Grad kao metafora: Iz njega su Habsburgovci tražili vino, i ispisana “Jutra sa Leutara”

Foto: Wikipedia/ Goran Anđelić
34

„Trebinje nije ni selo, ni metropola. Ono je metafora, san!…” Ovim rečima je pisac Momo Kapor predstavio ovaj hercegovački grad.

Veoma važan grad, nekada strateški, danas kulturno-istorijski, Trebinje spada u gradove koje bi trebalo da vidite. U ovom gradu srešćete mešavinu svih naroda koji su upravljali gradom i uživaćete u nesvakidašnjem prihvatanju različitosti i gostoprimstvu.

Centar grada je izgrađen u mediteranskom stilu, gde dominiraju stara austrijska zdanja i gorostasni platani, koje su zasadile austrougarske vlasti na mestu gde se nekada nalazilo tursko groblje.

View this post on Instagram

#platanitrebinje

A post shared by Nikica Blažić (@nikica_b) on

Ovo je jedno od omiljenih mesta meštana koji kažu da se sve saznaje upravo u hladovini ovog drveća uz kafu, rakiju ili vino, a često mogu da se vide kako sede sami i jednostavno posmatraju svoj grad i pozdravljaju sugrađane.

Drugo mesto gde lokalci vole da se okupe je Trg slobode, koji meštani jednostavno nazivaju „pijacom“. To je prava košnica ljudi koji se svakodnevno okupljaju oko živopisnih tezgi dok idu u šetnje. Na trgu se nalazi jedan od spomenika koji je pesnik Jovan Dučić poklonio gradu.

Posvećen je ljudima koji su dali život za Trebinje: sa jedne strane spominje se 77 momaka i dve devojke koji su obešeni na ovom mestu kada je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda u Sarajevu, a s druge strane, vojnici koji su oslobodili Trebinje u Prvom svetskom ratu.

View this post on Instagram

Календар трагања 2019. Дан 97. Јовану Дучићу . Поклањам се нијемо Сијени твога вјечног дома. Прилазим са страхом И осмјехом на лицу. . Ти који сада, Сједиш на трону Српског пјесничког раја. Ти који си пјевао Пјесму о птици са Сјеверних мора Без имало боли. . Почивај у миру Родне груде и краја У свим вијечним Јутрима испод Леотара. . . . . . . . #poezija #фотографија #поезија #fotografija #milan_w_radovic #beograd #србија #photooftheday #instagood #art #pesme #stihovi #јовандучић #требиње #blog #pisanje #poetry #trebinje #jovanducic #hercegovina #trebinje #blagocararadovana

A post shared by Multilumelo (@milan_w_radovic) on

U blizini se nalazi ulica čuvenog pesnika i diplomate, u kojoj je postavljen njegov spomenik, jer je baš Trebinje bilo inspiracija Dučiću da napiše “Jutra sa Leutara“.

Naspram njeovog spomenika nalazi se spomenik Petru II Petroviću Njegošu. Pošto Trebinjci odmaraju u toku dana i ulice budu prazne, postoji legenda koja kaže da dva velikana svakog dana u to vreme jedan drugom govore stihove.

Od religijskih spomenika najvažniji su rimokatolička Katedrala rođenja Deve Marije, Saborna crkva preobražaja Gospodnjeg, koja se nalazi u gradskom parku, koju krasi spomenik patrijarhu Pavlu.

View this post on Instagram

photo credit: @mamameckica Патријарх српски Павле, рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац у Славонији, тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској. За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао: „Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово. #trebinje #patrijarhpavle #pravoslavlje #vera #ljubav #crkva #nada #zivot #srbijslike #srbijauslikama #srbija #srbija🇷🇸 #srbijainstagram

A post shared by discovery.serbia (@discovery.serbia) on

U blizini se nalazi Stari grad u kojem se nalazi Osman-pašina i Sultan-Ahmedova džamija. Stari grad, koji se drugačije naziva Kastel, nastao je od nekadašnjeg trgovačko-zanatskog centra.

Na temeljima rimskog, srednjovekovnog i turskog grada, izgrađena je austrijska kasarna krajem XIX i početkom XX veka. U njoj je smešten Muzej Hercegovine u kojem se nalazi legat Jovana Dučića, Milene Šotre, Radovana Ždrala, kao i etnografija 19. i 20. veka i istorija Trebinja od nastanka do danas.

View this post on Instagram

„Srce mi udara kao ludo dok se vozim prema plavičastim brdima u daljini . Što dalje od losiona za negu kože! U Hercegovinu! Mali smo narod, ali smo dobro raspoređeni. Ima nas svuda. Hercegovina nije mogla da ishrani sve Hercegovce, pa ih je poslala u svet. Niko se nije tamo izgubio. Kad god se sretnemo, oči nam se nekako zacakle i zasuze čim izgovorimo svoja prezimena. To je zbog toga što smo mnogo patili, pa nam drago što smo ipak živi, da nas još ima.Prolazim kroz predele o kojima sam slušao od detinjstva: Trebinje, Mosko Ljubomir, Brani Do: evo vodenice, evo karaula, nanizanog duvana, evo zmija, evo zabrađenih starica, ruševina zaraslih u travu“– Momo Kapor #trebinje #hercegovina #republikasrpska #bosnaihercegovina #landscape #oldtown #landscapelover #natureart #momokapor

A post shared by Stefan Magazin (@stefanmagazin) on

Ovde može da se vidi najpoštovaniji poklon Jovana Dučića, spomenik Jeleni Anžujskoj. U Trebinju je imala dvor u kojem je provodila blage mediteranske zime, a prema legendi je mnogo pomagala narodu Trebinja.

Stari grad se nalazi na obali reke Trebišnjice, zbog koje mnoge Trebinje podseća na orijentalnu Veneciju. Na reci se nalazi i nekoliko mostova, od kojih je najvažniji Perovića tj. Arsanagića most. Priča o mostu kaže da je nastao u 16. veku i da je zadužbina Mehmed-paše Sokolovića. Nalazio se na starom putu koji je povezivao Dubrovnik i Herceg Novi sa Carigradom.

Arsanagića most ima sedam lukova, a ime je verovatno dobio po čoveku koji je iz Herceg Novog došao u Trebinje i počeo da naplaćuje mostarinu. Ovaj most se ne nalazi na autentičnom mestu, jer je u prošlom veku zbog izgradnje hidroenergetskog sistema most izmešten.

Kada je kamen po kamen razdvajan da bi se promenila lokacija mosta, kažu da je bilo stranih država koje su bile zainteresovane za kupovinu ove vekovima važne građevine. Pored ovog, tu su i Andrićev i Kameni most.

Kada se iz Starog grada pređe Kameni most i ide se samo pravo, dolazi se do Hercegovačke Gračanice u kojoj je sahranjen Jovan Dučić. Ova crkva je rađena po uzoru na kosovsku Gračanicu, a veruje se da je podignuta na mestu gde je nekada bila Crkva Svetog Aranđela koju je podigao kralj Milutin.

Hercegovačka Gračanica se nalazi na brdu Crkvina, a neće se pokajati oni koji da dođu do nje, jer se odatle pruža prelep panoramski pogled ka gradu.

U blizini Trebinja nalaze se i viševekovni manastiri Zavala iz 13. veka, manastir Duži iz 16. veka, Dobričevo iz 13. veka, Petro-Pavlov manastir koji je sagrađen na ostacima dve crkve iz 4. I 5. veka. U blizini ovog manastira nalazi se i pećina u kojoj se navodno krstio Sveti Pavle. Ipak, najčuveniji je Tvrdoš.

Ovaj manastir je izgrađen na temeljima crkve iz 4. veka, a nekoliko puta je rušen i obnavljan. Posebno zanimljiv u ovom manastiru jeste stakleni pod, u kome mogu da se vide ostaci crkve na kojima je Tvrdoš podignut.

Postoji i istoimena vinarija u kojoj se pravi odlično vino, ali je ona samo jedna od mnogobrojnih vinarija u Trebinju. Kažu da se vino proizvedeno u ovom gradu pilo i na habzburškom dvoru, pa ovaj grad sa razlogom može da se nazove i “gradom vina“.

Austrougarska je ostavila veliki trag na Trebinje, a u to vreme je bio jedan od najzaštićenijih gradova monarhije i okruživala su ga brojna utvrđenja. Strač je za razliku od ostalih tvrđava iz tog perioda najvećim delom ukopan u zemlju, zbog čega se smatra najmističnijim objektom iz tog vremena.

Poslednjih godina Anđelkina kapija je jedna od lokacija koje privlače mnogo pažnje. U pitanju je kapija kraj kaldrmisane ulice gde su se snimale scene za seriju “Ranjeni orao”. Međutim, nije moguće otvoriti kapiju i videti kako izgleda iznutra.

Zbog lokacije na kojoj se nalazi, iz Trebinja se može brzo i lako otići u Herceg Novi ili Dubrovnik, a za one koji ne vole gradske gužve tu su izletišta Studenac, Jazina i Ubla.

Izvor b92 putovanja
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More