Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC
102

Ona ima oko osam kilograma, hrani se životinjskim leševima, voli selfije sa ljudima i verovatno je jedan od retkih beloglavih supova iz Srbije koji se sa smucanja po svetu vraća avionom umesto vlastitim krilima.

Mladu ženku iz porodice lešinara, najugoženije vrste ptica, u decembru 2018. su pronašli iznemoglu u Turskoj, ali je ona i posle oporavka nastavljala da se vraća ljudima svaki put kada su pokušavali da je puste da odleti nazad kući.

„Shvatila je da joj ljudi daju hranu kada je gladna. Tako da ćemo morati da je prebacimo nazad avionom i da je vratimo kod roditelja da je dovedu u red“, kaže za BBC na srpskom dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Ova pernata odmetnica ne razlikuje se mnogo od vršnjaka. Beloglavi supovi sazrevaju oko pete godine. Kada su mladi vole da lutaju, pa većina nastrada, uglavnom leteći daleko na istok.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIC

Marinković je bio deo Tima za markiranje koji je pronašao i obeležio ovu mladu pticu koja se za razliku od većine njenih vršnjaka nije branila niti pravila mrtva, već se umiljavala ornitolozima.

„Bila jako kooperativna, dopustila da je markiramo, čak su se svi slikali. Bila je omiljena u timu i zato što je bila tako dobra, nazvali smo je Dobrila“, objašnjava dr Marinković.

Njegov tim već deceniju obilazi gnezda i brine o pticama grabljivicama, koje su 90-tih godina bile na ivici istrebljenja u Srbiji kada je ostalo svega desetak parova beloglavih supova.

Zahvaljujući programu mera zaštite koji su tada pokrenuli, sada u kolonijama zapadne Srbije – u Uvcu, Radojini, Mileševu i Ljuboviji – živi oko 240 parova beloglavog supa.

Srbija danas ima najjaču populaciju beloglavih supova na Balkanu.

Foto vulture.org.rs

Veoma značajni sanitarci u prirodi“

Ova ptica savijenog kljuna, moćnih krila raspona od 2,8 metara i prodornog pogleda usavršena je za ulogu čistača uginulih životinja u prirodnim sredinama.

One čiste biološki otpad i sprečavaju širenje zaraza, od kojih su neke smrtonosne za ljude.

U Srbiji postoji problem sa stočnim otpadom koji često završava na divljim deponijama ili u rekama.

Nekada su se time hranili supovi koji naročito tokom zime nailaze na oskudicu prirodnog izvora hrane, ističe dr Marinković.

Fondacija zagovara povratak tradicionalnom način uklanjanja otpada, pa sa stočarima ima dogovor da zovu rezervat kako bi ekipa došla po uginulu životinju i odnela je na hranilište.

Dobrila je drugi sup iz Srbije koji je spasen u Turkoj i vraćen nazad. Pre nje je to bio sup u Izmiru kojem su, kao i Dobrili pomogli da se oporavi u Prihvatnom centru za ptice grabljivice, ali je on sam doleteo kući.

Najduži let koji je neki sup iz Srbije imao je bio do Jemena – 3450 kilometara.

Jedan sup po imenu Sadam je bio u Bagdadu gde je čak bio kidnapovan, a otmičari su tražili njegov otkup.

Povratak ove ptice je ipak omogućen preko ambasade i ministar zaštite životne sredine Iraka je pustio Sadama da odleti nazad u Srbiju.

Preleteo je Kavkaz i prešao preko 1500 km u želji da se vrati u Srbiju severnom obalom Crnog mora.

Uprkos svim naporima nije stigao do Uvca, jer je nastradao naletevši na dalekovod u magli.

Mali broj hranilišta u Srbiji stavara veliku konkurenciju u zimskom periodu i mlade ptice su prinuđene da odlaze iz Srbije, navodi se na sajtu Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Procenjuje se da godišnje strada oko 50 mladih ptica iz Srbije u ovakvim lutanjima.

FOTO: TANJUG/ RADE PRELIC

Ptica od posebnog kulturnog značaja

„Veruje se da su oni jedine životinje koje prolaze kroz sva tri sveta – svet bogova, ljudi i podzemni svet, zato što su pravedne. To je grabljivica koja nikada ne ubija svoj plen“, objašnjava Marinković.

Verovalo se i da beloglavi supovi mogu da predvide oluju, ali u budućnost zato što se brzo okupe na mestu gde je uginula životinja.

Supovi imaju poseban sistem komunikacije u vazduhu, vide na preko šest kilometarakm, prave češalj preko područja koje nadletaju i zajedno traže hranu.

Čim je jedan nađe, kružno signalizira tako da se sve pojave u isto vreme. To je ljudima bio neobično i navelo na verovanje da supovi vide u budućnost.

Doktor Saša Marinković, inače i autor knjige o beloglavim supovima, kaže da su oni posebna vrsta koja ima obrazovan, kulturni, ekonomski značaj i da utiče da se lokalne zajednice razvijaju kroz turizam.

FOTO: TANJUG/ RADE PRELIC

Poza sunčanja beloglavog supa ima ulogu da mu obezbedi optimalni procenat vlage u perima za let, a veruje se da je ona nadahnula srednjovekovnog umetnika da od nje napravi grb sa dvoglavim orlom, piše Marinković u svojoj knjizi.

Ova ptica je posebno atraktivna zato što leti specifičan „kondorov let“ koji vekovima inspiriše ljude, pa je često prisutan u pesmama, umetnosti i kulturi – a posebno u onoj na Balkanu.

Tokom ovog leta beloglavi sup klizi, ne maše krilima i izgleda kao avion, a ne maše krilima ni kada poleće, već ga tople vazdušna struje dižu na visine do 2.500 metara.

Posle karantina i boravka u kavezu u rezervatu Uvac, Dobrila će biti vraćena u gnezdo kod roditelja i dobiće satelitski odašiljač za praćenje njenih avantura.

Ona je počela da se vraća ljudima jer nema strah od njih, što može da bude opasno za ptice, ali Marinković veruje da će biti bezbedna i čuvana u rezervatu koji funkcioniše po visokim standardima.

Velike su šanse da će ova jedinstvena ženka beloglavog supa biti i nova atrakcija za turiste na Uvcu.

Ako ikada posećujete ovaj prirodni dragulj, ne zaboravite da potražite Dobrilu da napravite selfi.

Izvor BBC na srpskom
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More