“Trideset godina živim u Švajcarskoj ali moje rodno Lopare…”, Srbin i veliki humanitarac pomaže svoj narod oduvek (VIDEO)

Foto: PrintScreen/YouTube
1,434

Stojana Stevanovića, hotelijera, predsednika Udruženja srpskih privrednika, člana Udruženja Majevičana, društvenog aktivistu, ipak najbolje opisuje reč – humanista. Jedan je od retkih, koji na svom putu do uspeha nije zaboravio da bude čovek. Tako je i u ovoj teškoj situaciji pandemije koronavirusa, bio tu da pomogne narodu.

Stojan Stevanović rodom je iz Lopara, više od tri decenije živi i radi u Švajcarskoj. Uspešni je privrednik, hotelijer, ne samo na prostorima Švajcarske već i u Republici Srpskoj, piše RTS.

Kada je epidemija koronavirusa počela da se širi odlučio je da svu svoju imovinu, i u Švajcarskoj i u Loparama, stavi na raspolaganje onima kojima je to potrebno. U Švajcarskoj je, u saradnji sa konzulatom Republike Srbije, u njegovim hotelima smešteno mnogo ljudi sa prostora Balkana koji su ostali preko noći na ulici. Takođe, donirao je i novčanu i medicinsku pomoć, zajedno sa udruženjima Majevičani i Privrednici.

“Trideset godina živim u ovoj zemlji, ali moje rodno Lopare živi u mom srcu. Nekako, sve dobro što sam poneo, poneo sam iz tog mesta. A znate ono – iz svoga mesta odeš, ali ono iz vas nikada ne odlazi. Sve vreme bio sam uz svoj rodni kraj, i u teškim i u lepim vremenima. Što se humanih akcija tiče, zajedno sa gradonačelnikom Lopara vratili smo u život Udruženje Majevica. Još u ono vreme kada sam imao restoran Vizantija, sve što je trebalo, od pomoći stanovništvu Lopara, pojedinačnim porodicama, do obnove crkve, pomoć u poplavama, za vreme rata pa i sada za vreme korone, nisam puno razmišljao već “povukao nogu” i zajedno sa Udruženjem i uz podršku moje porodice pomagali gde je trebalo”, kaže Stojan Stevanović.

Stojan nije imao lako detinjstvo. Bosonog je pešačio do škole, a ono nije ostavilo ožiljke samo na stopalima, već i pouku da te ožiljke ne zaboravi.

“Sve ovo što radim, zaista ima veze sa mojim počecima. Dolazim iz siromašne porodice kao i mnogi iz mog kraja. Moja ćerka nekada zna da mi kaže, kada joj pričam o tim vremenima: „Je li to nauk onih 24 bosonogih kilometara ?” I jeste, zaista jeste. Stečeno mi nikad nije pomutilo ljubav prema mom zavičaju, ali i potrebu da pomognem kad vidim da mogu. Zabole me ponekad zluradi komentari nekih ljudi koje sam smatrao prijateljima, ali sam radio i nastavljao dalje. Prednost sam dao radu i pomoći. Prvi sam uložio u moj zavičaj. Predsednik Udruženja Majevičana Goran Novaković i ja smo i sada u ovim teškim vremena koronavirusa, odlučili da doniramo novčanu pomoć rizičnim grupama u Loparima, najviše starima i nemoćnima. Oko 174 paketa je podeljeno meštanima, naravno pazili smo i na to da pomognemo domaću proizvodnju, pa su sve potrepštine kupljene u domaćim prodavnicima”, kaže Stevanović.

Lopare je pomogao i medicinskim spravama za fizioterapiju.

“Želimo da otvorimo Centar za fizioterapiju, da koristi povratnicima iz inostranstva, ali i domaćem stanovništvu. Sve te donacije su takođe poslate posle konsultacije sa načelnikom Doma zdravlja i Centrom za socijalni rad koji vredno rade i znaju šta je najpotrebnije, zato i sam grad Lopare funkcioniše dobro. A mi smo tu da pomognemo sa čim treba i kad treba. I moram istaći da ova opština zbog uzornog vladanja i dobrog vođstva nema nijednog obolelog od korona virisa”, ističe Stojan.

Iza brojnih humanih akcija stoji ime Stojana Stevanovića a on to ne krije, jer želi da tako podstakne i druge.

Pomogao je povezivanju srpskih i švajcarskih preduzeća, a zahvaljujući Udruženju Koreni, čiji je osnivač, prvi put u Švajcarskoj proslavljen je Dan Republike Srpske.

“Predstavili smo svoju kulturnu baštinu, a umetnost i jeste najbolji ambasador jednog naroda. Kada tome dodamo i konkretne privredne i ekonomske dogovore, moramo priznati da smo uradili epohalnu stvar. Više od 500 ljudi je prisustvovalo proslavi, a više od 1000 ljudi je učestvovalo i dalo podršku”, ističe Stojan.

Stojanovi napori bili su zaustavljeni nedavno, ali nakratko. Desio se požar, u kome je dobar deo hotela Kristal izgoreo. Hotel je pre pola godine renoviran, a u vreme pandemije služio je kao karantin.

“Slomilo me je na čas sve to. Na jednoj strani korona, na drugoj ljudi koji su se našli bez ičega i onda vatra. Ne postoji taj novac koji može da nakonadi sav trud i nade. Ali, nema odustajanja. Prvi gosti u mom novom hotelu su došli u 6 sati jutros, dočekao sam ih na nogama i večeras ću zadnji leći. A pomoć drugima, kao što smo rekli na početku, meni je jednostavno urezan u stope. Moji preci su uvek govorili: „Ništa u grob poneti ne možeš, pomozi kao što su i tebi pomagali”. Vodim se time, pa mi je puno srce kada vidim svoju decu da na isti način razmišljaju i rade. Genetika je čudo, dobre korene je teško satrti. A kada vidite koliko ljudi vam se zahvali i govori o onome što ste uradili to vam je najveća nagrada. Veliki smo onoliko koliko drugima dajemo. Srce nema cenu”, kaže Stojanović.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More