Put oko sveta po treći put

Meri Ilić je bila ilegalna imigrantkinja, profesorka engleskog, astrolog, tajni agent, emocionalni učitelj, pisac...

Objavljeno 28/01/19 u 09:15

Foto:Privatna arhiva

Nije lako graditi identitet na nečemu što nestaje. Ima puno imigranata koji su otišli iz svojih zemalja, ali su te zemlje i dalje postojale. Moja je menjala ime svaki put kad bi veliki političari popili zajedno kafu. Ovako počinje svoju životnu priču Meri Ilić, Nišlijka koja u krajem novembra prošle godine krenula na treći put oko sveta. Svoje putovanje započela je u Indiji, a završiće ga na Kubi.

„Konačnu odluku da napustim zemlju donela sam posle rada u Ujedinjenim nacijama u Vukovaru. Ono što se tamo sazna na licu mesta u direktnom radu sa ljudima zaraćenih strana i pripadnicima OUN, ne vidi se ni u jednom filmu, niti se uči u školi. Tada sam shvatila da ne želim da moja deca rastu u onome što će ostati od naših zemalja, u onome što su spremali da urade od naših zemalja“, kaže Meri na portal „Naši u svetu“.

Otišla je u Barselonu, ali ono što nije znala je da će, kada jednom ode, izgubiti identitet.

„Bila sam profesor engleskog, prijatelj svojih prijatelja, družila se sa mamama u vrtiću…i sve je to nestalo. Postala sam ilegalac sa dva mala deteta u zemlji čiji jezik nisam govorila i čiju kulturu nisam poznavala. Deca i dan danas pamte da smo svako putovanje metroom koristili da učimo neku novu reč španskog, da nam je prvi obilazak značajnih zgrada u Barseloni bila poseta pravoslavnoj srpskoj crkvi, da je njihov prvi samostalni izlazak iz pansiona bila poseta majci u bolnici. Već prve nedelje u Barseloni dobila sam napad žuči i morala hitno na operaciju. Dogovorili su se da kriju pisma iz Srbije jer sam svaki put čitajući ta pisma plakala, dogovorili smo se da svima kažemo da ja radim, da se niko u Srbiji ne bi brinuo od čega živimo. A mi smo bili u centru za smeštaj izbeglica, pa zatim u centru za politički azil“, priseća se Meri Ilić teških trenutaka kada je odlučila da život nastavi u drugoj zemlji.

Ona kaže da diplomirani profesor engleskog iz Srbije nije mogao da dobije posao ukoliko bi za isti posao konkurisala kelnerica iz Amerike, zbog akcenta. Ali su uspeli da se prilagode, i prežive.

„Kupila sam astrološke knjige na španskom, dala oglas za astrologiju jer sam to već radila u Srbiji i počeli su da stižu prvi klijenti. Dala sam oglas i za časove enegleskog, a prvih nekoliko meseci časove sam držala u Mekdonalds restoranu. Zatim, sam dala oglas i za srpski jezik i sakupila grupu Katalonki udatih za naše ljude. Posetila sam ponoćni radio program i ponudila emisiju od 15 minuta da radim astrologiju parova u zamenu za reklamu za moje horoskope. Korak po korak, život je krenuo“, priča ona.

A onda, kaže ona, dobila je posao u tajnoj policiji Barselone.

„Sad nisu važni detalji, ali je interesanstno da sam i dalje bila ilegalna sa dva deteta, a radila sam za tajnu policiju. Da bih olakšala svoju nostalgiju poslužila sam se oprobanim sredstvom – kada vas nešto boli, počnite da pomažete ljudima koji imaju istu bol i biće vam lakše. Osnovala sam “Casa Eslava”, Slovenski dom, sa idejom da pomažem našim i ljudima iz ostalih slovenskih zemalja. Pomagali smo imigrantima oko legalizacije statusa, traženja stana, posla, organizovali festivale slovenske kulture, folklora, muzike. Postali smo utočište ne samo slovenskih imigranata, već i onih koji su dolazili iz drugih zemalja istočne Evrope“.

Meri Ilić kaže da je imala tri ponude za političkog kandidata na izborima u Kataloniji.

„I kad sam pitala zašto mi nude kandidaturu kad ja ne pričam (samo razumem) katalonski, odgovor je bio da nema veze kojim jezikom pričam, ako ono što kažem stiže do srca“.

Međutim, njen život je krenuo u drugom pravcu. Završila je niz kurseva za koča za emocionalne terapije – PNL, a postala je i učitelj za prošle živote završivši edukaciju kod Brajana Vejsa (Brian Weiss).

„Napisala sam tri knjige o životu imigranata u obliku bajki, dve pozorišne predstava koje sam i igrala. Deca su rasla i krenula svojim putem. Stariji se oženio i otišao u Peru, a mlađi je poče da radi za jednu firmu u Hamburgu, ali je nakon dve godine rekao da ne želi da živi da bi radio, već obrnuto. Ja sam odavno želela da krenem na put oko svega i sa svojim knjigama, pričama i predstavama obilazim zemlje. I tako smo krenuli. Sada sam počela treći krug tog putovanja“.

Svako putovanje je, kaže, bezbroj odluka da se napusti sigurna luka i preda život novim nepoznatim predelima.

„Ne spoznamo sebe dok smo u sigurnosti poznatog. Spoznamo sebe tek kada se suočimo sa nepoznatim predelima, jer ne možemo sve predvideti i svaki momenat je nova priča. Na putovanju nema pogrešnih odluka, pogrešnih susreta – svaki je susret je baš onaj koji nam se trebao dogoditi. Gde god mogu odradim nešto kao volonter – časove engleskog, savetovanje za nasilje u porodici, politički kočing, negde održim pozorišne predstave za decu, negde za odrasle…nisam običan turista. Uvek pokušavam da živim sa ljudima koji su tu, da jedem, spavam, baš kao i oni, da shvatim kako misle, šta ih muči, koja hrana im prija. Gde će biti moja sledeća kuća? Još ne znam. Treba prvo završiti ovaj treći krug koji je počeo u Indiji, a završiće se krajem oktobra 2019. na Kubi“.

T. NJEGOMIR

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com