom Prvog svetskog rata. Na kakav prijem je naišlo ovo delo, imajući u vidu da je Rajs bio veliki prijatelj Srbije i da ga Srbi veoma poštuju i danas.

– Milan i ja smo dugo vremena proveli tražeći tekstove dr Arčibalda Rajsa koje je objavljivao u lozanskim novinama, a koji nisu bili poznati srpskoj javnosti. Naš trud je bio koristan za srpsku čitalačku publiku i knjiga je naišla na lep prijem kod čitalaca u Srbiji. Ono s čime nismo bili zadovoljni jeste to što nismo imali mogućnosti da Rajsove tekstove objavimo na francuskom jeziku, pa da knjigu poklanjamo svojim švajcarskim poznanicima i prijateljima. Knjiga Rajsovih tekstova je štampana u tiražu od 2.500 primeraka, s kojim je bila opskrbljenja čitalačka publika u Srbiji, pa je i to nešto. Ono što se desilo sa ovom knjigom, pa da nije štampana na francuskom jeziku, desiće se i sa dvoknjižjem “Srbi u Švajcarskoj : 1863-1918”, koja je štampana u svega 100 primeraka. Da li će stotinak Srba želeti da imaju ovu knjigu i hteti da se upoznaju sa njenim sadržajem, pa da kasnije, u kontaktu sa svojim poznanicima i prijateljima Švajcarcima, pričaju o događajima iz prošlosti, ne znam – ali znam da je sam Rajs govorio i pisao o tome da je srpski narod, po slobodarskom duhu – pa i po samom karakteru, sličan švajcarskom. Moja ideja je da se iz tri knjige (treća je u izradi) izdvoji ono što je najviše spajalo dva naroda u prošlosti – a to su bile ličnosti, međusobna druženja, odnosi između profesora i studenata, humanitarne akcije i druge aktivnosti, odnosno – sve ono najuzbudljivije, najprepoznatljivije i najhumanije što se događalo u prošlosti prevede na francuski i nemački i štampa u jednoj monografiji. Bilo je nekoliko primera o tome da su profesori pokušavali iz zarobljeništva da “izvuku” i spasu neke srpske studente koji su ranije studirali u Švajcarskoj, što je plemenito. Takođe, uzbudljivi su događaji prilikom slanja humanitarne pomoći u Srbiju, kad su humanitarci morali da se snalaze na razne načine –pa i tako što su švajcarske diplomate išle preko svojih veza sa austrijskim kako bi dobili propusnicu za brže dopremanje pomoći. Ako bismo takvu jednu knjigu štampali u više hiljada primeraka i delili je svojim poznanicima i prijateljima Švajcarcima, možda bismo, makar malo, pomerili klatno simpatija današnjih Švajcaraca prema Srbima. Skretali bismo im pažnju na događaje iz prošlosti, iz kojih bi oni saznavali da je neutralna Švajcarska bila srcem i dušom na strani srpskog naroda, koji je bio na strani saveznika i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, pa i u poslednjem, građanskom oružanom sukobu, branio je svoje pravo na zemlju i život, ali – ovoga puta njegova borba nije bila u interesu Zapada, koji su se okrenuli protiv bivših svojih saveznika – srpskog naroda i zauzeli stav da su sada Srbi “loši momci”. Kad će Zapad svoju sliku o nama promeniti, ne zavisi samo od njega, nego i od nas.

x Kakvi su vaši planovi za naredni period? Da li na nekom novom delu radite?

– U idućoj godini trebalo bi da se štampa treći tom, na kome uveliko radim. Ako budem imao snage i novčanih sredstava, nastaviću sa istraživanjem građe o srpskoj dijaspori, a u okviru jugoslovenske, u Švajcarskoj između dva svetska rata. Međutim, bez finansijske pomoći s neke strane teško da ću moći to sam da izvedem. Ja sam optimist.

Razgovarala: Tanja Njegomir.

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More