Ajnštajnovi potomci u Srbiji?

Tezu o usvajanju male Lizerl razradila je prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka, dok prof. dr Mila Alečković iz Pariza, čiji su preci srodnici Mileve Marić Ajnštajn, smatra da je to gotovo neverovatno. Ali, tu mogućnost, ne isključuje u potpunosti. 

Wikipedia
1,012

Prošlo je 115 godina od njene smrti ili kako neki istraživači kažu – navodne smrti. Misterija pitanja da li u Srbiji postoje direktni potomci Ljubice ( Lizerl), vanbračne kćeri i prvorođenog deteta Alberta i Mileve Ajnštajn još nije razrešena. Tezu da je mala Lizerl usvojena, razradila je prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka u knjizi “Mileva Marić-Ajnštajn – život sa Albertom Ajnštajnom”. S druge strane, prof. dr Mila Alečković iz Pariza, čiji su preci bili bliski srodnici Mileve Marić Ajnštajn, smatra da je gotovo neverovatno. Ali, tu mogućnost, ne isključuje u potpunosti. 

Zvanična verzija

Zvanična je verzija da je Ljubica, rođena 1902. godine u Novom Sadu, kao beba od godinu dana,  1903. preminula od šarlaha kod Milevinih roditelja. Međutim, u vojvođanskim arhivama nigde ne postoji podatak o njenoj smrti. I možda najviše zato se, vek i kusur prepričava da je beba data na usvajanje u Beograd, Milivoju i Heleni Savić, Albertovim i Mileninim prijateljima, a nakon što im je preminula njihova, od rođenja bolesna ćerka Julka, koja je tri meseca bila starija od Ljubice. Piča dalje kaže da su Savići usvojenu Ljubicu (Lizerl) krstili imenom svoje preminule kćeri- Julka, te da je ona docnije postala lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Udala se za inženjera Novaka Popovića, rodila sina Milana i od njega dobila unuka Bojana, direktora Galerije fresaka u Beogradu, kao i unuku Anu istoričara umetnosti. Zagonetka je, iako malo verovatna, da su Bojan Popović i Ana Popović Bodroža, praunučad Mileve i Alberta Ajnštajna. 

Albert i Mileva Ajnštajn

Tezu o usvajanju  male Lizerl razradila je prof. dr Radmila Milentijević iz Njujorka u knjizi “Mileva Marić-Ajnštajn – život sa Albertom Ajnštajnom”. Dok, prof. dr Mila Alečković iz Pariza, inače ćerka čuvene pesnikinje Mire Alečković, čiji su preci bili bliski srodnici Mileve Marić Ajnštajn, smatra da je gotovo neverovatno da je Lizerl preživela šarlah i bila usvojena, ali to i ne isključuje potpuno.

Potomci  

-Sestra Miloša Marića, oca Mileve Marić-Ajnštajn, koju su u porodici zvali “Majkica”, bila je majka moje bake Drage, znači majčina baka. Dakle, moja prababa bila je Milevina tetka. U mojoj porodici o maloj Ljubici (Lizerl) zna se da je bila vanbračna ćerka Mileve i Alberta i da se rodila u Novom Sadu. U porodici je mnogo zamerano Albertu što je Milevu poslao u Novi Sad da se porodi, u vreme dok je u tom delu današnje Srbije vladao šarlah, a on je to znao. Smatralo se da je hteo da se, zbog pritiska svoje porodice, oslobodi vanbračnog deteta, jer sa Milevom nije bio venčan, a nije imao ni posao. Iako smo znali da je Albert voleo Milevu, ovaj gest mu je u našoj porodici veoma zameren, jer se smatralo da je to bio kukavičji pokušaj da se deteta reši. Trudna Mileva je u jesen 1901. doputovala u Novi Sad i porodila se krajem januara 1902. Devojčica je krštena u manastiru Kovilj blizu Novog Sada kao Ljubica. Lizerl (Ljubicu) je potom, po svedočenju moje majke Mire, uzela Julka, sestra sestra Miloša Marića, i predala je jednoj Nemici, ispostavilo se da je to Helena Savić, da je uči i nemački jezik čim dete progovori. Moja majka je od svoje bake čula da je Ljubica (Lizerl) umrla od šarlaha 1903. godine. Mada mi je poznata teorija da je Lizerl data na usvojenje, ne vidim logiku da Mileva, biološka majka, dete koje je želela, preda na usvojenje, čak i dobroj prijateljici. I da ga se zauvek odrekne. Lizerl je mogao da gaji neko u familiji Marić, a Mileva bi je dolaskom u svoju zemlju viđala. Pogotovo što se zna da je Mileva bila veoma vezana za sinove Hansa-Alberta i Eduarda, koje je rodila posle venčanja sa Albertom Ajnštajnom, da se potpuno žrtvovala za njih. Znam da život može da napravi i nelogične zaplete, ali ne vidim ovde logiku. Zato ne odbacujem nijednu mogućnost, ako u njoj ima neke verovatnoće. Bilo bi lepo ako se otkrije da je postoji živ neki Milevin i Ajnštajnov potomak i ovde u Srbiji – zaključuje prof. dr Alečković.

Bez dokaza o smrti 

Dr Radmila Milentijević ne spori da je  Lizerl bolovala od šarlaha, ali i da je neki podaci upravljaju da je devojčica ipak preživela:  

-Do sada niko od istraživača nije mogao doći do njenog izvoda iz knjige umrlih niti do evidencije o grobnom mestu. U to vreme Austrougarska, u čijem je sastavu i Vojvodina, bila je jaka država sa ozbiljnim administrativnim aparatom, pa je malo verovatno da ne postoji trag o smrti Lizerl, ako je zaista umrla u najranijem detinjstvu. Takođe, srpska crkva u to vreme u Vojvodini je bila dobro organizovana, imala je crkvene matične knjige i ako se do danas među srodnicima Marićevih zna da je Lizerl krštena u manastiru Kovilj kod Novog Sada, kao Ljubica, onda bi, takođe, trag o njenoj preranoj smrti morao da postoji i u crkvenoj arhivi iz tog vremena, ukoliko je ona stvarno preminula septembra 1903. Tako da me i ovo navodi na zaključak da je Mileva malu Lizerl dala Nemici Heleni Savić (rođenoj Kaufler) čija je ćerkica Julka tad najverovatnije umrla, te da je Lizerl postala zvanično Julka.  U to vreme Ajnštajn se u pismima Milevi, koja je tad bila u Novom Sadu, zanimao kako je dete upisano u evidenciju i kako joj je zabeleženo poreklo. Čim je usvajanje okončano, postao je nestrpljiv kada će se Mileva vratiti u Švajcarsku  To je jedini dokaz da je devojčica data na usvojenje, uverena je dr Milentijević.  

Milevina uputstva 

Dr Milentijević, svoje uverenje potkrepljuje i prepiskom između Mileve i Helene. Mileva se detaljno raspituje za Julku, podvlači paralelu između sebe i Julkice, savetujući prijateljici kako da je odgaja i vaspitava, dok Heleninu mlađu ćerkicu Zoru uzgred pominje. Mileva je fokusirana na Julku, u jednom od pisama Heleni ona kaže: “Julki se zaista moram diviti, ali molim te budite ipak oprezni da se ona suviše ne napreže…” Zatim, odgovarajući na jedno od Heleninih pisama, u vreme kad je već odrasla Julka očigledno imala nekih problema, Mileva piše: “I sama sam imala gorka iskustva takve vrste i pomalo sam bojažljiva, no Julka ima tebe koja sigurno motriš na nju, ali ipak…” 

-Ove Milevine reči ukazuju mi da se izražava postojana majčinska ljubav i briga, a sličnost koju Mileva podvlači između sebe i Julke ukazuje na biološku povezanost – smatra dr Milentijevićeva. 

U potragu za razrešenjem Ljubicine sudbine upustio se svojevremeno i Džon Stačel, glavni urednik i direktor “Projekta Ajnštajn” (prikupljanje spisa slavnog naučnika), koji je u Beogradu 1985. godine posetio prof. dr Milana Popovića,  sina Julke Savić Popović, odnosno unuka Helene i Milivoja Savića. 

Dr Milan Popović, Julkin sin i Helenin unuk, objavio je svojevremeno prepisku između Mileve Marić-Ajnštajn i Helene Kaufler-Savić. U knjizi pod nazivom “Jedno prijateljstvo”, on navodi: 

“Moja majka, Helenina ćerka Julka, govorila mi je da u prepisci između Ajnštajnovih i Helene Savić postoji nešto što nikad ne sme da se zna… Može se pretpostaviti da se radi o pismu ili pismima koja se odnose na Lizerl i koje je moja majka, solidarna sa najboljom drugaricom svoje majke Helene, želeći da se tajna sačuva, uništila.” 

Dr Milan Popović, (čiji je sin  Bojan Popović, direktor Galerije fresaka u Beogradu) je tokom svog života odbijao mogućnost da je on unuk Mileve i Alberta Ajnštajn, odnosno da je njegovoj baki  Heleni umrla ćerka Julka, te da je Lizerl (Ljubica), Ajnštajnova i Milevina vanbračna kći, potom usvojena i postala Julka Savić.

R. LONČAR 

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More