Jedan naš osvrt: Pupin je veći Srbin od Tesle, ali je potcenjen

Foto: Wikipedia
442

Krenula je politička upotreba Mihajla Pupina u preizbornoj kampanji. Svi mediji javljaju da su jedan ministar i jedan američki predstavnik pokrenuli incijativu da se posmrtni ostaci velikog naučnika iz Njujorka prenesu u Srbiju.

Pedeset godina zvanični Beograd ćuti o Mihajlu Pupinu, ne proširuje mu muzej u Idvoru, nema ga u Beogradu, ne podiže mu spomenik u Beogradu, a sada odjednom ga želi u Srbiji. Razumljivo je da je M. Pupin odličan za političku kampanju – on je veliki um, pošten čovek, sjajan patriota. Ali Pupin je poslednjih godina potcenjen u Srbiji, a veličan je neprestano Nikola Tesla.

O Tesli poslednjih godinu dana naša crkva razmišlja kako da prenese njegovu urnu u portu hrama Sveti Sava, a politika kako da Tesli podigne četvrti spomenik u Beogradu. Tesline biste zvanična Srbija poklonila je Sloveniji, Slovačkoj, Gruziji i SAD.

Ime Nikole Tesle slavi se javno svakog meseca i u raznim prilikama. Javnost zabavljaju i razna pisanja o Tesli kao čudotvorcu, kao mangupu. Stvara se i muzikl o Tesli kao žrtvi FBI. U međuvremenu priprema se seoba Teslinog muzeja iz kuće u divnu zgradu na Savskom trgu ili na Dorćolu. Mihajlo Pupin ima muzej u rodnom Idvoru, koji propada. Tamo ima i jedan spomenik. Drugi, jako ružan je podignut u Novom Sadu. Treći spomenik Pupinu podigli su Srbi, predsednik Tomislav Nikolić ga je darivao Slovencima na Bledu.
Za razliku od ličkog genija, koji ima stalne izložbe u zemlji i svetu, banatski naučnik Mihajlo Pupin je u međuvremenu u prestonici imao samo dve izložbe. Jednu u Istorijskom muzeju Srbije i drugu u Galeriji RTS-a. Za Pupina je ne interesuje crkva, jer je, navodno, bio mason, a ni politika, jer je bio prijatelj američkog predsednika Vudru Vilsona. Zaboravljali su decenijama i crkva i država da je Pupin bio najveći srpski patriota u rasejanju i inostranstvu.

Moj lični stav je da forsiranjem i veličanjem Nikole Tesle kao genija, naučnika svetskog glasa, ali i kao čarobnjaka i senzacionaističku ličnost, naši političari, naučnici, mediji i javnost, omalovažavaju Mihajla Pupina i druge srpske naučnike svetskog ranga (Milanković, Marić). Guraju ga u senku Nikole Tesle, ali time i u zaborav.

Nikola Tesla na Guglu ima 16,6 miliona informacija, a Mihajlo Pupin samo 347.000. Ne sporim da je Tesla svetski popularnija ličnost od Pupina i da je to razlog što naši političari kada odlaze u prijateljske zemlje, tamo otvaraju ulice i spomenika sa imenom i likom ličkog genija. Tesla ima 33 spomenika i biste u svetu.
Međutim, tvrdim odgovorno da je Mihajlo Pupin mnogo veći Srbin od Nikole Tesle. To treba javno reći i predočiti i ckrvi i državi. Jer, dok se Tesla u SAD bavio svetskim izumima i sobom, imao je dve agencije za fotografisanje i ličnu promociju, dotle se Pupin u Americi bavio naukom i Srbima.

Da pobrojim samo neka dela koja je Mihajlo Pupin darivao svom srpskom narodu. Formirao je „Slogu“, prvo veliko srpsko udruženje u SAD, iz kog je kasnije pred Veliki rat stvorena američka Srpska narodna odbrana. Organizovao jer mobilizaciju naših iseljenika u SAD i Kanadi, njih 6.000 dobrovoljaca, koje je pre sto godina (1917) poslao na Solunski front. Oni su doprineli pobedi Srbije u prvom svetskom ratu.
Pupin je ubedio američkog predsednika Vudru Vilsona da na Pariskoj konferenciji sačuva srpske zemlje u Jugoslaviji, kao državi svih Srba. Vilson je podigao 1918. srpsku zastavu na Beloj kući i održao govor zahvalnosti Srbima za pobede u Velikom ratu, jer je znao Srbina profesora Mihajla Pupina.

Govor Vudro Vilsona od 28. jula 1918. godine je najznačajnija zahvalnica SAD srpskom narodu ikada javno izrečena. Prećutkuje se za te reči koje odaju počast „plemenitom srpskom narodu, kako nas je nazvao Vilson, najzaslužniji njegov prijatelj i masonski brat Mihajlo Pupin.

I dok je Nikola Tesla bio samo kum hrama Sveti Sava u Geri, država Indijana, Mihajlo Pupin je u Americi podigao pet pravoslavnih hramova. Dao je svoj doprinos da se podignu dve najveće svetinje SPC, manastir Sveti Sava u Libertivilu i crkva Svetog Save u Njujorku. Ovu crkvu, koja se nalazi na Menhetnu, država SAD je proglasila za američki spomenik kulture.

U Americi profesor M. Pupin Idvorski je bio osnivač NASA. Dobitnik je Pulicerove nagrade za svoje memoare „Od pašnjaka do učenjaka“, koji su bili obavezni udžbenik u američkim školama. Osnivač je Laboratorije na Kolumbija univerzitetu, koja i danas radi. SAD čuvaju i štite ugled Mihajla Pupina u svetu.
I dok je Tesla svoj novac trošio na nove izume i svoje predstavljanje u javnosti, Pupin ga je darivao srpskom narodu. Bio je veliki zadužbinar i dobročinitelj, jedan od najvećih među Srbima. Hodao je po Americi, posećivao srpske kolonije i agitovao za Srbiju i pomoć srpskom narodu.

U vreme Velikog rata obezbedio je 140 miliona dolara pomoći za Srbiju i Crnu Goru. Garantovao je Pupin svojom ličnom imovinom za kupovinu oružja za Srpsku vojsku. Osnovao je Fond Olimpijade, posvećen svojoj majci i nezbrinutoj deci. Formirao je svoju Zadužbinu 1932. godine preko koje je kupovao slike srpskih majsotra i poklanjao ih Narodnom muzeju.

Beogradu je Pupin darovao brojna zdanja, kao na primer, zgradu Biblioteke „Svetozar Marković“ i zgradu Udruženja novinara Srbije. SAD su 1958. godine ustanovile veliku nacionalnu nagradu Medalja Mihajlo Pupin. A država Jugoslavija i republika Srbija su cenzurisali Pupinovu knjigu, jer u njoj pominje Svetog Savu i majku Olimpijadu.

Patriotska i humanitarna dela Nikole Tesle nisu dorasla delima Mihajla Pupina. Njih dvojica su bili prijatelji, kolege u zavadi, koji su se pomirili. Imali su, međutim, sasvim različito interesovanje i angažman prema srpskom narodu i matici. Pupin je u tome prevazišao Teslu, ali to naše zvaničnike iz crkve i države ne insteresuje, jer po principu markentiške galame, veličaju ličkog genija kao atraktivnu ličnost, a zapostavljaju banatskog naučenjaka i dobrotvora.

Ovaj moj lični stav završavam apelom javnim ličnostima i državnicima – podignimo spomenik Mihajlu Pupinu u Beogradu. Oživimo njegov muzej u rodnom Idvoru, da naraštaji imaju šta da nauče od Mihajla Pupina o svetskoj nauci, izumima, ali i o srpstvu, humanosti i dobročinstvu.

A tek potom prenesimo njegove posmrtne ostatnke u Srbiju. Postoji opasnost da kao se sve završi na preizbornoj kampanji, da Pupun neće da se vrati u rodnu Srbiju. Možda će biti zaboravljen, kao što je bio i do sada.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More