“U avionu za 300 ljudi bilo nas je 12”! Srbin upravo doleteo iz Amerike i ovako izgleda let u doba korone!

TANJUG / MGSI / ZORAN PETROVIC
389

Tog 29. februara osvanuo je dan koji sam dugo iščekivao, jer je preda mnom bio put od hladnog i tmurnog Beograda do suncem okupanog Los Anđelesa. Nisam pridavao mnogo značaja činjenici da je to bio jedini dan u godini na koji imamo pravo tek svake prestupne godine, i nakon sasvim uobičajenog leta, sa presedanjem u Parizu, našao sam se na dvonedeljnom odmoru u gradu anđela. Iako je tema o korona virusu već uveliko bila aktuelna, u Srbiji, kao ni u SAD-u, još uvek nije bio zabeležen nijedan slučaj obolelog od ovog virusa, a uzgred, nije postojala nikakva vidljiva zabrinutost povodom situacije koja je u tom trenutku potresala čitavu Kinu, piše Blic.

Kako već godinama redovno odlazim u Los Anđeles, imao sam isplaniran svaki dan, od omiljene kafeterije, preko omiljenog restorana, do omiljenog parka obraslog palmama. Kao i uvek, gradom anđela bezbrižno su šetali razdragani ljudi, koji su mi se osmehivali i pozdravljali u prolazu, kako to samo u Kaliforniji biva. Već nakon nekoliko dana primetio sam da su američki mediji počeli intenzivno da izveštavaju o brzini širenja virusa, kao i o katastrofalnoj pandemiji koja je zahvatila Italiju i Španiju, i znao sam da je samo pitanje dana kada će virus dospeti u Srbiju. Već sutradan, 6. marta, kao požar se internetom proširila informacija o muškarcu iz Subotice, koji je bio prvi zabeležen slučaj zaraženog virusom u Srbiji.

Narednog jutra sam se zaputio ka omiljenoj kafeteriji, i kada sam izašao na ulicu kao hladan tuš me je oblilo kada sam shvatio da se nalazim sam na čuvenom Holivud bulevaru, koji je obično tokom čitave godine preplavljen turistima. Na svakih stotinjak metara bili su vidljivi tek poneki pešaci, koji su nosili maske idući mi bojažljivo u susret, ne prilazeći na bliže od dva metra. Na putu do omiljene kafeterije primetio sam da je tek svaka četvrta radnja otvorena, a kada sam nakon pola sata konačno stigao – i ona je bila zatvorena. Ubrzo sam shvatio da su u funkciji samo veliki marketi i apoteke, a sa rafova su brzinom svetlosti nestali toalet papir, sredstva za dezinfekciju i hirurške maske.

Unapred isplaniran vikend u Las Vegasu sa prijateljima je visio o koncu, ali poneseni željom za druženjem i provodom, ipak smo se lokalnim letom zaputili ka prestonici zabave. Ipak, ubrzo po sletanju smo shvatili da zabave teško da će biti. Svi klubovi i restorani bili su zatvoreni, a broj turista na ulicama bio je drastično manji, u poređenju sa mojim prethodnim posetama ovom gradu. Vozeći se Uberom, od vozača smo saznali da je upravo naš vikend u Vegasu poslednji pred potpuno ”gašenje”, odnosno zatvaranje svih hotela i kazina na neodređeno po prvi put u istoriji grada. Pomislio sam na nesagledive ekonomske posledice po čitavo stanovništvo Vegasa, koje se pretežno bavi poslovima uslovljenim turizmom.

Po povratku u Los Anđeles, pomalo razočarani i mnogo zabrinuti, shvatili smo da je grad potpuno utihnuo. Vesti iz Srbije nisu doprinele vedrijem razmišljanju i moglo se naslutiti da će uskoro biti uvedeno vanredno stanje. Ipak, nadao sam se da to neće uticati na moj povratak zakazan za 21. mart, ali već 16. marta u Srbiji je proglašeno vanredno stanje, a samim tim obustavljeni su i međunarodni letovi. Vanredni let organizovan za prevoz srpskih državljana od Los Anđelesa do Srbije, bio je namenjen studentima i rizičnim grupama ljudi, tako da sam znao da neću moći da se ukrcam u taj avion. Pomirio sam se sa sudbinom i danonoćno pratio razvoj situacije, kako u Srbiji, tako i u Kaliforniji. Iako u Los Anđelesu nije uveden policijski čas i samoizolacija nije bila propisana zakonom, čitav grad je danonoćno izgledao kao grad duhova.

Šansa za povratak

Prolazili su dani, a zatim i nedelje, i ma koliko se trudio da dobijem bilo kakvu informaciju o povratku, znao sam da je moj trud uzaludan, dok god je na snazi vanredno stanje u Srbiji. Prošao je čitav april, ukinuto je vanredno stanje, a zatim sam sredinom maja dobio imejl sa informacijom da postoji opcija da se 23. maja vratim u Beograd. Odmah sam prihvatio ovu mogućnost, ne tako idealnog leta sa presedanjem u Detroitu i Londonu, od ukupno 28 sati. Na aerodromu u Los Anđelesu procedura je bila uobičajena, a osim što smo svi morali da nosimo maske, u avion smo smešteni sa po jednim mestom razmaka između putnika, kako bi se ispoštovala socijalna distanca. Sletevši u Detroitu, shvatio sam da je aerodrom potpuno pust, i osim putnika sa našeg leta i zaposlenih na aerodromu, gotovo da nisam video druge putnike.

Ipak, to nije bio najveći šok, jer je usledio prekookeanski let avionom Boing 767, koji u proseku prima oko 300 putnika, a nas je bilo ukupno – 12. Svako od putnika je imao svoj kutak od po desetak sedišta da se ispruži, ali čitava atmosfera je bila nepojmljiva i sasvim sigurno izuzetno retka u istoriji avio industrije.

Po sletanju u London, zatekao me je novi šok – najveći aeorodrom u Evropi, Hitrou, bio je sablasno pust. Više puta sam bio na ovom aerodromu i pamtim ga kao mesto na kojem je kretanje neretko bilo pravo mučenje, zbog količine ljudi koji se kreću u različitim pravcima.

Ipak, ovog puta osećao sam se kao da je čitava planeta iščezla, a ostao sam samo ja, 11 putnika sa mog leta i nekoliko Azijata, koji su cirkulisali hodnicima u bolničkim skafanderima od glave do pete, sa rukavicama i providnim plastičnim kacigama, izgledajući kao posetioci sa druge planete. Nakon 8 sati na aerodromu strave, zaputio sam se ka ”gejtu” sa kojeg poleće avion za Beograd, i tek tamo mi je laknulo kada sam ugledao veliki broj ljudi, uglavnom srpske nacionalnosti, koji su se iz čitavog sveta skupili, nakon ko zna koliko vremena ”zatočeništva” u tuđini.

Po sletanju u Beograd osetio sam olakšanje, ali i iznenađenje zbog količine ljudi na ulicama, pogotovo onih koji nisu nosili maske, a upravo jedan takav taksista me je odvezao kući, prepričavajući mi usput dogodovštine i anegdote koje je doživeo tokom samoizolacije i policijskog časa, i tada sam znao da sam konačno kod kuće.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More