Razmirice i svađe razbijaju jedinstvo srpske dijaspore

Aktivnosti u Zajednici srpskih klubova
108

Najstariji srpski klub u Austriji jeste “Jedinstvo”. Počeo je sa radom 1970. godine u birou građevinske firme „Košutnjak“ u Beču kao klub Jugoslovena. Lane je klub proslavio 50 godina postojanja i rada. Tada je na vrlo angažovan način “Jedinstvo” uključilo u rad obnovljene Zajednice srpskih klubova u Beču. Danas, međutim, ugledno i slavno Kulturno-umetničko društvo “Jedinstvo” i njegov predsednik Zlatko Miloradović insistiraju na prekidu članstva u Zajednici.

“Upravni i Nadzorni odbor kluba Jedinstvo su na elektronskoj sednici održanoj 4. februara, doneli odluku da naš klub zamrzava članstvo i saradnju sa Zajednicom srpskih klubova u Beču. Posebni povodi za ovu našu odluku su sadašnji pravac vođenja politike Zajednice. Mi smo mišljenja da Zajednica ne ispunjava uslove i moralne standarde da vodi i predstavlja klubove koji okupljaju građane, koji neguju srpsku tradiciju, jezik i kulturu i kao takva nema kredibilitet da u široj javnosti predstavlja klub Jedinstvo”, kaže se u pismu koje je potpisao predsednik Zlatko Miloradović.

Pismo iz Jedinstva

I odlučno ovoj krovnoj srpskoj organizaciji u Beču naredio da “od dana prijema dopisa ukloni ime tog kluba sa svih stranica i portala Zajednice”.

Kako smo saznali Luka Marković, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču nije znao za odluku uprave i predsednika “Jedinstva”, jer njihovo pismo nije dobio, ali je zato u medijima pročitao izjavu čelnika ovog kluba. Zbog opasnosti da razmirice i svađe razbiju jedinostvo srpske dijaspore u glavnom gradu Austrije i svetskog srpskog rasejanja, zakazana je Vanredna sednica Zajednice, da bi se ili rešio ovaj probelem.

Bečki Srbi tvrde da je klub “Jeidnstvo” deo istorije srpske dijaspore u Austriji i vrlo bitan član srpske kolonije. Njegov prvi predsednik Momčilo Mirković, ga je 1971. godine registrovao sa namerom da okuplja građane SFRJ da se bave kulturom i sportom. Već za tri godine klub je imao oko 300 članova Dopunsku školu, Auto školu, Servis za građane SFRJ, fudbalski i bokserski klub.

Folklorna sekcija kluba Jedinstvo

Od 1975. godine, kada je predsednik bio Slavko Jeftić, fudbaleri “Jedinstva” su bili prvaci Yugo-lige. Osamdesetih su proradile kuglaška i šahovska sekcija, koje su bile šampioni Beča i Linca, a folklorna je osvojila četiri puta prva mesta na Smotri kulturno-umetničkog amaterizma jugoslovenskih radnika u Austriji.

Razvijena je saradnja sa otadžbinom, (odlasci na radne akcije, gostovanja pozorišta i umetnika) i sa Austrijancima (konferencija o deci gastarbajtera, 1986, i tribina o integraciji stranaca, 1989).
Devedestih je jugoslovenski klub prerastao u srpsko društvo. Održane su velike koncertne turneje folklornog ansamba “Jedinstva” po Evropi. Osvojeno je (1996) Fudbalsko prvenstvo amatera Italije, (1998) Šahovsko prvenstvo amatera Evrope i otvoren je Okrugli sto “Stanje u Jugoslaviji”. Klub su tada vodili Slavko Jevtić, Miodrag Belovuković, Zlatko Miloradović, Cvele Jelić, Gordana Gvozdenović.

Tokom 21. veka nastavljen je uspešan rad u organizovanju humanitarnih akcija za srpski narod, sa uspesima KUD-a, koje je učestvovalo u Velikom kolu za Ginisa (215) u Novom Sadu. Uprava koju čine Niko Mijatović, Boban Rosić, Jagoda Dekić, Veliša Matić i Vladimir Mijucić organizovala je Folklorni međunarodni festival veterana, Đurđevdanske susrete, Dečiji kviz znanja, pa “Pasuljijada” u Beču. A i snimnjen je dokumentarni film o radu kluba. Povodom 47 godina postojanja, održan je Godišnji koncert na kojem su nastupali i gosti iz Austrije (“Kolo” iz Marija Encersdorfa, “Stevan Mokranjac”, “Branko Radičević” i “Bambi”) i iz Srbije (članovi KUD-a “Braničevo”). Prisutne je na početku koncerta (2017) pozdravio predsednik kluba Zlatko Miloradović., koji je decenijama u rukovodstvu kluba.

Miloradović Zlatko je rođen u selu Kušunjevo kod Svilajnca 1955. Godine 1972. otišao je na rad u Austriju. Radio je decenijama kao električar. Oženio se Austrijankom, sa kojom je dobio sina i ćerku. Aktivan je član kluba „Jedinstvo“. Slovi kao kadar starog kova, vredan aktivista, ali i po malo strog, toliko da ne živi u slozi sa sinom Darkom, koji je politički aktivista i član Socijal-demokratske partije Austrije.

Zajednica srpskih klubova u Beču postoji, takođe, pola veka. Osnivali su je 1970. i razvijali Sava Babić, Dijana Boro-Đuričić, Mićo Đekić, Miroslav Zaharić, Borko Kapetanović, Slobodan Jovanović, Karoline Kojić, Radiša Pajkić i Dragutin Petković. Započela je da se forimira od nekadašnje fudbalske Jugo lige, koja je imala 15 timova i 170 registrovanih fudbalera. Pionir okupljanja bili su Mićo Đekić, Blaško Papić i Lazar Bilanović.

Danas Zajednica okuplja petnaestak udruženja i klubova (“Branko Radičević”, “Jednstvo”, “Stevan Mokranjac”, “Karađorđe”, “Bambi”) sa više hiljada članova i simpatizera. Organizuje četiri velike zajedničke manifestacije – Smotra kulturno-umetničkog stvaralaštva, Folklorijada i dvojezični Kviz znanja srpske dece, kao i Vidovdanski sportski susreti.

Predavanje dr Predraga Markovića u Zajednici

Zajednica zahvaljujući po najviše novom predsedniku Luki Markoviću, koji ima ugled u bečkom Magistratu, održava kulturnu saradnju sa Austrijom (Privredna komora Beča i Savez sindikata), Srbijom i Republikom Srpskom. Pomaže srpski narod u otadžbinskim zemljama. Godine 2014. održan je sastanak u vezi poplava u Srbiji i R. Srpskoj da se usaglase najefikasniji načini pomoći ugroženim područjima. I danas aktivno pomaže ugrožen srpski narod u matici.

Osnovala je 2016. godine Klub srpskih privrednika Austrije, kome je cilj povezivanje srpskih i austrijskih privrednika sa Srbijom i Republikom Srpskom i promovisanje mogućnosti za investiranje u Srbiji i RS.
Dotadašnji predsednici Zajednice srpskih kulbova u Beču bili su Vladimir Zabukovac 1975/76, Blaško Papić 1976/77, Mićo Đekić u više mandata od 1977, od 1980. i od 1999. godine do 2007, Marko Pejčiniovski, Milorad Stepanović i Petar Čalić tokom osamdesetih godina prošlog veka, zatim Bratoljub Ćuk krajem osamdesetih i početkom devedesetih, Lazar Bilanović od 1992. godine, Aleksandar Jovanović 1998/99, i Borislav Kapetanović od 2007. godine, koji pre dve godine smenjen sa te dužnosti. Ta smena je bila posledica prve velike krize u Zajednici. Sada je istupanjem “Jedinstva” kriza ponovljena i preti da ugrozi rad i Zajednice i ovog kluba.

Kako smo saznali čelnici “Jedinstva” su nezadovoljni i finanisjkim rukovođenjem Zajednice, koja je u vreme pandemije korona virusa radila koliko se moglo. Renovirane su prostorije Zajednice, u kojima se održavaju tribine, gostovanja uglednih intelektualaca, književne večeri i koncerti. Obavljene su priprema na održavanju Balkan festivala, prevode se dve knjige sa srpskog na nemački, da bi se Austrijanci upoznali sa istorijom Srba u ovoj zemlji i sa srpskim tragovima u Beču. Pokreću se opet Novine serbske, kao bečko glasilo Srba.

Na Vanrednoj sednici uprave Zajednice, čuće se i videti da li je ova kriza izazvana zbog liderskih ambicija i netrpeljivosti ili je u pitanju zaista loše finansijsko poslovanje i političko vođenje ove krovne organizacije. U svakom slučaju, ovako teatralan nastup čelnika “Jedinstva” direktno utiče na ugled Zajednice i čitave srpske kolonije u Beču i Austriji.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More