Porodica genija! Mlađi brat Mileve Marić napravio prve korake u genetskom inžinjeringu

Foto: Vikipedija
47

Mileva Marić nadaleko je poznato i zvučno ime u srpskoj istoriji, svi ste čuli za nju i znate ko je ona bila. Međutim, da li ste znali da je Mileva imala mlađeg brata Miloša, univerzitetskog profesora u Rusiji, čoveka koji je još pre sedam decenija bio začetnik kloniranja ćelija?

Kada su Milevina dva brata umrla, Miloš je po starom srpskom običaju nazvan po ocu, jer se tako verovalo da će biti zaštićen od bolesti i smrti.

Igrom slučaja, zahvaljujući svojoj nesvakidašnjoj inteligenciji, Miloš sa navršenih samo 17 godina (1902. godine) odlazi na studije medicine u Rumuniju, u grad Kluž. Dalje ga put odvodi u Pariz i kasnije Bern, gde nadareni Marić nastavlja svoje školovanje.

Kada je izbio Prvi svetski rat, Miloš je mobilisan u austrougarsku vojsku, zajedno sa ostalim “mladim i zdravim” momcima. Vojničko marširanje vodilo ga je sve do daleke i hladne Rusije, gde su ga protivničke strane držale u zarobljeništvu.

Nakon što je dospeo na južni front, jako brzo je prekomandovan na severni, gde su se vodile bitke protiv Rusije.

Ipak, pored sve muke koje rat sa sobom nosi, pored gladi i borbe za goli život, Miloš je, u jeku prolivanja krvi obe zaraćene strane, uspeo da pokaže i dokaže svoju stručnost na polju medicine, te ga ruska vojna bolnica „Lefortpovski“ uzima za svog zaposlenog.

Usavršavanje

Do samog kraja rata on ostaje u ovoj bolnici, marljivo radeći na sebi i svom usavršavanju, strpljivo čekajući trenutak kada će njegova genijalnost izaći na videlo.

Dok je radio kao lekar u bolnici, Miloš se takođe bavio proučavanjem na katedri histologije Moskovskog univerziteta.

Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina.

Sa svojih 45 godina, Miloš Marić biva izabran za šefa Katedre za histologiju na Univerzitetu u Saratovu. On je odbranio čak tri doktorske disertacije iz te oblasti, ali je ipak u Rusiji ostao najcenjeniji po tome jer je bio jedan od prvih ljudi koji su uspešno stvorili identičnu kopiju ćelije.

Njegovi radovi i eksperimenti u oblasti amitoze imaju istorijski značaj, pričali su još tada ruski naučnici. Marić se, nažalost, nikada nije vratio u Srbiju. Kada je izbio Drugi svetski rat, nauka i znanje su ga odveli u Crvenu armiju. Tamo je, veoma narušenog zdravlja, preminuo 1944. godine.

“Šašavi Marićev zet” u Novom Sadu

Kuća Marića u Kisačkoj broj 20 izgrađena je 1907. godine i u njoj su u nekoliko navrata boravili naša čuvena naučnica Mileva i njen suprug – nobelovac Albert Ajnštajn, koga su zbog nekonvencionalnog ponašanja i duge, neuredne kose u tada konzervativnoj novosadskoj sredini prozvali “šašavim Marićevim zetom”.

Inicijativu da se osnuje muzej Mileve i Alberta Ajnštajna u Kisačkoj 20 pokrenuo je 2007. godine njihov unuk Bernard Cezar Ajnštajn.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More