Mogu li Šumadinci kao u Toskani i Provansi

Tek 20 odsto šumadijske rakije pravi u zvaničnim destilerijama, a da je zahtev za zaštitu šumadijske šljivovice još u postupku, ne treba ni da iznenadi odgovor stranaca koji kažu da ne znaju neki srpski brend niti su bili u Srbiji

Foto: Valerija Colovic
135

Toskana, Provansa, Istra – čim čujemo njihova imena, imamo asocijaciju na putovanje i vino. Svaka od ovih regija brend je za sebe, ali to nisu postale preko noći. Prepoznatljivo ime gradilo se decenijama, a Šumadija i Negotinska Krajina namerne su da krenu tim putem.

Istra – zvezda regiona u brendiranju prema ocenama stručnjaka. Prepoznatljiva po turizmu dugo, a od 2006. okrenuta i brendiranju vina. Počeli su od istarske malvazije, čiji su kvalitet morali da ujednače i podignu na viši nivo. Posle vina prešli su na maslinovo ulje, kobasicu, pršutu, rakiju i med.

“Krenuli smo najpre sa obrazovanjem i edukacijom tih poljoprivrednika i onda uvek napravimo posebne kreditne linije da im pomognemo. Evo sad poslednja kreditna linija imali smo kamatu 1,9 odsto za te proizvođače. Pretežno istarski proizvođači sve što proizvedu prodaju hotelima, čak izvoz nije ni potreban”, kaže Boris Sapati, direktor Istarske razvojne agencije.

Mogu li i Šumadinci kao Istrani? Želju, kažu, imaju. Vinari su počeli da brendiraju svoj proizvod pre dve godine.

“Tu nismo imali specifičnu intervenciju gde smo se više fokusirali na jačanje kapaciteta malih vinarija. Mi imamo 22-23 vinarije u regionu, a primera radi Istra, koja je veličine kao Kragujevac, ima oko 300”, ističe Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Prepoznatljiva šumadijska šljiva i šljivovica tek su stale u red za brendiranje.

“Formirali smo asocijaciju destilerija. Počeli smo sa udruženjem koje je imalo osam članova, sada ih već imamo osamnaest”, dodaje Popović.

Ako se uzme u obzir da se tek 20 odsto šumadijske rakije pravi u zvaničnim destilerijama, a da je zahtev za zaštitu šumadijske šljivovice još u postupku, ne treba ni da iznenadi odgovor stranaca koji kažu da ne znaju neki srpski brend niti su bili u Srbiji.

A Šveđani znaju kako do brenda. Postojbina Vikinga, zemlja jezera, važi za evropsku zvezdu na tom polju.

“Ako želite da razvijate brend nekog mesta, morate da uvežete sve, da jasno predstavite šta proizvodite, šta nudite ljudima koji dolaze. Ta slika mora da bude jedinstvena i autentična”, navodi Helena Renstrom, stručnjak za brendiranje i predstavnica grada Šelefteo u Švedskoj.

Brend jednog kraja je važan i više od samog proizvoda ili izvoza – on znači da vam turisti dolaze, a ljudi ne odlaze. Primer je Egzit i Novi Sad.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More