Pokrenuta inicijativa za obnovu drevne tvrđave u Srbije, svedoka mnogih ratova, ustanaka i buna (FOTO)

foto: Youtube Printscreen
52

Tvrđava Maglič bezbedno je ušuškana u centralnoj Srbiji. Međutim, ono najinteresantnije o Magliču nije sam izgled ili lokacija, već misteriozan nastanak.

Izložbom “Obnovimo Maglič” pokrenuta je inicijativa za obnovu tog zamka nedaleko od Kraljeva.

Vladica Vasić je na osnovu makete koja se nalazi na izložbi “Obnovimo Maglič”, a koju i dalje možete videti na galeriji Palate Golubačke tvrđave, na sjajan način prikazao kako bi se obnovljeni Maglički zamak uklopio u ambijent.

Istoričari Bogdan Pantić i Petar Nešić svoje slobodno vreme koriste za obnovu srpskih srednjovekovnih tvrđava, a u okviru izložbe “Obnovimo Maglič”, predložili su idejno rešenje.

Onog trenutka kada uđete u dolinu Ibra, sve brige i sav stres gradskog života ostaju iza vas. Sve što sledi su beskrajni i bajkoviti pejzaži koji se smenjuju jedan za drugim, piše Opanak.

Ibar je sa obe strane oivičen planinama. Sa jedne je Golija, proglašena Rezervatom biosfere od Uneska, a sa druge Kopaonik, nacionalni park, skijaški centar i “Krov Srbije”. Srednjovekovna tvrđava Maglič, dragocenost Ibra, čuva ulaz u njegovu dolinu.

Na 20 km od Kraljeva, nalazi se Maglič, veličanstvena srednjovekovna utvrda iz 13. veka, smeštena na samom vrhu brda, samo 100 metara od klisure koju formira reka Ibar. Danas se do tvrđave lakše može doći. Noću je čak i dobro osvetljena, pa privlači pažnju znatiželjnih vozača i prolaznika.

Posmatran odozdo, deluje nepristupačno, gotovo nedostižno, poput džinovske kamene krune na vrhu strme stene. Iako je Maglič samo jedan od oko 200 srpskih srednjovekovnih gradova (reč “grad” je tad korišćen kao sinonim za “tvrđava”). Ovaj zamak je preživeo nebrojeno mnogo ratova, ustanaka i buna, i za to može da se zahvali upravo svojoj nepristupačnosti. Ali i magli. On je zapravo i ime dobio zbog magle koja ga često obavija.

Maglič nije fascinantan samo zbog svoj bajkovitog izgleda, zbog okolnih pejzaža koji naprosto oduzimaju dah, ni zbog svoje značajne titule zaštitnika srca srednjovekovne Srbije, već zbog vela misterije koji obavija njegov nastanak. Postoje tri teorije o nastanku Magliča i Doline jorgovana.


Legenda o Prokletoj Jerini

Još od davnina, ljudi su prenosili legendu o Prokletoj Jerini, ženi despota Đurđa Brankovića. Priča(lo) se da je grad Maglič podigla Jerina, kao i da ju je narod mrzeo i prozvao ovim ne baš pohvalnim imenom. Tvrđava se i dan-danas u narodu naziva Jerinin grad.

Poklon dostojan visočansva
Čak i sad, ova tvrđava krije mnoge tajne. Istoričari i dalje ne mogu da utvrde tačno ko je obogatio dolinu Ibra belim i plavim jorgovanima koji cvetaju svakog proleća. Jedna od teorija je da je jorgovane posadio kralj Srbije Uroš I, kako bi pokazao svoju ljubav prema katoličkoj kraljici Jeleni Anžujskoj kao i da bi se ova francuska plemkinja osećala kao kod kuće. U prvoj polovini 13. u dolini Jorgovana sagrađena je srednjovekovna tvrđava Maglič.

Treća sreća

Postoji još jedno predanje o poreklu jorgovana, po kojem je njih zasadio sin kralja Uroša i kraljice Jelene. Kralj Milutin imao je već par brakova iza sebe te je hteo svoju treću suprugu da učini srećnom. Pošto je bila u pitanju maloletna ćerka vizantijskog cara Andronika, Simonida, Milutin nije želeo da ona odrasta nesrećna, te je ukrasio celu dolinu morem jorgovana.

Iako se danas poseta Magliču i centru zemlje Nemanjića može opisati i kao duhovno putovanje kroz Srbiju, malo avanturističkog duha nije na odmet.

Izvor B92
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More