“Klinton je napao Srbiju da sakrije skandal u Beloj kući”, američki novinar baca novo svetlo na NATO bombardovanje Srbije!

Foto: PrintScreen/YouTube/Džejms Bovard
371

Cenjeni američki internet magazin “Counter Punch” objavio je prejuče iz pera poznatog novinara i analitičara Džejmsa Bovarda tekst pod naslovom “Bill Clinton’s Serbian War Atrocities Exposed in New Indictment” (“Nova optužnica otkriva ratne zločine Bila Klintona”).

U tekstu koji je napisan povodom optužnice za ratne zločine koja je podignuta protiv predsednika tzv. države Kosova, Hašima Tačija, autor povezuje okolnosti koje su prethodile i usledile nakon NATO intervencije na Kosovu, i ukazuje na to kako su političke i privatne frustracije bivšeg predsednika SAD Bila Klintona dovele do ubijanja hiljada civila i uništenja čitave jedne zemlje, što je pratila i pravdala urnebesna medijska kampanja, prenosi SerbianTimes.info.

Serbian Times prenosi tekst gospodina Bovarda u celosti, uz redakcijsku opremu…

“Najdraži borac za slobodu predsednika Bila Klintona upravo je optužen za masovna ubistva, mučenja, otmice i druge zločine protiv čovečnosti. Klintonova administracija je 1999. godine pokrenula 78-dnevnu bombašku kampanju u kojoj je ubijeno do 1.500 civila u Srbiji i na Kosovu, što su američki mediji s ponosom predstavljali kao krstaški rat protiv etničke pristrasnosti. Taj rat je, kao i većina izgovora američke spoljne politike, oduvek bio sramota.

Kosovski predsednik Hašim Tači optužen je po deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a međunarodni sud u Hagu u Holandiji optužio je Tačija i devet drugih muškaraca za „ratne zločine, uključujući ubistva, prisilni nestanak osoba, progon i mučenje”. Tači i ostali optuženi osumnjičeni optuženi su da su “krivično odgovorni za skoro 100 ubistava”, a optužnica je uključivala “stotine poznatih žrtava kosovskih Albanaca, Srba, Roma i drugih nacionalnosti, uključuju i političke protivnike”. Ali, smešna američka medijska pristrasnost i / ili nesposobnost kada je taj rat u pitanju se nastavlja. “Njujork tajms” je na Tačijevu optužnicu odgovorio tvitom u kome se kaže da je „srpski lider optužen za ratne zločine“.

Karijera Hašima Tačija ilustruje kako antiterorizam predstavlja pogodnost za kreatore politike u Vašingtonu. Pre nego što je postao kosovski predsednik, Tači je bio šef Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), boreći se da se Srbi proteraju sa Kosova. Klintonova administracija je 1999. godine, uprkos njihovoj užasnoj prošlosti, proglasila OVK borcima za slobodu i pružila im ogromnu pomoć. Samo godinu dana ranije, Stejt Dipartment osudio je “terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova”. OVK je bila snažno umešana u trgovinu drogom i imala je bliske veze sa Osamom bin Ladenom.

Ali naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao krstaš u borbi protiv nepravde i preusmeri pažnju javnosti posle suđenja za impičment. Klintonu su pomagale mnogi besramni članovi Kongresa koji su želeli da opravdaju američka ubistva. Senator Džo Liberman (demokrata, Konektikat) nadao se da Sjedinjene Države i OVK „stoje na istim vrednostima i principima. Borci OVK bore se za ljudska prava i američke vrednosti. “A pošto su zvaničnici Klintonove administracije javno poredili srpskog lidera Slobodana Miloševića sa Hitlerom, svaki pristojan čovek bio je dužan da aplaudira kampanji bombardovanja. (Aleksander Kokburn je bio jedan od retkih novinara koji je u to vreme osudio nepravedni rat; njegova kolumna u Los Angeles Times-u iz 1999. godine postavila je zlatni standard za prozivanje Klintonovih gluposti (bullshit) u Srbiji.)

I Srbi i etnički Albanci počinili su zločine u oštrom sukobu na Kosovu. Ali da bi opravdala svoju kampanju bombardovanja, Klintonova administracija mahnula je čarobnim štapićem i učinila da zločini OVK nestanu. Britanski profesor Filip Hamond napomenuo je da kampanja bombardovanja od 78 dana “nije bila isključivo vojna operacija: NATO je uništio i ciljeve tzv. dvostruke namene”, poput fabrika, gradskih mostova, pa čak i glavnu zgradu televizije u centru Beograda, u pokušaju da prisili zemlju da se preda.” NATO je više puta bacao kasetne bombe na pijace, bolnice i druga civilna područja. Kasetne bombe su protivpešadijske naprave dizajnirane da budu razbacane po neprijateljskim trupnim formacijama. NATO je bacio više od 1300 kasetnih bombi na Srbiju i Kosovo, a svaka bomba je sadržavala 208 odvojenih bombi koje su padobranom letele na zemlju. Stručnjaci za bombe procenili su da je ostalo više od 10.000 neeksplodiranih bombi raštrkano unaokolo kada je bombardiranje završilo i osakatilo decu dugo nakon primirja.

U poslednjim danima kampanje bombardovanja “Vašington post” izvestio je da „neki predsednički pomoćnici i prijatelji opisuju Kosovo Čerčilovskim tonovima kao Klintonov „najbolji čas“. Post je takođe pisao, pozivajući se na Klintonovog prijatelja, da “ono što je Klintonu bio nedvosmisleno moralni motiv za intervenciju NATO-a je zapravo bila samo prilika da ublaži sopstvenu savest”…Prijatelj je dodao da se Klinton ponekad žalio da je generacija pre njega mogla da služi u ratu sa očigledno plemenitom svrhom, i da se oseća “gotovo prevarenim” što “kada je došao njegov red, nije imao priliku da učestvuje u njemu iz moralnog razloga.” Po Klintonovim standardima, klanje Srba bilo je „dovoljno blizu za rad njegove vlade“ na „moralnom cilju“.

Ubrzo nakon završetka kampanje bombardovanja 1999. godine, Klinton je izgovorio ono što su njegovi pomoćnici označili Klintonovom doktrinom: „Bilo da je unutar ili izvan granica zemlje, ako svetska zajednica ima moć da ga zaustavi, trebali bi da zaustavimo genocid i etničko čišćenje.” U stvarnosti, Klintonova doktrina bila je da predsednici imaju pravo da započnu bombardovanje stranih zemalja na osnovu bilo kakve bezobrazne laži koju će američki mediji ponovo aktivirati. U stvari, lekcija iz bombardovanja Srbije je da američki političari samo trebaju javno da recituju reč „genocid“ da bi dobili dozvolu za ubistvo.

Nakon završetka bombardovanja, Klinton je uveravao srpski narod da su se Sjedinjene Države i NATO složili da budu mirovni čuvari „uz razumevanje da će zaštititi Srbe kao i etničke Albance i da će otići kada mir ovlada“. U narednim mesecima i godinama, američke i NATO snage su stajale dok je OVK nastavila sa etničkim čišćenjem, uklanjajući srpske civile, dižući u vazduh srpske crkve i tlačeći sve nemuslimane. Skoro četvrtina miliona Srba, Cigana, Jevreja i drugih manjina napustilo je Kosovo nakon što je gospodin Klinton obećao da će ih zaštititi. Do 2003. godine, gotovo 70 odsto Srba koji su živeli na Kosovu 1999. godine pobeglo je, a na Kosovu je ostalo 95 odsto Albanaca.

Ali Tači je bio i ostao koristan za kreatore američke politike. Iako je nakon osvajanja vlasti na Kosovu bio naširoko osuđivan za ugnjetavanje i korupciju, potpredsednik Džo Bajden je 2010. nazvao Tačija „Džordžom Vašingtonom sa Kosova“. Nekoliko meseci kasnije, izveštaj Saveta Evrope optužio je Tačija i operativce OVK za trgovinu ljudskim organima. “Gardijan” je napomenuo da je u izveštaju navedeno da je Tačijev unutrašnji krug „odveo zarobljene preko granice u Albaniju posle rata, gde je veći broj Srba ubijen zbog svojih bubrega, koji su prodati na crnom tržištu“. U izveštaju se navodi da su, kada su “hirurzi za transplantaciju” bili spremni za operaciju, [srpske] zarobljenike pojedinačno izvodili iz “sigurne kuće”, a po pravilu ih je izveo pripadnik OVK, a njihovi leševi brzo su prebacivani u operativnu kliniku. “

Uprkos optužbi za trgovinu organima, Tači je bio zvezda na godišnjoj konferenciji Globalne inicijative Klinton fondacije 2011., 2012. i 2013., gde je pozirao sa Bilom Klintonom. Možda je to bio deo ugovora o lobiranju od 50.000 dolara mesečno koji je Tačijev režim potpisao sa grupom Podesta, čiji je suvlasnik budući menadžer kampanje Hilari Klinton, Džon Podesta, kako je izvestio “Daily Caller”.

Klinton ostaje heroj na Kosovu gde je u glavnom gradu Prištini postavljena njegova statua. List “Gardian” napomenuo je da je statua Klintona prikazala „s podignutom levom rukom, tipičnom gestom vođe koji pozdravlja mase. U desnoj ruci drži dokumenta sa urezanim datumom kada je NATO počeo bombardovanje Srbije, 24. marta 1999.“ Bilo bi tačnije prikazati Klintona kako stoji na hrpi leševa žena, dece i drugih ubijenih u američkoj kampanji bombardovanja.

Godine 2019. Bil Klinton i njegova bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt, inače fanatična zagovornica bombardovanja, posetili su Prištinu, gde su „tretirani kao rok zvezde“ dok su pozirali sa Tačijem. Klinton je izjavio:„Volim ovu zemlju i uvek će mi biti jedna od najvećih počasti u životu da stojim sa tobom protiv etničkog čišćenja (od strane srpskih snaga) i slobode.“ Tači je dodelio Klintonu i Olbrajt medalje za “za slobodu i mir koji je doneo nama i celom regionu.” Olbrajt se kasnije ubacila u ulogu vizionara koji upozorava na fašizam u Trumpovoj eri. A zapravo, jedino priznanje koje Olbrajt zaslužuje je “Mesar iz Beograda.”

Klintonov rat protiv Srbije bio je Pandorina kutija od koje svet još uvek pati. Budući da su političari i većina medija rat protiv Srbije prikazali kao moralni trijumf, Bušovoj administraciji je bilo lakše opravdati napad na Irak, Obaminoj administraciji bombardovati Libiju, a Trampovoj administraciji da više puta bombarduje Siriju. Sve te intervencije posejale su haos koji i dalje proklinje one koji su od njega navodno trebali da imaju koristi.

Bombardovanje Srbije 1999. godine predvođeno Bilom Klintonom bilo je velika prevara, kao i napad na Irak Džordža Buša. Činjenica da su Klinton i drugi najviši američki vladini službenici nastavili da veličaju Hašima Tačija uprkos optužbama za masovna ubistvo, mučenja i trgovinu ljudskim organima još jedan je podsetnik o potkupljivosti većeg dela američke političke elite. Da li će Amerikanci sledeći put ponovo biti lakoverni kad političari u Vašingtonu i njihovi saveznici u medijima izmisle gluposti i izgovore da pokrenu pakao u nekoj nesretnoj stranoj zemlji?

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More